Хоће ли се светом ширити "Баук Ормуза"?

Ормуз! Реч која одзвања широм света – од председничких кабинета и војних штабова, до медијских уредништава и кафанских столова. Паничан страх захватио је читаву планету да ће продужено блокирање тог мореуза изазвати катаклизмичан потрес на тржишту нафте. А тиме и "ефекат домина": поремећај у снабдевању и ценама осталих природних ресурса и тектонска померања у читавој економији, геополитичким односима и свакодневном животу.

Све присутнија је стрепња да ће се пример Ормуза пренети и на друге упоришне тачке које својим положајем и значајем пресудно утичу на функционисање "глобалног села". А има их онолико.

Ормуз: један од глобалних "угаоних каменова"

Геополитички и геостратегијски мислиоци одавно су уочили важне географске тачке и зоне без чије (не)посредне контроле нема макрорегионалне, трансрегионалне и глобалне надмоћи. На копну, то су речне долине и удолине, превоји, земљоузи, "врата" између планинских масива, међуконтинентална сужења, географски предодређене комуникацијске проходнице…  Континенталистичке, телурократске силе проглашавале су их витално важним за свој опстанак и овладавање њима предусловом територијалног експанзионизма.

Наш избор

Ахилова пета Трамповог рата против Ирана: "Епски бес" или епска грешка?

С друге стране, за поморске силе од пресудног значаја били су добро позиционирани заливи, острва и полуострва, архипелази, орохидрографски предиспониране луке, природни и прокопани канали, разуђене обале, прибрежна мора… За њихово освајање, контролу, изградњу трговачких пристаништа и лоцирање војно-поморских база увек су биле спремне да ратују. По правилу, то су биле "одскочне даске" за колонијалне продоре дубље у ваневропске континенте, "мостобрани" за ратне походе и компаративни "адути" у надметању са конкурентским силама.

Прворазредан значај имали су мореузи, будући да су од Колумба и Магелана до данас управо таласократске силе играле пресудну улогу у креирању светског поретка. А то настоје да продуже и даље, у првом реду САД за које поморски путеви представљају "артерије" светског лидерства. Сваки "тромб" у тим "крвним судовима" може имати фаталан исход за њихов униполарно пројектован и глобалистички пренапрегнут "организам". А мореузи, та "уска грла" Светског мора, јесу најосетљивија места.

Као што су некада Босфор и Дарданели били симбол свеобухватног значаја, у толикој мери да су добили опште препознатљив јединствен назив Мореузи (великим почетним словом), тако је данас парадигматичан постао Ормуз. Он спаја Арабијско море Индијског океана и Персијски залив, кога, пак, Арапи зову Арапски залив, а у дипломатском, медијском и све више у научном речнику обично се појављује такође парадигматично само као Залив.

Тај "чеп на боци" Персијског залива дугачак је 167 километара и на најужем делу широк 39 километара, али велико острво Кишм и безброј острваца, гребена и плићака фактички сужавају пловни пут на само неколико километара које је релативно лако запречити. Његова (не)проходност одређује судбину великог дела Блиског и Средњег Истока као водећег светског нафтно-гасног региона, али и водећих светских сила и многих других земаља будући да се тим правцем транспортује приближно трећина светског течног природног гаса и четвртина светске нафте. Актуелно иранско блокирање пловидбе тим мореузом није баш у правом смислу еквивалент минирању Северног тока, али јесте аналогно геополитичко и геостратегијско оруђе.

Важна чињеница јесте да се Ормуз налази у муслиманским рукама, мада са једне стране већински персијског, шиитског Ирана, а са друге доминантно арапских, сунитских Уједињених Арапаких Емирата. А муслимански чинилац – иако разједињен, без тзв. водеће државе у цивилизацијском и геополитичком смислу, са наслеђем дуге колонијалне и неоколонијалне власти, и даље често инструмент у рукама неколицине светских сила – има потенцијал да постане "глобални играч".

Подсетимо се: муслимана је око 2,2 милијарде (1/4 светског становништва), имају висок природни прираштај и миграционо се шире, простиру се мање-више континуирано од западне обале Африке до индонежанских острва и од средишњег Казахстана до Танзаније, располажу кључним природним ресурсима, постају војно, економско-финансијски, пропагандно и цивилизацијски све снажнији… Речју – поседују готово све најважније "тврде", а сада и "меке" чиниоце моћи.

Штавише, ако је махом у руским рукама (само) евроазијски Heartland, онда је у муслиманским рукама читав глобални Heartland. А његове тачке ослонца су мореузи – Ормуз и остали.

Исламски свет и "уска грла" глобалне доминације

Изузимајући мореузе Скагерак и Категат, те Панамски канал, муслимански чинилац са једне или са обе стране партиципира на свим осталим кључним природним и људским делом насталим морско-океанским сужењима. То се односи на тзв. Светско острво (Афро-евроазија), од чије контроле – што важи од "оца" геополитике Мекиндера до садашњих геополитичких теоретичара и практичара – зависи управљање читавим светом.

Кренимо редом.

- Немерљиво важне, нарочито за Русију, Босфор (ширина 660 метара) и Дарданеле (ширина 1300 метара) и са балканске и са малоазијске стране, укључујући и Цариград, "око Васељене", контролише муслиманска Турска. Будући ограничена Конвенцијом из Монтреа, намерава да са северне стране прокопа алтернативни канал којим ће моћи самостално да управља.

- На Отрантским вратима (ширина 72 километара), која повезују Средоземно море у ужем смислу са секундарним Јадранским морем што се највише уклињује ка централној Европи, на источној, балканској страни налази се претежно исламска Албанија.

- Са јужне стране Сицилијанског пролаза (ширина 145 километара), који спаја источни и западни Медитеран и којим је трасиран не само некадашњи британски "Велики империјални пут" него и један од најважнијих данашњих пловданих коридора, лоциран је арапски, муслимански Тунис.

- Још важнији дуж тог вектора је Гибралтарски мореуз (ширина 13 километара), који раздваја Европу и Африку и представља "врата" између Атлантика и Средоземља, а о чијем положају сведочи антички назив Херкулови стубови, са афричке стране је под контролом такође муслиманског, махом арапско-берберског Марока.

- Суецки канал (дужина 193 километра) је немерљиво важна "жила куцавица" не само светског поморског промета, већ читаве таласократски профилисане геоекономије, геополитике и геостратегије, толико деликатна да Израел прави планове да га "бајпасује" прокопавањем алтернативног канала како би се релативизовала чињеница да су обе његове стране у рукама велике и многољудне исламске, арапске државе Египат.

- Везу Црвеног мора и Индијског океана, а посредством Аденског залива Арабијског мора, чини мореуз Баб ел Мандеб (ширина 30 километара) на чијој афричкој страни је муслиманска држава Џибути, мала али пуна војних база, а са друге стране, на великом азијском полуострву Арабији, такође муслиманска земља, узаврели Јемен у чијем саставу је и стратешки важно острво Мајун (Перим) у самом мореузу.

- У југоисточној Азији Малајски пролаз (ширина 38 километара) у јединствену "макро-целину будућности" спаја Индо-пацифички регион, а мореуз се пружа између великог острва Суматре из састава најмногољудније муслиманске земље света Индонезије (290 милиона становника), са прворазредно значајним посредничким положајем, те Малајског полуострва као кључног дела двотрећински муслиманске Малезије.

Ерго, свет је пред колапсом јер је блокиран Ормуз услед америчко/израелско-иранског рата.

Латентно је такође угрожена пловидба кроз Баб ел Мандеб акцијама пирата, те јеменских Хуту-ратника. Сетимо се да је био прекинут пловни пут Суецким каналом због египатско-израелског рата, а недавно и када се испречио покварени танкер… Није немогуће да ће се слично десити са Босфором и Дарданелима ако се украјински и блискоисточни конфликти прошире или грчко-турске напетости прерасту у оружани сукоб. Замислимо само да исламски свет хипотетички почне да делује солидарно и координисано као интегрални геополитички актер, у истом моменту блокирајући већину или све мореузе које контролише!?

Некада се то сматрало искљученим. А данас? Хоће ли мореузи одлучити о будућем светском поретку?