Џендер идеологија на радару СПЦ

Термин "родна идеологија" (или "џендер идеологија") данас је један од најексплозивнијих и најчешће коришћених појмова у културним ратовима широм света. Он је ударна песница тзв. воук агенде која је последњих десетак година постала главни софтвер западног менталног поробљавања које се, путем међународне сарадње и деловања невладиних организација, наметало државама и народима широм света. Иако је долазак Доналда Трампа на власт пре више од годину дана донекле потиснуо воук агенду и родну идеологију у други план, чини се да је, после Трампових и републиканских политичких посртања са Епстиновом листом и непопуларним ратом у Ирану, сасвим извесно да ће се већ на следећим изборима у Америци на власт вратити они актери који у родној идеологији виде суштинско питање свог политичког и идеолошког програма.

Због тога је веома важно добро се упознати са овим појмом који носи са собом широк дијапазон значења и опасних идеолошких порука које гађају право у срце сваког традиционалног и побожног друштва, па и српског. У том смислу треба топло поздравити и скренути пажњу на објављивање изванредне књиге Маргерит А. Питерс "Џендер револуција-Глобална агенда?" која је недавно изашла у оквиру издања "Духовне речи", издавачке установе Аррхиепископије београдско-карловачке.

Џендер револуција глобална агенда: Језик као оружје, пол као конструкт

Маргерит Питерс је познати и признати стручњак у области етике међународних организација; она је објавила више од три стотине извештаја и научних радова у којима, из хришћанске перспективе, анализира етос "новог глобалног консензуса", конструисаног под окриљем Уједињених нација током деведесетих година прошлог века, његов нови језик, постмодерну етику коју тај језик изражава и његов глобални нормативни карактер. Нарочиту препоруку за ово дело представља чињеница да је предговор за српско издање књиге написала Његова Светост патријарх српски господин Порфирије, чиме се јасно ставља до знања са колико аналитичке озбиљности и пастирске пажње наша црква третира питање агресивне џендер идеологије и духовних и друштвених ломова које она производи.

У својој уводној речи, српски патријарх хвали књигу не само као аналитички преглед једне идеологије која тежи да постане глобална, већ и као веома добар водич за расуђивање о њеним идејним темељима, механизмима и друштвеним последицама. Та идеологија, како закључује патријарх, не намеће се силом, већ језиком; не наступа оружјем, већ законима и променом уврежених појмова; не прети отвореним сукобом, већ постепеним уласком у институције, образовање, медије и законодавство. Посебно је значајно, по мишљењу патријарха Порфирија, што овај водич показује да се џендер идеологија не усваја слободним одлукама и вољом конкретних народа, већ да се у друштва уграђује путем нормативних притисака, међународних механизама и правних оквира који делују изнад и изван конкретних култура и традиција.

У својој књизи Маргерит Питерс показује да парадоксално, иако се њиме често описује наводно кохерентан и контроверзан скуп идеја, сам термин "родна идеологија" нема јединствено академско порекло нити прецизну дефиницију. Уместо тога, његова моћ лежи управо у његовој флексибилности и флуидности – као "празног означитеља" који се пуни значењем у зависности од политичког и друштвеног контекста. Његова функција била је да све сложене и различите захтеве феминизма и ЛГБТ плус покрета (право на абортус, признавање нетрадиционалне породице, образовање о сексуалности, права хомосексуалаца, право на промену пола, право на усвајање деце истополних парова) сведе на једну, монолитну и свеобухватну идеолошку творевину.

Пре него што је постао предмет политичких борби, концепт рода имао је дугу историју у академским круговима. Сам термин "род" преузет је из граматике, где се користи за класификацију именица. Прва примена овог појма у контексту људског идентитета везује се за средину 20. века и рад новозеландско-америчког сексолога Џона Манија. Педесетих година прошлог века, Мани је почео да користи термин "род" (gender) како би описао психосоцијални развој идентитета, раздвајајући га од биолошког "пола" (sex). Ово разликовање и раздвајање отворило је врата за разумевање да се друштвене улоге и осећај припадности одређеном полу не поклапају нужно са биологијом.

Танасић: Срби морају на све начине да штите свој језик у матици и региону

Током 20. века, нарочито под утицајем феминистичке теорије ("Жена се не рађа, жена се постаје" Симон де Бовоар), ова разлика постаје кључна. Феминисткиње су почеле да користе род како би објасниле да су неравноправност жена и патријархалне структуре друштвено конструисане, а не природно задате.

Паралелно, развијале су се и различите феминистичке струје. Теорија разлике полазила је од постојања два пола као биолошке датости, али је критиковала друштвене стереотипе који жене стављају у подређен положај. Са друге стране, постструктуралистичке и квир теорије, чија је најпознатија представница Џудит Батлер, отишле су корак даље, доводећи у питање саму стабилност категорија пола и рода. Оне тврде да се род не може посматрати као израз нечег унутрашњег, већ да је перформативан – конструише се кроз понављане радње и говор. Из ове перспективе, и пол и род су културни производи, а бинарни систем мушкарац/жена представља тек доминантни друштвени конструкт, а не природну нужност.

Преломна тачка била је Међународна конференција Уједињених нација о становништву и развоју у Каиру 1994. године и Четврта светска конференција о женама у Пекингу 1995. године, када је термин "род" први пут ушао у званичне међувладине и међународне документе. Од тог тренутка џендер идеологија постаје неодвојив део новог глобалног консензуса као семантичког и етичког система који је успостављен, под патронатом Америке и НАТО пакта, по завршетку Хладног рата. У стварности, џендер није само један од њетових пратећих елемената, већ његов камен темељац. После Пекинга, глобално управљање прогласило је џендер једнакост за један од приоритета који прожима све области међународне сарадње.

Тако се револуција из западних интелектуалних и филозофских лабораторија проширила, попут вируса, на читави свет. Незапамћени закони усвојени су у све већем броју земаља, означавајући цивилизацијски лом јудео-хришћанског Запада и других традиционалних култура.

Нова глобална култура која "слави" разноврсност полних и џендер идентитета тихо је преузела власт и тиме прогласила победу над религијом, антропологијом, биологијом и, коначно, над здравим разумом и логиком. Од самог почетка, флуидност џендер концепта довела је практично бесконачне диверзификације опција сексуалне оријентације и џендер идентитета. Акроними који их означавају постајали су све дужи и тешко памтљиви. Најпроблематичнији аспект џендер револуције у њеној садашњој фази јесте то што су њена главна мета постала деца предпубертетског узраста преко сексуалног васпитања и образовања које се намеће још од вртића, а које их подстиче да преиспитују своје сексуално опредељење и џендер идентитет. Неке државе ишле су чак толико далеко да омогуће бесплатне операције промене пола за малолетнике, чак и без сагласности њихових родитеља или старатеља.

Упоредо са условљавањем финансијске помоћи земљама у развоју усвајањем закона који обезбеђују све експанзивније тумачење "родне равноправности", западни протагонисти џендер револуције увели су и нови политички коректан језик за који се сматра да обезбеђује "неутралност". И тај новоговор већ је глобализован. Тврди се да је инклузиван, неувредљив, позитиван, добронамеран и ненасилан. Но, тај језик из свог система искључује речи које изражавају најосновније и најсвеобухватније биолошке и антрополошке датости, као што су: мушкарац, жена, он, она, отац, мајка, супруг, супруга, брачна љубав, рађање, зачеће итд.

Припајање Америци и трансродна деца: Дебакл премијера Канаде у Белој кући

И наша земља нашла се на удару ове лингвистичке окупације која има за џиљ да унесе раздор међу половима и да релативизује и изопачи смисао иза светих речи и појмова који су у самој сржи нашег идентитета и историјског искуства. На то упозорава и патријарх Порфирије у надахнутом предговору у коме, између осталог, каже: "Током последњих година и ми смо у нашем друштву постали сведоци ових процеса, нарочито кроз покушаје преобликовањаа стварности на законодавном и језичком нивоу. Језик је жива и органски развијана целина, те свако његово законско наметање носи опасност да се наруши његов природни поредак и унутрашњи смисао. Тврдити, на пример, да употреба генеричког мушког рода преставља дискриминацију, није у складу са доказивим и убедљиво образложеним становиштима српске лингвистичке науке. Та становништа су током последњих година више пута јавно изношена, и то уз учешће и подршку наше помесне Цркве, која брижљиво чува језик и истину о човеку. У том смислу, ова књига је драгоцено средство у очувању трезвености и неговању нашег личног и заједничког трезвеноумља. Њу треба читати  у светлу свеукупних напора нашег народа да очува сопствени идентитет и интегритет, и конкретно је користити у одговорном постављању према џендер идеологији и њеним далекосежним последицама. Напослетку, неопходно је нагласити да одбацивање џендер идеологије не сме значити одбацивање човека. Црква остаје Мајка која с љубављу прихвата свакога, не одустајући од истине која ослобађа. Љубав без истине претвара се у површну сентименталност, а истина без љубави у суровост. Хришћански пут, утемељен у онтолошком оптимизму вере у Бога Творца и Спаситеља, ово двоје обједињује, те човек, призван на заједниццу са Богом, увек има могућност да савлада искушења која пред њега долазе услед обитавања у телесности и у условима палог света".