Историја историјских избора

Кад господин Случај одреди да ти редовни термин за колумну пада дан уочи америчких председничких избора које већ недељама и месецима називају историјским, пресудним, круцијалним и глобално стратешки важним, вероватно је помало цинично покушавати писати о било којој другој теми. А опет, шта ново и неочекивано казати о самим наведеним изборима? Сви знају да ће бити тесно.

Можеш се играти коцкара и написати да "гарантовано побеђује овај или она" али и то је, јасно је, пуко нагађање. Можда је и најсубверзивнија могућа ствар покушати контекстуализовати ове изборе дијахронијски, односно оспоравајући њихову јединствену историјску важност.

Хоћу рећи, није да ови избори нису историјски, али такви су били сви амерички председнички избори. Зашто би "обрачун" Харис – Трамп био важнији од онодобног обрачуна Клинтон – Буш старији или пак обрачуна Гор – Буш млађи или, у крајњој линији оног: Хилари Клинтон – Трамп?

Део медија толико труби о томе да је време за прву председницу да као да се заборавило да је Трамп пре осам година победио управо женског кандидата, дапаче – кандидаткињу.

Нерешен резултат

Десетинама или стотинама хиљада пута, записано је и изговорено ових дана како се у САД председник не бира простом већином гласова на нивоу уније. Већина гласова у одређеној савезној држави доноси кандидату све електорске гласове те државе. Треба знати да у осам савезних држава (Калифорнија, Тексас, Њујорк, Флорида, Охајо, Пенсилванија, Илиноис и Мичиген) живи отприлике једнак број становника као у преостале четрдесет две плус главни град Вашингтон.

Отуд и постоје драстичне разлике у броју електорских гласова које даје поједина држава, па Калифорнија "нуди" 54, а Вермонт 3. У збиру, електорских гласова је укупно 538, За победу ваља освојити најмање 270. Теоретски је могуће да буде 269:269. Ако буде, одлучује Конгрес. Кад смо код "историјскости" односно тезе о "историјској јединствености", овакав случај био би управо то, а, кажем, није незамислив. У америчким медијима се последњих недеља све чешће пише о тој опцији, "врло мало вероватној", како обично кажу уз додатак да се ипак "не може искључити".

Још један детаљ у тој потенцијалној ситуацији је без преседана. Дакле, како већ и рекосмо, председника би у том случају бирао Конгрес, али не скупа са потпредседником; потпредседника би, наиме, бирао Сенат. Постојала би, дакле, и бизарна могућност кохабитације: републикански председник са демократским потпредседником или обратно.

Нас неће ни пакао смест'

Такође, неки већ спекулишу и са могућношћу "одметнутих електора". Ови би, наиме, требало гласати онако како су одлучили бирачи из њихове савезне државе, али не постоји ништа незаконито у томе ако би код неких од њих прорадио "приговор савести" па да га гласају по својим властитим преференцијама. Ипак, у овако оштро подељеном друштву каква је данашња Америка, сви такви "експерименти" били би вероватно прилично опасни.

Дневник увреда

Постоји такође тај стереотип о прљавој кампањи, с једне стране Трамповој, а с друге стране против Трампа. И прљаве кампање, међутим, тешко да су неки новум.

Давно је публициста Пол Бојлер прикупио неке од увреда које су кандидати у 19. и почетком 20. века изговарали о својим противницима, од случаја кад је један кандидат другог називао старом бубуљичавом пијандуром, затим развратником и сифилистичарем те анархистом и горилом до ситуације кад је, рецимо, Томас Џеферсон тврдио како његов противник Џон Адамс има намеру да свог сина ожени ћерком енглеског краља и тако успостави америчку краљевску династију, а Америку претворити у монархију.

Адамсов штаб није остао дужан. Џеферсона су прозвали човеком зле воље без имало живота у себи, који је син индијанске скво и биједног мелеза из Вирџиније те који је одгојен на кукурузној каши и паприкашу. Напослетку је ипак победио Џеферсон.

Пре равно 200 година, 1824, кандидати су били Ендру Џексон и Џон Квинси Адамс. Републиканског кандидата Адамса прозвали су коцкаром јер је волео да игра билијар, затим су га оптужили да је са својом женом одржавао и предбрачне везе, што је тад сматрано скандалозним. Из изборног штаба Квинсија Адамса дошло је откриће да први брак Џексонове жене није био легално разведен те су њих двоје морали поново пред олтар. Председник је постао Џексон.

Кливлендов преседан

Кад неки председник одслужи пуна два мандата, они су по правилу један за другим. Трамп је био председник четири године, четири године није био, а сада "гађа" још четири године у Белој кући. То се није често дешавало, али није ни нечувено.

Опроштај од Мадлен Олбрајт: Кад Хилари Клинтон чита Фокнера

Гровер Кливленд (рођен 1837.) најпре је победио на изборима 1884. Био је кандидат Демократске партије, док је републикански кандидат био Џемс Блејн из државе Мејн. Избори су били прилично тесни, али је Кливленд напослетку тријумфовао. Четири године касније, 1888, Кливленда је поприлично глатко победио републикански кандидат Херисон. Кад је реч о апсолутном броју гласова грађана, победио је заправо Кливленд, али је на терену електорских гласова Херисон убедљиво однео победу. Изгледало је да се политичка каријера Кливленда завршила, међутим он није тако мислио. Чекао је нову шансу. Четири година касније, Кливленд се поново кандидује и – побеђује. Такмац му је био Херисон, као и четири године раније.

Да је Бајден остао кандидат, овде би сличност, дакле, била већа.

Овако, међутим, било како било, ко год да победи, биће то прва победа у овој констелацији.