Лука Дончић у канџама НБА мафије

Прошао је још један буран рок за размену играча у НБА лиги, многа позната имена променила су тим за који наступају (међу њима и српски репрезентативци Богдан Богдановић  и Василије Мићић), а већина кошаркашких експерата, новинара и коментатора још увек је под утиском шокантног потеза који је повукао "Далас".

Ова тексашка франшиза, која има једну титулу освојену 2011-те са Дирком Новицким и која је прошле године играла са "Бостоном" у великом финалу, трејдовала је свог најбољег играча, Словенца Луку Дончића и послала га у "Лос Анђелес Лејкерсе" код Леброна Џејмса. У супротном правцу отишао је Ентони Дејвис, Ол стар центар, који је помогао "Лејкерсима" и Леброну Џејмсу да пре пет година освоје титулу у изолованом мехуру у Дизниленду, када је због короне била скраћена сезона.

Овај потез, који је, као гром из ведра неба, објављен у ноћи између прошле суботе и недеље, изазвао је шок и неверицу широм планете, а већина љубитеља кошарке признаје да је у почетку, када је вест о размени објављена на интернету, мислила да је у питању неслана шала или да је неко хаковао налог НБА инсајдера Шемса Чараније.

Када је утврђено да је бизарна вест ипак истинита, почеле су, са свих страна, да стижу анализе и коментари онога што је, без икакве сумње, најшокантнији трејд у НБА историји.

Већина оних који су плаћени да причају и пишу о кошарци и даље се збуњено чешкају по глави, јер не могу да пронађу никакав траг рационалног у одлуци "Даласа" да се одрекну Дончића. Генерални менаџер "Даласа" Нико Харис у званичној изјави након трејда навео је да су "Далас Маверикси" желели да појачају одбрану јер сматрају да одбрана осваја НБА титуле, док су иза кулиса процуреле гласине да је руководство "Даласа" било изразито незадовољно Дончићевим недостатком професионализма, његовом килажом, лошом кондицијом и честим повредама, као и незрелим понашањем које се манифестује честим свађама и инаћењем са судијама.

Ове сумње у вези Дончићеве спремности да се у потпуности посвети кошарци само су појачане чињеницом да је "Далас" требало идућег лета да му понуди тзв. супермакс уговор по коме би зарађивао скоро 70 милиона долара по сезони, што је наводно процењено као превелики финансијски ризик и лоша инвестиција од стране власника франшизе.

Занимљиво је да је претходни власник "Даласа" Марк Кјубан тврдио да би, ако би морао да бира између Дончића и своје супруге, без размишљања одмах позвао доброг адвоката за развод.  

Иако постоји одређен степен истинитости у овим критикама и негативним тврдњама које долазе из редова менаџмента "Даласа", као и у чињеници да је Дејвис неспорно далеко кориснији у одбрани од Дончића, постоји ипак превише тога што не штима и што не пије воду у читавој причи.

Под један, ниједна франшиза се никада у историји НБА лиге није тако лако одрекла тако талентованог играча који има само 26 година, који је кандидат за МВП признање и, по готово сваком релевантном избору, у првих пет играча лиге.

Под два, ако се тим већ одриче таквог играча због његове лоше кондиције и склоности повредама онда не доводи уместо њега играча који је шест година старији и који је пола своје каријере провео по докторским ординацијама и на листама повређених играча. Што се тиче доступности и здравља, Дејвис је ипак далеко мање сигурна опклада од Дончића.

Ипак, оно што највише збуњује јесте чињеница да "Далас", када је већ одлучио да Дончића замени, није о томе обавестио ниједан други тим осим "Лејкерса". Многи НБА тимови су имали далеко привлачније пакете за размену, са одличним, младим играчима и потенцијално вреднијим пиковима са будућих драфтова, а само лицитирање би додатно подигло цену Дончићу, који се до скоро сматрао за недодирљиву звезду и играча који никако не може бити трејдован.

Изгледа да је у том погледу пресудило пријатељство између генералних менаџера "Даласа" и "Лос Анђелеса", Ника Хериса и Роба Палинке, који су раније били повезани преко покојног Кобија Брајанта, када му је Палинка био агент а Херис представник у "Најки" компанији задужен за његову линију патика.

Протести у Даласу, навијачи управи не опраштају Дончића

Било како било, очајничка жеља "Даласа" да се "отараси" Дончића и да га пошаље баш у "Лејкерсе" такође нема никакве логике, јер, по неписаном правилу, када тимови трејдују своје најбоље играче они их никада не шаљу у тимове из исте конференције, како би избегли да им се ти играчи касније "свете" у плејофу.

Дакле, није никакво претеривање рећи да није било никакве логике и смисла да Дончић заврши у Лејкерсима, који већ имају времешног Леброна Џејмса који практично игра исту позицију и коме такође треба лопта у сталном поседу. А када у нечему, на први поглед, нема ни логике ни смисла, онда се по правилу отвара простор за теорије завере и дивље спекулације. Треба рећи да ово није први пут да одређени тимови раде у корист сопствене штете и да волшебно шаљу своје звезде у Лејкерсе, обично за врло скромну противредност. Тако је било и са Каримом Абдулом Џабаром када је долазио у Ел Еј из Милвокија, тако је било и са Пау Гасолом када је долазио из Мемфиса, а тако је било и са Шекил О'Нилом кога је Орландо исто практично поклонио Лејкерсима када је одбио да му продужи уговор по условима који су били савршено разумни за играча његовог калибра. Као да читава НБА машинерија, на челу са комесаром лиге Адамом Силвером, ради на томе да Лејкерси увек буду атрактивни. гламурозни и конкурентни за титуле, јер је то у интересу лиге која у последње време бележи велики пад гледаности и интересовања. Томе треба придодати и ефекат Леброна Џејмса који се већи део своје каријере понаша и као генерални менаџер клубова у којима игра и који преко разгранате мреже својих бивших саиграча и ортака који имају менаџерске агенције штелује себи најбоље шансе да освоји још коју титулу која би га приближила недостижном Џордану.  

Нажалост, жртва овог замешатељства испао је Лука Дончић који је, како кажу, плакао када је сазнао да је трејдован. Није да га не разумемо, ем је недавно купио кућу у Даласу, ем је овим трејдом потенцијално изгубио преко 100 милиона долара, јер више, по правилима лиге, не може да потпише претходно помињани лукративни супермакс уговор, какав тренутно има и какав ће у будућности сасвим извесно поново добити Никола Јокић.

Нема никакве сумње да ће део тог новца сигурно повратити на рекламном терену, јер је играње за Лејкерсе далеко маркетиншки уносније од играња за Далас и снимања реклама за Поли паризер, али свеједно остаје горак укус за просечног љубитеља НБА када види како се жртвује такмичарски интегритет и фер-плеј читаве лиге зарад заштите предаторсих интереса привилегованих и повлашћених клубова са тзв. великих тржишта.