Самит о будућности планете: Пакт за ревизију човечанства
Пакт "ставља Уједињене нације у центар међународних питања, дајући им неодређена овлашћења". Не садржи дефиниције за коришћене термине, "што дозвољава да се касније тумачи на начине који се грађанима можда неће допасти"
У недељу светски лидери на Самиту будућности у Њујорку потписују Пакт за будућност. Пакт има за циљ да "надогради мултилатерални систем" (систем УН) и учини га прилагођенијим "будућим изазовима" уз помоћ технологије и АИ система (који ће систему УН дати "способности предвиђања").
У питању је историјски самит који треба да промени свет. Па ипак, влада медијска тишина, у каквој је усвојена и Агенда 2030 на Самиту УН септембра 2015. Потписивање стратешког партнерства између УН и невладине организације Светски економски форум у јуну 2019. такође је прошло испод радара.
Предлози о којима ће се расправљати на 79. Генералној скупштини УН укључују Пакт за будућност, који су УН описали као "прилику за стварање међународних механизама који боље одражавају реалност 21. века и који могу да одговоре на данашње и сутрашње изазове и прилике".
Пакт за будућност обухвата 11 предлога политике, од здравља до исхране и школства, и све је "дигитално спојено". То укључује предлоге за успостављање "Платформе за хитне случајеве" УН и "Глобалног дигиталног договора", као и предлоге политике о "Интегритету информација" и "Трансформисању образовања". Међу предлозима је и "Декларација о будућим генерацијама".
Предлози су део "Наше заједничке агенде", иницијативе која се описује као "визија генералног секретара за будућност глобалне сарадње".
Према предлозима, генерални секретар би имао "стална овлашћења" да прогласи "Платформу за хитне случајеве у случају будућег сложеног глобалног шока довољног обима, озбиљности и домета".
И шта год то значило, изазива бригу обичног човека да се и званично враћано у доба у коме се кметови нису питали ни о чему.
Реаговања на "11 нових политика" кроз УН су бурна и тешко их побројати подједнако као што их је тешко пронаћи у "главним медијима".
Др Френсис Бојл, професор међународног права на Универзитету Илиноис, за портал Defender је коментарисао: "Оно што генерални секретар покушава да уради је да поништи Повељу УН и да себи делегира сва овлашћења која пожели."
Бојл тврди да, тиме што се документ изричито назива Пакт за будућност, кроз реч "пакт" Уједињене нације намерно покушавају да га претворе у међународни уговор који је обавезујући према Бечкој конвенцији о праву уговора.
"Ако то назовете пактом... то би јасно спадало под услове Бечке конвенције", рекао је Бојл.
Према њему, генерални секретар УН би "требало да функционише као секретар задужен за секретаријат", али овим предлозима "поставља се као диктатор УН". Он је напоменуо да се УН састоји од шест независних органа, али да ови предлози могу узурпирати њихову независност.
"Он би имао ауторитет над њима и вероватно би могао да стекне ауторитет над специјализованим агенцијама УН-а као што је Светска здравствена организација. То је повезано са међународним здравственим прописима и Уговором о пандемији", рекао је Бојл.
Према независном новинару Џејмсу Рогускију, "УН нису у потпуности транспарентне у вези са процесом који води до Самита будућности", док др Мерил Нас, оснивач НВО Door to Freedom, примећује и да пакт "ставља Уједињене нације у центар међународних питања, дајући им неодређена овлашћења". Не садржи дефиниције за коришћене термине, "што дозвољава да се касније тумачи на начине који се грађанима можда неће допасти".
Дигитални договор не оставља простор за избор. Нико није предвиђен да буде изостављен! Није доступна "добровољна опција" одустајања. Другим речима, појединац не може да каже: "Хвала, али не хвала, радије се одустајем од овог дигиталног света." Људи су приморани да уђу у овај систем.
Избор влада да учествују једнако је блокиран, јер им је речено да је то тако мора…
У ишчекивању званичног саопштења из УН, застрашујуће звуче упозорење Питера Кенига, једног од познатијих аналитичара данашњице:
"УН су у потпуности укључене у 'подухват' озваничен Споразумом о сарадњи између УН и ВЕФ-а, потписаним у јуну 2019. Незаконито, наравно, јер УН не склапају споразуме са невладиним организацијама, али де факто је овај споразум релевантан у (америчком) поретку заснованом на правилима. Осим тога, ресурсе и буџет УН-а, који тренутно углавном зависе од доприноса земаља чланица, лако би могли заменити гигантске компаније, Биг Тех и финансијски конгломерати, који ће на крају бити доносиоци одлука. У данашњем светуважи правило – 'ко плаћа, одлучује'. Будући годишњи састанци УН-а тако би се могли сматрати проформа састанцима акционара, а да у ствари немају никакву моћ да промене правац или зацртају другачији, хуманији курс."
