Данас је на програму инаугурација Доналда Трампа на позицију председника Сједињених Америчких Држава. И макар је ова година почела пре мало мање од три недеље, већ се може закључити да би то могао бити највећи "шоу" 2025.
У сенци овог политичког момента остаће вероватно и Супер боул, за велики број Американаца спортски догађај године. Ове године Супер боул је заказан за девети фебруар, дакле, за три недеље. За локацију је ове године изабран Њу Орлеанс.
Ко зна шта све за те три недеље могу урадити Трамп и његов, рекло би се, кључни подржавалац и сарадник: Илон Маск.
А у контексту Маска и Супер боула, лако је сетити се фамозног спота емитованог током паузе након првог полувремена Супер боул утакмице пре четрдесет и једну годину. Био је двадесет и други јануар 1984. кад је компанија Епл закупила шездесет секунди најскупљег термина: у паузи на половини најпопуларнијег и најгледанијег спортског "ивента" у Америци.
Популарност Супер боула у Америци један је од оних специфичних тамошњих феномена тешко објашњивих остатку света. Како рече један духовит Енглез, тај амерички фудбал заправо је некаква бизарна комбинација рагбија и Другог светског рата. Можда у томе и јесте тајна привлачности тог спорта за Американце. На страну, међутим, спорт, вратимо се на – спот.
Чекићем у екран
Та је чувена реклама изгледала отприлике овако. Згодна плавуша одевена у црвено-белу комбинацију: црвени шортс и белу мајицу с Мекинтош логотипом задихано трчи ходницима. У руци јој је велики чекић. За плавушом иде потера: гомила наоружаних крупних униформисаних мушкараца.
Плавуша напокон стиже у дворану испуњену до последњег места. Подиже чекић, витла њиме, баца га и разбија екран док орвеловски "Велики брат" објављује: Ми ћемо победити.
После разбијања екрана разлије се беличасто светло и указује се следећи текст који истовремено чита смирени спикеров глас: "Двадесет и четвртог јануара компанија Епл представља Мекинтош. Сами ћете да се уверите зашто 1984. година неће личити на Орвелову '1984'".
Већина светских маркетиншких стручњака овај једноминутни спот и дан данас сматра најбољом телевизијском рекламом свих времена. То и није неко чудо знамо ли јој режисера. Ради се, наиме, о човеку који стоји иза "Блејдранера", "Гладијатора", "Телме и Луиз" и целог низа антологијских филмова: Ридлију Скоту.
Ипак, ма како реклама била добра, познато је да је свака реклама дугорочно узалудна ако не стоји иза доброг производа. А Мекинтош се показао као јако добар производ.
Компјутер за све
Мекинтош је био први лични компјутер замишљен да буде доступан "обичним" људима. Први Еплов комерцијални компјутер патентиран је још седам година раније, али коштао је десет хиљада долара (што је тада вредело много више него иста сума данас).
Компјутер је био гломазан, достављан је посебним возилом, а била је потребна и посебна стручна особа да га састави. За огромну већину популације тај компјутер је био тек велико и скупо ништа. Но седам година касније све је променио човек по имену Стив Џобс. Он је творац графичке организације са фамозним иконицама, он га је опремио додатком познатим као "миш" као и са ласерским принтером.
Важна је била и улога Џефа Раскина који је иницијални аутор идеје стварања "компјутера који може да користи свако". У првој години продаје, Мекинтош је коштао нешто мање од две и по хиљаде долара.
Занимљиво је да Епл није изумео ниједну компоненту Мекинтоша, само је генијално спојио ствари које су већ постојале. И они који данас не користе Еплове компјутере, него неке друге, опет практично користе "потомке" првог Мекинтоша.
Гуруи дигиталног доба
Стив Џобс је умро 2011. Он је био гуру раног дигиталног доба. У време Реганове владавине, он је био препознатљив на начин на који је данас препознатљив Илон Маск. Без Мекинтоша од пре мало више од четири деценије не би било ни друштвених мрежа, па ни оне која је у Масковом власништву.
Један је имао компанију са симболом јабуке, а други је купио ону са симболом цвркутаве птичице па јој име и симбол променио у Икс.
Масково презиме (етимолошки Musk) призива мошус, док Џобсово (етимолошки Јобс) означава послове, а његов изум променио је многе послове. Колико је Мекинтош променио занат писања можда најбоље илуструје један дневнички запис Чарлса Буковског забележен у јесен 1991: "Пишем добро као и увек. Овај компјутер који сам почео да користим осамнаестог јануара у многоме је повезан с тим. Једноставно је лакше записати реч, брже је преносиш од мозга (или одакле год долази) до прстију и од прстију до екрана где је моментално видљива – свежа и јасна. Није ту реч само о брзини, реч је о току, о бујици речи, и ако су речи добре, оне с лакоћом теку даље. Нема више индига, нема прекуцавања.
Била ми је потребна једна ноћ да одрадим посао, а следећа ноћ да исправим грешке и брљотине претходне ноћи. Испуштена слова, зај*би у временима итд. сада могу да се исправе на првобитном тексту, без прекуцавања или шкрабања и уписивања новог текста. Нико не воли да чита ижврљану копију, чак ни сам писац. Знам да све ово звучи превише педантно, али није, ствар је у томе што компјутер омогућава било каквој сили или срећи коју сте изазвали да јасно изађе на светлост.
Све је то у најбољој намери, заиста, и ако се тако губи душа, немам ништа против."
Не знам које ће се рекламе емитовати ове године у полувремену Супер боула, али је прилично извесно да ниједна неће имати ни приближно трајан утицај као она из јануара од пре четрдесет и једне године.