Немци све болније запажају чињеницу да је с Кином све теже, а да се без Кине (готово) не може.
Ситуација се драматично и драстично променила за релативно кратко време. Било је потребно само две-три деценије – прве немачке фирме стигле су у Кину почетком осамдесетих – да ученик прерасте у професора свом некадашњем ученику.
С последицама којих Немци, закаснелим буђењем, бивају свесни.
Потценили смо Кинезе, као што то и данас у многим областима радимо. Они су пажљиво посматрали, слушали, учили и – претекли нас. И то на најосетљивијем немачком "терену": избацују на тржиште не само јефтине него изванредне аутомобиле.
А мислили смо да никад неће успети да то учине тако прецизно и квалитетно као ми. Типична немачка ароганција, констатовао је, с нескривеном горчином, у разговору са новинарима "Дојче велеа", експерт за Кину Мануел Вернер.
Немачка ароганција
Та "типична немачка ароганција" чинила је да се превиди оно што је било тако видљиво. И прецизно најављивано у чувеним кинеским петогодишњим плановима. Остајали су за Немце, најчешће, непрочитани.
Још пре двадесет година Кинези су у једном од петогодишњих планова предвиђали и пројектовали ослањање на Е–мобилност.
Није, очигледно, пажљиво "прочитан" ни смисао политике кинеског лидера Си Ђинпинга формулисане као синхронизација "два круга". А њен "двокружни" стратешки циљ био је, и јесте: да се земља осамостали од увоза, а свет учини зависним од производа који носе ознаку "Made in China".
Немци то сада осећају на сопственој кожи. У оба смера. Отуда њихов страх и (бар за сада) снажан отпор Бриселу да се оштрије наступи према Пекингу. Кинеска "одмазда" би могла да буде фатална за управо (и даље) најјачу привреду Старог континента.
Завртање славине
Сами Немци, с једне стране, у фирмама које послују на кинеском тлу – а по правилу су заједничке – подстичу хиперпродукцију која преплављује светска тржишта. Кинеска "извозна машина" ради пуном паром…
С друге стране, Кинези заврћу "славину" кад је реч о испоруци драгоцених и ретких метала. Кина је, на пример, у априлу испоручила Немачкој мање од једног килограма (!) драгоценог метала – немачког имена – германијума. И ни трунку, такође технолошки изузетно важног, галијум једињења.
Без германијума нема брзо преносивих података оптичким кабловима, уређаји за ноћно осматрање као и соларне ћелије на свемирским сондама и сателитима не функционишу.
Без галијума нема брзог 5 Г интернета, брзи електрични пуњачи се прегревају, бар-код скенери у самопослугама постају "слепи"…
Немце је критичким тоном "упозорио", да сами подстичу кинеску хиперпродукцију и зависност, недавно званични Вашингтон. У Националној стратегији безбедности Сједињених Америчких Држава садржана је и следећа констатација:
"Рат у Украјини имао је парадоксалан ефекат: повећао је зависност Европе, посебно Немачке. Данас немачке хемијске компаније граде неке од највећих светских произвођачких погона у Кини, користећи за то руски гас који код куће не могу да набаве."
Апсурдна ситуација
Ситуација делује заиста апсурдно. Али и веома илустративно за садашње (вероватно и будуће) економске и технолошке односе Кине и Немачке. Крајем марта ове године БАСФ је у Џонгџијангу, на југу Кине, пустио у погон огроман комплекс (инвестиција "тешка" преко девет милијарди евра) који ће тамо производити специјалне хемикалије за кинеске аутомобиле и пластику за индустрију.
За то време немачки аутомобилски гигант у свом матичном Лудвигсхафену (завичају Хелмута Кола) затвара погоне и отпушта раднике. Разлог: концерн је због русофобичне атмосфере коју диктира званични Берлин (њу је започео још Олаф Шолц) остао без "погонског горива", јефтиних руских енергената.
Чинило се да је Шолц то учинио изнуђено и невољно. У његовој странци, Социјалдемократској партији (СПД), дуго су, наиме, били снажни трагови чувене Брантове источне политике и добрих односа са Москвом. Њен ДНК.
То је, као политичку оставштину, снажно практиковао социјалдемократски канцелар Герхард Шредер: време готово идиличних немачко-руских односа, кад су склопљени за Немачку егзистенцијално важни споразуми о Северним токовима један и два.
Шолцов наследник, демохришћанин Фридрих Мерц је у те односе унео, на самом старту, ратно хушкачки тон, који се, истина, последњих дана, под теретом готово опипљивог незадовољства грађана – никад један канцелар (и његова коалициона, са социјалдемократама) само годину дана од ступања на канцеларски трон није био толико, драстично и драматично непопуларан – за нијансу стишава и мало "пацификује".
Трампов гнев
А у том контексту ваља тумачити и видети реаговање америчког председника на канцеларову (несмотрену) констатацију да је Иран у најновијем блискоисточном рату понизио Сједињене Америчке Државе.
Трампово гневно реаговање није, изгледа, било (само) израз повређене лидерске сујете. Знано му је било, очигледно, расположење јавности и нескривена фрустрација немачких грађана кад је констатовао да је Мерц лош канцелар и да (готово) уништава Немачку…
Да се вратим на "насловну" тему овог текста, немачко-кинеске односе. Добри познаваоци тих односа, из разних научних института, дубоко су уверени да ће се незаустављива кинеска "офанзива", са све већим економским и технолошким притиском на Немачку наставити. И бити све агресивнија.
Истраживачи Центра за европске студије упозоравају да Кина већ у садашњем петогодишњем плану предвиђа, за Немце тешко достижан (заправо недостижан) "квантни скок": фокусира се на квантно рачунарство, вештачку интелигенцију, хуманоидну роботику и интерфејсе између (људског) мозга и рачунара…