Наслонио сам се на саобраћајни знак на почетку улице у којој живимо. Топло је за ово доба године, ту сам, изгледа да ћошкарим. Имам нека посла али их одлажем. Гледам у наш ауто који је паркиран скоро испред нашег улаза. То се не дешава често. Гледам низ улицу, далеко се види, и небо је изнад, као река тече између врхова зграда.
Гледам ко све пролази али никога не видим, занимају ме пролазници али их посматрам скупно, много их је а ја сам сам, али њу сам приметио. Не знам како изгледа али знам како је била одевена. Тексас јакна, зелена адидас тренерка, раван крој не иде уз тело него лепрша око ногу, и беле патике. Све јој стоји као саливено. Мислио сам се да ли се осећа онако као изгледа али касно сам је приметио, гледао сам је како одлази помирен с тим да никад нећу сазнати.
Ипак, ћошкарио сам таман толико да је видим како се враћа са кесом у руци, купила је нешто негде, та кеса јој је била вишак, али видео сам јој израз лица. Та је знала како се обукла, самоуверено је освајала улицу, корак по корак, била је сигурна у сваки квадратни милиметар свог аутфита, и све начине на који се он усклађује с њеним корацима. Браво девојко.
У џепу ми је био наставак за чесму изнад судопере. Превисоко је монтирана и прска као водопад док перемо судове, па је тај наставак спас. Кад функционише. Овај који ми је у џепу, а то је пети по реду за две и по године, не ради. Ниједан није радио како треба. Увек негде прска, или на споју са чесмом или доле где вода из њега излази. Прва четири куповали смо на пијаци за по 250 динара сваки и увек су радили по неколико дана а онда су почињали да прскају, више или мање, временом све више, и онда, кад постане неподношљиво, мењамо. Почели смо да сумњамо да су навоји на чесми пропали, да можда нема правог наставка за нас, а онда је мојој жени пало на памет да треба да престанемо да купујемо наставке на пијаци, да треба да одемо у квалификовану радњу и да платимо као људи.
Били смо, платили смо 980 динара, и то је тај што ми је сад у џепу и одлажем да одем да га вратим у ту квалификовану радњу, јер прска са свих страна, да се надам да ће да га замене и да се највише на свету надам да ће тај нови радити. Не иде ми се јер сумњам, после две и по године сумњам да има спаса за нас, да има под овим сунцем наставка за чесму који ће нас усрећити.
Прошло је две недеље од како смо купили тај квалификовани наставак, нисам имао рачун, све је било против мене, било ми је добро наслоњеном на тај знак. Ипак, отишао сам једну и по улицу ниже и ево ме испред продавца који ме се не сећа али је љубазан и каже наравно нема проблема замениће ми наставак, питам га да ли је могуће да тако леп и скуп наставак прска онолико, он ми каже па све је могуће, али немојте да одустајете.
Као да сам уопште и помислио да одустанем.
Каже ми човек ево наместићу вам ја гумице, и пазите, ако вам је стара чесма, морате много пажљиви да будете с навојима, нађите ослонац за руку, и само полако, осетите како пасује, ако уопште може да пасује, и онда, пола круга по пола круга, и кад мислите да је ухватило и да можете да се опустите, немојте, него до краја пажљиво, и да знате, и на доњем крају, тамо где излази вода, и тај део се скида, и њему нежно нађите где најбоље пасује. Предиван човек.
Код куће, нашао сам ослонац, лакат сам наслонио на наопако окренуту шерпу, био сам нежан и стрпљив, нисам се упецао неколико пута кад је изгледало да сам погодио навоје, чекао сам да савршено легне и онда сам вртео полако и стрпљиво, истим темпом сам га вртео палцем и кажипрстом док није постало тешко, а онда сам вртео још, док није легло, као оној девојци тексас јакна и тренерка.
Кад сам пустио воду, нисам морао да погледам, чуло се одмах, песма је потекла из тог наставка.