Претендент на канцеларски трон Фридрих Мерц суочава се с (неочекиваном) кризом пре него што је устоличен. Радикалан заокрет новог (поновног) председника Сједињених Америчких Држава кад је реч о помоћи Украјини, финансијској и војној, променио је, такође, радикално његове приоритете. И гурнуо га на политички веома клизав терен. Тамо где се распала "семафор" коалиција: онај финансијски.
Вашингтонски шокови уздрмали су европску политичку елиту и подстакли досад невиђену милитаризацију (западно)европске породице која је деценијама уживала у благостању захваљујући управо дивидендама мира.
Сада су, наједном, у пробуђеном ратном расположењу, кренули у (сулуду) трку у наоружању. За ту операцију пробуђеним јастребовима треба много новца. Премного новца.
Ратоборна Урсула
Ратоборна председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен баратала је, и махала, на последњем, ванредном, самиту лидера двадесетседморице спектакуларним обећањима и астрономским износима. Без покрића. Тог новца нема у државним касама и буџетима.
Из редовних буџета је ионако тешко (за неке чланице још увек немогуће) намирити и оних фамозних НАТО два одсто бруто националног буџета: иза наизглед сићушних процената, крију се огромни износи. У немачком случају, један проценат, на пример, значи педесет милијарди евра.
Ово је посебно велики изазов и искушење за будућу власт у Берлину која се тек "порађа".
Тема на којој се распала "семафор" коалиција – а у питању је било питање како обезбедити финансирање неодложних потреба у ситуацији кад зјапи велика "рупа" у буџету – хрупила је, на самом старту преговора о склапању владајуће коалиције, у новом геостратешком оквиру, неочекиваном ургентношћу и политичком експлозивношћу.
Било је одмах јасно да је, у новим условима, с драматичном економском кризом у земљи и великим међународним ломовима, не може владати у драстичној оскудици редовног финансирања. Једини излаз виђен је у великом задуживању.
Астрономски кредити
Будући коалиционари и невољни партнери, демохришћани и социјалдемокате, брзо су се сагласили о нужности ургентног узимању астрономских кредита.
Само за инфраструктуру биће потребно, сабрали су, пет стотина милијарди евра. Плус: финансирање проблематичне и бесомучне трке и (спорног) срљања (новцем и оружјем) у украјинску ратну лаву.
И то у часу кад континентом (и планетом) витлају нови, снажни антиратни ветрови.
Испоставило се да је за реализацију амбициозног пројекта и подухвата, у овом рачуну без крчмара, уклонити препреку која је везала (и везује) руке његовим творцима: "кочницу дуга" која спречава владу да се задужује (превише) на рачун будућих генерација. Ни цент више од 0,35 одсто бруто националног производа.
Како откочити кочницу
Кочница је од 2009. године постала (обавезујућа) уставна норма. Да би се"„откочила" потребно је да се за то изјасне (најмање) две трећине посланика у Бундестагу.
Малерозном Олафу Шолцу, чија влада није успела да склопи буџет без додатног задуживања (Немачка је вероватно први пут у ову годину ушла без усвојеног буџета!) покушавао је да умилостиви лидера опозиције Фридриха Мерца, који је "располагао" у парламенту најбројнијом посланичком формацијом, да у готово безизлазној ситуацији "семафор" коалиција "дође до ваздуха".
Непопустљиви Мерц је одбијао, и одбио, да им пружи ту сламку спаса и политички поклон ривалима. Против задуживања били су и либерали, чланови владајуће коалиције. "Семафор" се угасио. Уследили су превремени, ванредни избори. Иако са једним од најслабијих резултата, демохришћани су 23. фебруара славили победу.
Видећи себе већ на канцеларском трону, и наслућујући у каквој ситуацији би могао да се нађе, Фридрих Мерц прави радикалан заокрет: сада управо он силовито покушава да из Основног закона (устава) уклони фамозну кочницу, без чега падају у воду амбициозни планови о великим инвестицијама и аспирацијама да Немачку учини (поново) "способном да ратује".
Стратези нове "велике (владајуће) коалиције", која истина више и није велика – некад моћна Социјалдемократска партија (СПД) великог Вилија Бранта остварила је на фебруарским изборима свој досад најгори, понижавајући резултат – смислили су да, на препад, док још траје мандат одлазећем саставу парламента, прогурају финансијски пакет астрономских размера док за то постоје, макар теоретске могућности.
Моћ анатемисане Алтернативе за Немачку
Таква могућност је у новом односу снага у Бундестагу искључена, Без упадљиво ојачане (и анатемисане) Алтернативе за Немачку (у фебруару је дуплирала изборни резултат у односу на претходне изборе) нема потребне двотрећинске већине за доношење кључних одлука које задиру у уставне надлежности.
Кад одбијају сарадњу са њом, Алтернатива има сада моћ да мрси конце у важним ситуација и приликама владајућој коалицији.
Ако би Алтернатива за Немачку и могла да прихвати додатна задуживања кад је реч, на пример, о обнављању инфраструктуре која у најбогатијој земљи Старог континента делује прилично (и недопустиво) оронула, ова странка се изричито противи издвајању милијарди евра за наоружање и – Украјину.
То становиште дели и странка на супротном политичком полу од Алтернативе, Левица, која је, такође, на фебруарским изборима остварила неочекивано добар резултат.
Грозничава трка с временом
Фридрих Мерц се, због тога, упустио у грозничаву трку с временом. И нападну "офанзиву шарма" и "шуровања" са Зеленима. Уз њихову помоћ, било би могуће прогурати одлуку о лабављењу кочнице дуга док још траје мандат одлазећег сазива Бундестага.
У првом покушају, Зелени су реско одбили Мерца. Медији су то означили као велики "шамар" будућем канцелару. Били су гневни што их ставља пред свршен чин: нико их није консултовао кад се склапао велики финансијски пакет, у којем нису ништа видели за сопствену, еколошку, агенду.
Мерц се нашао у крајње незгодној ситуацији још пре уласка у канцеларов уред. А време цури. Већ почетком априла одлуке о питањима која се тичу устава прелазе у надлежност новог сазива парламента. А тиме, бар у првобитном облику и структури, реализација финансијског мега пакета за Фридриха Мерца постаје немогућа мисија…