Обама (опет) шпијунира Меркелову

Та својевремено реско изречена реченица сада већ бише канцеларке Ангеле Меркел, упућена такође бившем америчком председнику и пријатељу Бараку Обами, после скандалозног открића да је америчка Агенција за националну безбедност помно и систематично прислушкивала најодговорније немачке политичаре, постала је део историје. Не, међутим, и прошлости: шпијуни не знају, и не хају, за пријатељства.

Упозоравајућа опаска бивше канцеларке – не, то се не ради међу пријатељима – постала је у међувремену немачка (поспрдна) узречица: упућивала је на наивно веровање званичног Берлина да ће после  Обаминог "никад више" - амерички шпијуни оставити Немце на миру.

Показало се, изнова, да нема (шпијунског) мира међу маслинама, али има изнова немачке, макар медијске и политичке, затечености, изненађења и чуђења: зар нам опет то раде?! 

Обама и Меркелова су увелико политички пензионери (Американац с дужим умировљеничким стажом), али су у овој "причи" симболи нечега што се "не сме" чинити међу пријатељима и (доказаним) савезницима, а чини се, увелико и несустало. 

Најновији пример: Високу температуру у немачкој политичкој јавности изазвало је изненађујуће откриће, из "процурилог" арсенала Пентагона и ЦИА, уз (наводну) асистенцију жутокљунца из америчке Националне гарде, да су амерички шпијуни ударнички "покрили" састанак кинеске војне делегације са надлежнима у немачком министарству одбране који је одржан 20. фебруара у Белину.

Ничег у том "строго поверљивом" документу (носи ознаку: "Топ сикрет") нема сензационалног и оптужујућег за немачку страну (напротив, демонстрирана је понизна солидарност са Американцима: немачко министарство одбране "одбија продубљивање сарадње" с Пекингом све док "Кина не буде транспарентна") а опет је настала узбуна: зашто нам то радите кад ништа пред вама не кријемо. 

Недељник "Цајт" и телевизијски политички магазин "Контрасти", чије су се редакције бавиле истраживањем овог случаја (и скандала) саопштавају, наиме, да је немачко министарство одбране, промптно и исцрпно, обавестило америчку амбасаду у Берлину о садржини разговора с кинеским гостима. 

И шта ће званични Берлин, после свега, учинити? Ништа (иако "Цајт" сугерише да ће реаговање Берлина зависити од начина на који ће реаговати на све ово Вашингтон), као и у толико ранијих случајева "запрепашћујућих изненађења", а без стварног права на изненађење. 

И у оном досад најдрастичнијем случају прислушкивања највиших немачких политичара остала је, уместо одлучног званичног реаговања, само она (већ чувена) реплика (директно погођене) Ангеле Меркел.

Бавио се, истина, истражно том темом анкетни одбор Бундестага, али је цео посао окончан, како је констатовао новинар "Дојче велеа" Марсел Фирстенау, "скандалозно срамно". 

А све је, да подсетимо, почело открићем чувеног узбуњивача Едварда Сноудена (2013. године) да је америчка Агенција за националну безбедност уз свесрдну (добровољну или принудну) помоћ данске војне обавештајне службе прислушкивала помно политичаре у више европских земаља (Француска, Норвешка, Шведска, Холандија и Немачка). 

За "скандалозан посао" својих војних обавештајаца, како се испоставило, знала је, иако ови "момци" умеју понекад да то чине и "на своју руку", очигледно и данска влада. Реаговала је, веома закаснило, после јавне бламаже: комплетно руководство војне обавештајне службе принуђено је (тек) 2020. на оставку... 

На ортачком "нишану" америчких и данских обавештајаца у Немачкој била је прва гарнитура политичара и државника. Између осталих, канцеларка Ангела Меркел, шеф дипломатије, а потом (и данас) шеф државе Франк Валтер Штајнмајер и социјалдемократски кандидат за канцелара (2013) Пер Штајнбрик.

Сноуденова открића изазвала су, у то време, згражавања широм света. Уз несрећног а надасве храброг Асанжа, најчувенији "узбуњивач" био је принуђен да потражи склониште и заштиту у Москви. У сопственој земљи претила му је, и прети доживотна робија. Председници Барак Обама а потом и Џо Бајден пресудили су му и без суда: за њих је херојско Сноуденово дело чин националне издаје.

Немачки политичари, суочени са Сноуденовим открићем, клонили су се таквих квалификација. Речник званичног Вашингтона – да је реч о националној издаји – прихватио је, међутим, и с тим јавно баратао, тадашњи, сада већ бивши, шеф немачке обавештајне службе Ханс Георг Масен.

У тој чињеници могао би да буде "кључ" и разлог ћутања званичног Берлина пред скандалозним "пословима" америчких шпијуна. Испоставило се да немачка Савезна обавештајна служба (БНД), не само да "братски" сарађује са колегама с оне стране Атлантика, него се и сама бави легално недопустивим пословима. 

Експерт из берлинског Европског савета за спољну политику Густав Гресел, који се, такође, сусрео са члановима кинеске војне делегације, дан после оног (фамозног) састанка у министарству одбране, не види толики проблем што су амерички шпијуни "чули све". Проблем је, каже, што би такве информације, због очигледно слабе контраобавештајне заштите, могле бити, и вероватно јесу, лако доступне "мање пријатељским нацијама", као што су Русија и Кина...