Бизнис и религија - е у томе је невоља

Блискоисточни вир историје

"Блиски исток више никада неће бити исти", реченица је коју су изговорили ирански министар спољних послова Амир Абдолахиан, као и израелски премијер Бењамин Нетанијаху, након почетка операције "Потоп Ал Акса" (названа по џамији која представља једно од три света места у исламу).

На географској локацији где се преплићу небеско, религијско и есхатолошко са прагматичним, рационалним и бизнис-економским интересима, ствара се коктел различитих струјања у којим се на катаклизмичан начин сударају две силе које паралелно коегзистирају, али када дође до њиховог директног укрштања, добијамо поплаву библијских размера.

У том расцепу микса сукобљених цивилизација, формиран је сурови вир историје на територији Свете земље, обећане за оне који победе и проклете за оне који буду побеђени, где je појам милости одавно постао синоним за слабост, страх и пораз.

Симболика, појам "светог" и ритуалног су доминантан и неизбежан део у орнаментици Блиског истока, што се по називу и одабиру за почетак датума операције "Потоп Ал Акса” - на 50 година од почетка Јомкипурског рата Израела са Египтом и Сиријом и не крије. Светим ратом покренут је читав низ последица које су већ у првих 20 дана сукоба редефинисале економско политичке токове моћи у свету.

Између религије и бизниса - ни на небу, ни на земљи

Генерална скупштина Уједињених нација само је за наивне представљала један идеалистички центар моћи, где би требало да се око светских питања одлучује прегласавањем.

Међутим, говорница УН је и даље место где се различити ставови могу чути, а на основу којих се може напипати "пулс планете". Три говора су се издвојила са 78. заседања ГН УН по својој садржини, предвиђајући могућност почетка крвавих догађаја од 7. октобра: Говори председника Палестине Махмуда Абаса, председника Ирана Ибрахима Раисија и премијера Израела Бењамина Нетанијахуа.

Председник Палестине, Махмуд Абас тражио је мировну конференцију, на којој би се питање Палестине усагласило у складу са раније донесеним резолуцијама СБ УН и говорио је да се напади на исламска и хришћанска света места настављају, чиме се крши историјски и правни статус светог места, посебно џамије Ал Акса и да се испод џамије копају тунели, претећи њеним урушавањем или урушавањем њених делова, што би довело до експлозије са несагледивим последицама.

Председник Ирана, Ибрахим Раиси држећи Куран - свету књигу у исламу, упитао је да ли је дошло време да се оконча 75 година окупације Палестине, рушења и проливања крви жена и деце, док је говор премијера Израела, Бењамина Нетанијахуа био права мешавина религије и бизниса.

Почео је са позивањем на историју, спомињањем Мојсија, обећане земље, а завршио са црвеним маркером у руци који је већ постао део личног печата говора Нетанијахуа у УН, којим је нацртао план за нови политичко-економски поредак на Блиском истоку.

Први пут када је употребио црвени маркер било је 2011. године током говора када је причао о иранском нуклеарном програму и наводима да је он ушао у завршну фазу, иако је још 1992. године Нетанијаху први пут споменуо да је Ирану потребно још три до пет година да би достигао потребне капацитете за производњу нуклеарног оружја.

Премијер Израела се у овогодишњем говору нарочито осврнуо на недавно одржану конференцију Г20 у Њу Делхију и најавио епохални "Њу дил" за Блиски исток, рекавши да су председник Бајден, премијер Моди и европски и арапски лидери креирали планове за визионарски коридор који би требало да се протеже преко Арапског полуострва до Израела, као економског чворишта, и даље ка Европи.

Нови коридор требало би да повезује Индију са европским поморским и железничким везама, енергетским цевоводима и оптичким кабловима.

Нетанијаху је цитирао и део из свог говора из 2018. године када је изјавио да је заједничка опасност том пројекту - Иран, због чије су се наводне претње, Израел и многе арапске државе приближиле више него икада раније, закључивши да би предвиђени мир и трговински пут између Израела и Саудијске Арабије створио нови поредак на Блиском истоку и да Палестинци не смеју имати право вета на мировне споразуме између Израела и арапских земаља.

Није Нетанијаху једини који је проценио да је Блиски исток никад стабилнији, то је учинио и Џејк Саливен, Бајденов саветник за националну безбедност.

Делује да је Хамас само десет дана након говора Нетанијахуа успео да збрише цртеже новог поретка Блиског истока и пре него што су почели да се реализују.

Оправдано се постављају питање око улоге фундаменталистичкеорганизације Хамас, његове структуре и контроле које је кроз историју било вишеслојно.

Хамас је често служио као оруђе у акцијама против Гадафија у Либији и Башара Асада у Сирији.

Још је 2007. године, тадашњи шеф израелске обавештајне службе Амос Јадлин рекао: "Израел би био срећан да Хамас преузме Газу јер би Израел тада могао да се носи са Газом као непријатељском државом", док је 2009. године бивши израелски обавештајац у интервјуу за "Вол стрит џорнал" рекао да је Хамас израелска творевина.

Није први пут да се игра која је почела у контролисаном и "инкубаторском" процесу претвара у потпуно расуло на терену и да креће да поприма бумеранг ефекат...

Крај првог дела