Колумне и интервјуи
Немачка: Страх од ратне лаве
Једни друмом, други шумом: док се лидери политичких странака, власти и опозиције, осим оних сасвим лево и сасвим десно, заветују да ће издашно помагати, новцем и оружјем Кијев, две трећине немачких грађана се (готово панично) плаши ширења рата и на њихову земљу
Опет се показало да странке које "играју" на антиратној карти, и оне с (крајње) деснице и оне са (крајње) левице, имају више слуха за расположење и бриге обичних људи. И да прецизније детектују "пулс" јавности, него мејнстим, "центристичке" политичке партије.
Најновије истраживање, "Дојчландтренд", које се месечно обавља за потребе првог програма јавног телевизијског програма, АРД, показало је да немачки грађани имају (готово паничан) страх од рата (скоро две трећине испитаника: 65 процената) и разливања украјинске ратне лаве (такође висок проценат: 61 одсто) која би могла да и захвати њихову земљу. Историја и "орешник" очигледно чине своје...
Рат опаснији од празног џепа
Могло се, иначе, очекивати да ће грађани Немачке превасходно исказати забринутост за сопствени (све празнији) "џеп" - тема која се нашла у првом плану свих изборних програма мејстим странака - у ситуацији кад се најснажнија привреда Старог континента суочава са досад најдраматичнијом кризом.
Из дана у дан се, наиме, сустижу све драстичније вести о масовном отпуштању радника из највећих немачких компанија. Не (више) у стотинама, него у хиљадама.
Неочекиван парадокс? Само наизглед. У питању су две стране исте медаље. Немачко ангажовање у украјинском рату "произвело" је и једно и друго. И онај, све јачи, страх од рата. И драму немачке економије. У овом часу је, чини се, рат изазива већу забринутост од (све празнијег) џепа.
Кад је реч о економској кризи и драматично уздрманој немачкој привреди посебно у срцу њене индустријске моћи – аутомобилској индустрији - ваља подсетити на кључну чињеницу: дубље, структурне проблеме, немачке привреде годинама је прикривала (и покривала), одржавајући је, окрепљујућа "руска (енергетска) трансфузија".
Показало се, на драстичан начин, наиме, да је немачка економија остваривала своју предност, бивајући наглашено конкурентна у односу на друге, такође моћне привреде, управо захваљујући (превасходно) сигурном снабдевању јефтиним руским енергентима.
Успавана земља
Има истине, једним делом, у оптужбама са којима се сада (закаснело) суочава бивша канцеларка Ангела Меркел, да је током своје дуге владавине (шеснаест година) "успавала" Немачку. Али и у чињеници да друштво дуго уљуљкивано у благостању, не тражи од владајуће политичке елите да прави превелику "промају" и посеже за радикалним реформским (најчешће болним) резовима.
Општа ситуација у земљи сада је туробна. Економска и политичка. Драматично тешка економска ситуација није могла да прође без такође драматично тешких политичких последица.
У џеповима узнемирених грађана и у државној каси, све је мање новца, а све више (готово експлозивног) политичког варничења. То варничење је, уосталом, угасило владајућу "семафор" коалицију и суочило земљу са ситуацијом са којом се Немачка веома изнимно суочавала: ванредним, превременим изборима.
Следи, изнуђено, никад краћа изборна кампања (до 23. фебруара) која ће се одвијати управо под тешком сенком украјинског рата.
Драстичан раскорак
И ту су се политичке партије, оне центристичке, владајуће и опозиционе, нашле у "раскораку" с јавним мњењем. Једни друмом, други шумом.
Док лидери странака најављују све издашнију финансијску и војну помоћ Украјини, осетно расте, показало је раније споменуто истраживање, проценат грађана који упозоравају да се у томе "отишло превише". Војно и финансијски. И да тешко подношљив рачун стиже на наплату.
Још драстичнија је разминутост у ставовима кад је реч о будућности Украјине. За разлику од страначких првака, који безусловно инсистирају на територијалној целовитости несрећне земље, већина грађана, њих педесет три одсто, узимајући у обзир "реалности на терену", сматра како Кијев треба да се, ради окончања рата и успостављања мира, одрекне дела територија.
Питање је како ће се цела ова ситуација, крајње противуречна, одразити на изборну кампању која се (управо) захуктава и коначан исход фебруарских избора. Странке су већ изишле са својим изборним програмима у чијем средишту су се нашла (с мање и више разлика у нијансама око неких конкретних тема) економска и социјална питања. Али и однос према рату у Украјини.
Шолцова "дупла опција"
Олаф Шолц јуриша на поновно освајање канцеларског трона (с мало изгледа) форсирањем "дупле опције" кад је реч о помоћи Украјини. Неупитној, с једне стране, кад је реч о финансијама, уз једно, с друге стране, ограничење кад је у питању војна помоћ: изричито је против испоруке крстарећих ракета дугог домета (до пет стотина километара) "таурус" и (опасног) изазивања Москве.
Очигледно недовољно да се поновни кандидат Социјалдемократске партије (СПД) за шефа владе профилише и представи јавности и бирачима као "канцелар мира". Последња истраживања показују да, за сада, у томе не успева: са свега четрнаест процената гласова (понижавајућих за некад тако моћну странку!) с чим би социјалдемокате могле тренутно да рачунају, канцеларски трон за Шолца делује (готово) недостижно.
Шолцов ривал, лидер Хришћанско демократске уније (ЦДУ) Фридрих Мерц већ себе види као канцелара. Прогнозе казују да би његова странка, Хришћанско демократска унија (ЦДУ), заједно са баварском "посестримом", Хришћанско социјалном унијом (ЦСУ) могла да, у овом тренутку, рачуна са 33 процента освојених гласова.
Мерцови (коалициони) проблеми
Висок проценат али недовољно да се, без помоћи других, (пре)амбициозни Мерц (напокон) домогне најважнијег политичког положаја у земљи. И ту настају управо проблеми: његов маневарски простор у трагању за потенцијалним коалиционим партнерима је веома сужен.
Мерц би радо са либералима, али они се боре да одрже главу изнад воде: шансе да прескоче праг од пет одсто и уђу у парламент, су веома мале. Са странкама на крајњој десници (Алтернатива за Немачку) и крајњој левици (Савез Сара Вагенкнехт), које политички профитирају на антиратној карти (подршка Алтернативи расте, Сари такође) неће. И не може: Мерц, бар за сада, све карте баца на ратну опцију.
За разлику од (тренутног) канцелара Шолца, Мерц би да поставља ултиматуме Москви и шаље фамозне "таурусе" Кијеву. Сасвим је могуће да његови ратни покличи током изборне кампање (мало) утихну: најреалнија шанса да се ратоборни Мерц домогне канцеларског трона је "велика коалиција", политички брак са социјалдемократама који би да се у изборној арени присете свог (изневереног) пацифизма...
