Аналена Бербок (опет) провоцира

Чини се да је икона немачке Левице Сара Вагенкнехт најпрецизније описала наступе зелене (не само по страначким бојама) шефице немачке дипломатије: понаша се (често) као слон у стакларској радњи.

Није то био, очигледно, израз страначког и женског анимозитета и супарништва: Аналена Бербок се труди увек изнова да то недипломатски потврди. Почесто до границе скандала.

Учинила је то недавно, провоцирајући (опет) званични Пекинг. У разговору с новинаром америчке телевизијске мреже "Фокс њуз" рекла је оно што годи америчком уху: назвала је кинеског лидера Си Ђипинга – диктатором.

Реаговања званичног Пекинга била су, очекивано, промптна и оштра. Дипломатским каналима и јавним обраћањима. Портпаролка кинеског министарства спољних послова Мао Нинуг назвала је изјаву Аналене Бербок "отвореном политичком провокацијом" и "апсурдном". И означила је као груб "напад на достојанство Кине".

Није у "кинеском случају" Аналене Бербок помогла лекција коју је гошћи, пред новинарима у Пекингу приликом њене посете Кини, одржао њен (тадашњи) домаћин Ћин Ганг: оно што је нашој земљи најмање потребно, рекао је реско, јесу лекције са Запада.

Није помогло ни, такође јавно, упозорење (утицајног) председника Немачке индустријске и трговинске коморе Петера Адријана на опасност од "мисионарског наступа кад је реч о односима с Кином: не смемо дозволити да себе доживљавамо као паметњаковиће"...

Tрговином до промена

Садашња шефица немачке дипломатије прави радикалан раскид са дугом традицијом немачке спољне политике према Кини, од Хелмута Кола, преко Герхарда Шредера до Ангеле Меркел.

Сви ови немачки канцелари и њихови министри спољних послова су, у дугом временском распону, без великих (јавних) политичких варничења, градили поступно, прагматично и успешно економске односе са великим источним партнером. На крилима тог успона и успеха две земље су 2014. године (време владавине Ангеле Меркел) подигле међусобне односе на степен "свеобухватног стратешког партнерства".

О такозваним људским правима, правима мањина и медијским слободама, говорило се, у немачко-кинеском дијалогу, "отворено, али тихо". Уз дуго важеће (немачко) гесло: трговином до промена.

А онда уочљив и заиста радикалан заокрет: Аналена Бербок наступа, посебно кад је реч о Кини (Русију је већ "отписала"), несустало провокативно и бучно: као (не)дипломатски јастреб.

Рат у Украјини, праћен жестоким притисцима из Вашингтона (констатација "Дојче велеа"), ставио је званични Берлин пред велика искушења не само кад је реч о немачкој политици према Русији, него још и више и теже, према Кини. Императивни захтев био је, наиме, да се радикално смањи немачка економска зависност од Кине. Још један удар, после оног енергетског у руском случају, на најјачу привреду Старог континента.

Кина је, да подсетим, а не Сједињене Америчке Државе, седму годину заредом највећи и најважнији немачки трговински партнер: у 2022. години робна размена између две земље износила је готово триста милијарди евра (немачки извори).

И "семафор" коалиција три странке различитих политичких профила и интереса кренула је у "историјски подухват": срочена је (у јуну ове године) прва немачка стратегија односа са Кином, као део свеобухватне (у настајању) националне безбедносне стратегије.

У овом документу се сада мање говори о партнерству с Кином, а више о супарништву. Економском и (системски) политичком.

"Историјске стратегије"

Полазно (и проблематично) становиште "историјске стратегије": Кина се променила, постаје све агресивнија, па та промена захтева промену немачког односа према Кини.

У дугом страначком нагањању и прегањању, компромисно је, уз незадовољство Зелених и њиховог радикализма, пронађен "кључ" новог односа са Кином: смањење зависности, без прекидања (уз довођење у ризик) економских односа.

На критике да би тај "рез" могао, као и у случају руских енергената, да се немачкој економији врати као бумеранг, канцелар Олаф Шолц је покушао да умири забринутост, и незадовољство, пословног света.

На конференцији за штампу после НАТО самита у Виљнусу рекао је: Не ради се о прекидању односа са Кином, него о минимализацији ризика. De-risking, нагласио је, а не de-coupling...

Раније споменути Петер Адријан, први човек Немачке индустријске и трговинске коморе, гледа на све то критички. Не верује, каже, да се одустајањем од трговине стиже до позитивних промена и бољег света. Пре ће доћи до супротног ефекта: ако се одвија трговинска размена, друге можемо боље да разумемо и да, истовремено, говоримо о нашим вредностима и култури.

"Велики заокрет" кад се ради о односима с тако важним партнером, долази, иначе, у тренутку крајње незавидне ситуације немачке економија: Немачка је једина земља у Европи која није успела да оствари привредни раст пре пандемије. Налази се у минусу и рецесији.

Кина је, такође очекивано, оштро и енергично реаговала на немачку стратегију. Портпарол министарства спољних послова Ванг Венбин је констатовао: грађењем међународних односа тако што ћете друге посматрати као конкуренте, супарнике и противнике, и нормалну сарадњу претварати у питање безбедности и политике,  отераћете само наш свет у спиралу подела и конфронтацијње.