Михаел Рот у фрижидеру
Хоће ли Олаф Шолц издржати и опстати?
Канцелару је остала још само, као "штит", тврда канцеларска реч у жестоким нападима с којима се суочава, не само кад је реч (очекивано) о табору најјаче опозиционе партије, Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), и (неочекивано) коалиционих партнера Зелених и Либерала, него и у сопственој странци, Социјалдемократској партији (СПД).
Његовим старим и новим противницима није довољно што је председник владе већ учинио све, и чврсто обећао да ће то чинити без временских ограничења, како би помогао Украјини да "не изгуби рат".
У тој констатације је иначе уочљива промена у вербалном нијансирању, коју очигледно диктира реална ситуације "на терену": за немачког канцелара и његове западне колеге, укључујући Џозефа Бајдена, циљ безусловне помоћи Кијеву доскора је био "пораз Русије на ратишту".
Медијско распеће
Немачки канцелар се суочава ових дана с политичким и медијским "распећем“ због (неочекиване) изричитости и одлучности (иначе) колебљивог Шолца: док сам канцелар понавља – нећу слати немачке војнике на украјински фронт (Макронова политички проблематична и хазардерска идеја) и нећу испоручити (фамозне) "таурус" крстареће ракете Кијеву.
Међу онима који су канцелара узели на политички нишан због те изричитости нашао се и (неспорно) најгрлатији јастреб међу (Шолцовим) социјалдемократама у антируској кампањи (и за нас фамозни) Михаел Рот, председник спољнополитичког одбора Бундестага.
Најављујући дефинитивни силазак с политичке сцене, са истеком овог посланичког мандата, пред нове парламентарне изборе (јесен 2025) Рот се изјадао, у разговору с новинарима "Штерна", да његова антируска политика није наилазила, и наишла, на разумевање и одобравање његових страначких колега.
Напротив. Кад се, каже, вратио из Украјине, а отишао је тамо демонстративно првих дана рата, неки од њих су га упадљиво игнорисали. Избегавали су да се поздраве с њим. А кад би улазио у просторије социјалдемократске посланичке групе, као да је, пожалио се, "улазио у фрижидер".
"Страствени социјалдемократа", како представља самога себе, који се надао да једног дана постане лидер најстарије немачке политичке странке, бивао је суочен, и суочаван, с леденом хладноћом и неподношљивом осамом.
Удар историчара
Најновији удар на канцелара Шолца и руководство Социјалдемократске партије дошао је од петорке интелектуалаца, које предводи један од најпознатијих (и најутицајнијих) немачких историчара Хајнрих Аугуст Винклер (85), члан странке више од шест деценија.
У отвореном писму упућеном првом програму јавног телевизијског сервиса АРД, Винклер и његова дружина су са "запрепашћујућом јасноћом" ("Дојче веле") критиковали изјаве и политику канцелара Олафа Шолца и шефа социјалдемократске посланичке групе у Бундестагу Ролфа Мицениха према Украјини и Русији.
Кад канцелар и партијско руководство, каже се, између осталог у писму које је схваћено и интерпретирано као "жесток обрачун" унутар странке, повлаче "црвене линије" у немачкој политици, а не и за Русију, "они трајно слабе немачку безбедносну политику и иду наруку Москви".
Шолцово објашњење због чега не дозвољава (за сада?) слање "тауруса" Украјини за потписнике (протестног) писма је "произвољно" и "чињенички погрешно".
Критиковали су и Шолцово реаговање на идеју француског председника Макрона о слању трупа у Украјину: "Кратко и јасно, као немачки канцелар нећу слати војнике у Украјину!" Уз коментар: свако неслагање у ставовима и позицијама Берлина и Париза "Путин види као охрабрење".
Јеретичка идеја
Ролф Мицених, шеф социјалдемократске посланичке група (близак канцелару), засут је жучним оптужбама и критикама због "јеретичке" изјаве да је "дошло време да се не разговара само о томе како да водимо рат у Украјини, него како да га, привремено, замрзнемо, да бисмо га касније решили".
"Шлагворт" Мицениху за ту "опасну" идеју дао је (вероватно) папа, кад је Украјинцима сугерисао да покажу "храброст за преговоре", како би избегли даље проливање крви и (неизбежан) пораз.
Потписници писма које је усковитлало политичке страсти, оценили су "концепт мира" Ролфа Мицениха као "фаталну изјаву" и "велику грешку".
Отишли су даље и дубље у историју Социјалдемократске партије. Уз констатацију да је изостало "преиспитивање грешака" њене политике "према Русији протеклих деценија". Напротив, констатовали су, СПД и даље истиче као њен "заштитни знак" некритичку и "романтичарску традицију спољну политику Егона Бара". А то Социјалдемократску партију, ето, "чини неуверљивом и рањивом".
Био је то, иако га не спомињу, отворени удар на чувену источну политику Вилија Бранта, због које је крунисан Нобеловом наградом за мир. И планетарним признањима. "Архитекта" Брантове политике источне политике био је управо Егон Бар, блиски сарадник "великог Вилија". И министар у влади првог социјалдемократског канцелара Савезне (Западне) Републике Немачке…
