Нико, нико заиста није могао претпоставити да ће једна, релативно млада (нешто више од деценије) политичка странка, уз то све време оспоравана и анатемисана, за тако кратко време постати (пре)доминантна на немачкој политичкој сцени.
Настала 2013. године као странка "побуњеника". У почетку наглашено евроскептична, против евра и претераних (антисуверенистичких) интеграција.
Потом (од 2015. године) такође као наглашено антмигрантска.
Време када је тадашња канцеларка Ангела Меркел отворила немачке капије за више од милион миграната. Испоставиће се политички непромишљено и фатално. И време у којем је кренуо незаустављив успон странке која се већ својим именом програмски представила као алтернатива другим (све отуђенијим) политичким странкама.
Узбуна у Берлину
Да би сада, ето, стигла до ситуације у којој постаје странка готово без алтернативе. Ништа, готово ништа се, посебно на истоку земље, неће моћи без Алтернативе за Немачку (АфД). Упркос бетонски чврстом "санитарном кордону" које су остале политичке странке направиле око ње. И против ње.
Чињеница која изазива већ узбуну у политичком Берлину. И наговештава, већ у септембру, готово програмирани и неизбежни потрес: Алтернативи за Немачку сва истраживања гарантују убедљиву победу на парламентарним изборима 6. септембра у источнонемачкој покрајини Саксонија Анхалт.
Самоуверени алтернативци рачунају чак са апсолутном победом. Улрих Зигмунд, човек који предводи страначку листу, види већ себе као политичара који неизоставно "прави историју".
Биће, уверен је, први премијер једне покрајине из редова странке коју су непрестано отписивали, стављали (и још држе) под контролу обавештајних, тајних служби (Уред за заштиту уставног поретка), покушавали да је забране.
Проглашавали су је, усред готово хистеричне русофобије за "проруску". Усред ратнохушкачких поклича да Русе "треба поразити" на фронту у Украјини, за антиратну.
И били, наједном, збуњени кад је помоћ, директна и неувијена, стигла с неочекиване, америчке стране. Од првих људи нове администрације и самог председника Трампа.
Најновија истраживања јавног мњења предвиђају да би Алтернатива за Немачку могла да у Саксонији Анхалту 6. септембра освоји убедљивих 42 одсто гласова. Владајући демохришћани канцелара Мерца, према тим истраживањима, заостају за Алтернативом најмање петнаест процената.
Покретање лавине
Улрих Зигмунд рачуна с још већим процентом. Спрема се да сам формира владу. Његове амбиције се ту не заустављају. Победа у Саксонији Анхалту ће, каже, бити снажан сигнал алтернативцима у другим деловима земље.
Покренуће, верује, "домино ефектом", снажну, за Мерца, разорну "десничарску лавину". С крајњим циљем и амбицијом, да се, чак у блиској будућности, домогну канцеларског трона. Упркос чињеници што се та амбиција, у овом тренутку, не чини реалном.
У разговору за немачке медије, Зигмунд је скицирао већ сопствени владин програм. Биће строг према мигрантима којима је истекла виза. Рачуна се да таквих у "његовој" покрајини око пет хиљада. Пре обавезног депортовања, морају бити у притвору.
Реформисаће образовање. Оно је, иначе, у надлежности покрајина. Ослободиће га идеологије и "едукације о различитостима", с посебним правима и вратити традиционалним вредностима, посебно поимању породице.
У спољној политици, иако је у надлежности Берлина, инсистираће на укидању санкција Русији, враћању курсева руског језика и поновној размени ученика и младих са Русијом...
У сваком случају, доста разлога за узбуну у такозваним мејнстрим странкама. Министар унутрашњих послова из комшијске Тирингије Георг Мајер већ позива колеге из осталих покрајина на ургентни састанак како би се спречила саксонска лавина.
Стратегија Алтернативе за Немачку, упозорава министар, је да поткопа нашу либералну демократију изнутра. Да је уништи, део по део.
Тешки дани за канцелара
Сви досадашњи покушаји, а било је их је, несустало, много да се странка заиста пуна контроверзи, која више личи, упркос строгом устројству у идеолошком смислу на шаролик покрет – од екстремних десничара, до либерала и левичара, пребега из других странака, с конзервативним, традиционалистичким, али и авангардним назорима, окупила је велики број младих, барата с модерним друштвеним мрежама вештије и успешније од свих других странака – обузда па, чак, и уништи.
Једна од важних, готово заветних изборних парола и наума канцелара Мерца, поред толиких других, реформских (такође неиспуњених) била је да ће, ако не угасити, оно бар "преполовити АфД".
После годину дана владавине (6. мај) као да је све кренуло наопако за Мерца. Алтернатива за Немачку је, за неколико процената, "искорачила" испред његове странке и постала најјача снага на политичкој сцени.
Од опоравка привреде, која годинама "губи дах", ништа. Ништа од социјалних реформи. Велика очекивања, велика, готово опипљива разочарења. Очигледно без политичке снаге и способности за преокрет. Довољно да коалициона влада коју предводи Мерц буде апсолутни рекордер по непопуларности у односу на све досадашње.
Најновија истраживања, прављена за потребе јавног телевизијског сервиса кажу да је 86 одсто грађана незадовољно владиним учинком.
Три четвртине њих сматра да је Фридрих Мерц неспособан да обавља функцију канцелара. Положај који се уставно сматра, и јесте, најважнији у политичком животу ове земље.