Колумна
Колумне и интервјуи
Мартовске иде
Стари Римљани су на мартовске иде правили свечаности и војне параде посвећене богу Марсу, а када је Цезар мучки убијен у завери баш на тај дан усталила се, захваљујући Шекспировој драми, изрека "чувај се мартовских ида" као упозоравајућа шифра за неку опасност која судбоносно прети и коју треба по сваку цену избећи
Отац бољшевичке револуције Владимир Иљич Уљанов, познатији као Лењин, рекао је једном приликом да време тако варљиво тече да има деценија када се наизглед ништа не дешава, а онда наступе недеље када се деценије дешавају.
Да је данас жив, верујем да би виспрен политички ум, какав је Лењин несумњиво био, у недељама које су за нама препознао деценијске, револуционарне промене глобалне парадигме какве нисмо видели још од пада Берлинског зида.
Победа Доналда Трампа на америчким председничким изборима у новембру и његова инаугурација у јануару конкретно и симболички покренули су широк талас промена које су деловале сасвим незамисливо до пре само неколико година.
Ради се о крупним и коренитим политичким, економским и друштвеним променама које ће утицати на све аспекте живота грађана широм планете. Глобалистичка либерална утопија, коју је амерички политиколог јапанског порекла Френсис Фукујама самоуверено и лакомислено прогласио "крајем историје", почела је да се урушава изнутра таквом брзином да је тешко привићи се на новонастале околности.
Тешко је прихватити реалност у којој Америка својевољно суспендује своје најјаче оружје меке моћи УСАИД и истовремено јавно износи скандалозне податке на какве се све изопачене глупости и потпуне којештарије обилато трошио новац њених пореских обвезника, чиме значајно умањује домете било каквих будућих покушаја да на сличан начин спроводи друштвени инжењеринг изван својих граница.
Одједном, нема више вашингтонске подршке воук идеологији, нема више глорификације настраности као ултимативне слободе и промена пола малолетника о трошку државе, нема више игре са заменицама, родно сензитивним језиком и мушкараца батинаша у женским спортовима. Одједном, нема више фактчекера на друштвеним мрежама који вас убеђују да је црно бело и обрнуто, одједном није толико важно шта Грета Турнберг мисли о фосилним горивима, одједном није више довољно да ставите украјинску заставу и заставу боја дуге на свој профил па да постанете свемоћни интернет трол који може свакога да малтретира и намешта за брисање.
Познати научнофантастични и сатирични књижевник Филип К. Дик писао је да је реалност оно што не нестаје када престанете да верујете у њу, из чега можемо да закључимо да је читава прогресивна агенда са идеологијом тзв. људских права заправо била једна велика бајка за лаковерне и димна завеса која је била згодна покривалица за коруптивну пљачку и злоупотребу ресурса.
Још теже је ментално усвојити наглу промену спољнополитичког курса у којој Сједињене Државе гласају против антируске резолуције у Уједињеним Нацијама, док Трамп у Белој кући пред очима целог света "шамара" донедавно маженог украјинског председника Владимира Зеленског и шаље га кући без ручка и без било какве помоћи у новцу и оружју.
У исто време, најутицајнији политички и економски стручњаци попут Џона Миршајмера и Џефрија Сакса на телевизијама и најслушанијим подкастима говоре о постхладноратовском билансу америчке спољне политике на изразито критички начин који је сасвим у складу са тезама и закључцима које је током деведесетих износио покојни Драгош Калајић у својој култној књизи есеја "Америчко зло".
Преиспитује се све, па и злочиначка агресија на СРЈ из 1999-те и подршка независности "Косова". Империје и велике силе готово никада не признају своје грешке и поразе јавно, тако да је ово вероватно најближе меа кулпи што ћемо доживети од стране америчког естаблишмента, који је очигледно увидео да се налази на историјској странпутици и кренуо у убрзано и драстично престројавање.
Нови шериф је постављен у Вашингтону и дате су му одрешене руке да промеша карте и радикално измени спољнополитички курс. Политику наводног идеализма и интервенционизма замениће политика тврдог реализма и умереног изолационизма који ће строго водити рачуна о опипљивим и непосредним америчким интересима.
У складу с тим, приоритети су Гренланд, Панамски канал, борба против нелегалне имиграције и трговинска и технолошка утакмица са Кином, док у други план одлазе Украјина и Европа генерално. То је врло јасно саопштио потпредседник Венс у говору на Минхенској безбедносној конференцији, а додатно је прошле недеље потврдио сам Трамп у свом првом званичном обраћању Конгресу.
А где смо у свему томе ми Срби? Чини се да опет каскамо за духом епохе и да муку мучимо са прилагођавањем променама. Па смо тако недавно наводно грешком гласали за антируску резолуцију у тренутку када су и Американци били против ње.
Покушавамо на сваки начин да се у последњи тренутак укрцамо на бриселски Титаник иако је очигледно да ће ускоро ударити у санту леда и потонути. Док други народи око нас смишљају начин да из губитничког табора пређу у победничку коалицију, ми жудимо да славодобитно претрчимо у супротном смеру.
Делимо се поново на мрежама, хранимо међусобном мржњом и тучемо на улици и у Скупштини, док у комшилуку суде нашим вођама на намештеним процесима којима би да утру пут у нове међуетничке сукобе. Не би нам био први пут да не умемо да препознамо историјски тренутак и да идемо контра опште струје и сопствених интереса. А поврх свега тога почео је март месец, вероватно психолошки најтежи и субјективно најдужи месец који је за наш народ препун лоших расплета, неуралгичних датума и болних годишњица.
Током тог по нас кобног трећег месеца у години биле су, вођене туђом руком и интересом, организоване мартовске демонстрације које су биле увод у крваву немачку окупацију и стварање НДХ, у марту је почело и бомбардовање 1999-те и спроведен је погром на Косову 2004-те, а мартовска убиства Ђинђића и Милошевића само комплетирају слику о тој мрачној мартовској енергији.
Стари Римљани су на мартовске иде правили свечаности и војне параде посвећене богу Марсу, а када је Цезар мучки убијен у завери баш на тај дан усталила се, захваљујући Шекспировој драми, изрека "чувај се мартовских ида" као упозоравајућа шифра за неку опасност која судбоносно прети и коју треба по сваку цену избећи.
Не знам да ли су то све имали у виду организатори великог протеста у Београду који је најављен баш на 15. март, али се искрено надам и молим да сви, и власт и студенти и опозиција, покажу довољно мудрости и родољубиве одговорности како би се избегао насилан и деструктиван расплет ове вишемесечне кризе.
Захваљујући гореописаним променама, ветрови су, на геополитичком плану, за нас повољнији него раније, али море је и даље узбуркано и очас посла се улети у страшну олују, нарочито ако се посада брода свађа и туче између себе. Чувајмо се, дакле, мартовских ида.
