Мила & Мила

Неколико сати након што је на овом истом месту пре недељу дана објављен мој текст "Црно и бело нису нијансе сиве", један колега писац, до чијег мишљења држим, пише ми овакву СМС поруку: "Браво за текст на РТ! Ветар одавна разноси Украјину, а Греј је само једна од семенки које је ветар носио. Кад ћеш о фаталној Мили Јововић?".

Чудо је како људи могу размишљати слично, а опет различито. До ове поруке, није ми пало на памет да се у причу о "ветру који одавна разноси Украјину" уклапа прича о Мили Јововић, али јесам размишљао о могућности да напишем нешто из сличне бразде о Мили Кунис.

Две вероватно најславније Миле данас су Мила Јововић и Мила Кунис. Мила Јововић је рођена у Кијеву 1975. године. Мила Кунис је рођена у Черновцима осам година касније. Мила Јововић је стигла у Америку, у Сакременто у Калифорнији као шестогодишњакиња, кад Мила Кунис још није била ни рођена. Мила Кунис долази у Америку, такође у Калифорнију, али у Лос Анђелес, као седмогодишњакиња, кад је Мили Јововић већ било петнаест.

Те 1990, кад се Мила Кунис тек досељава у Америку, Мила Јововић је већ глумица: дотад се појавила у једном биоскопском и једном телевизијском филму те у три ТВ серије. Њен деби се десио у филму "Раскршће два месеца", а затим се појавила у ТВ филму чудесног штулићевског наслова – "Ноћни воз за Катманду". А 1991, док се њена осмогодишња имењакиња тек навикава на нову домовину, Мила Јововић већ помало постаје звезда након што је одиграла главну улогу у филму "Повратак у Плаву лагуну". Мила Кунис, међутим, као да не жели превише да заостане. Она своју прву "професионалну" ролу бележи већ као једанаестогодишњакиња, а у серији "Дани наших живота".

Мила & Мила су обе рођене у некадашњем СССР-у, у совјетској Украјини. У родним листовима, међутим, нису имењакиње. Мили Јововић право име је Милица, а Мили Кунис – Милена. Отац Милице Јововић је Србин, а мајка јој је Рускиња. Родитељи Милене Кунис су украјински русофони Јевреји. Отац Милице Јововић је лекар, а мајка јој је глумица. Отац Милене Кунис је инжињер машинства, а мајка јој је средњошколска професорка физике.

Потврду свог звезданог статуса, Мила Јововић добија 1997. улогом у филму "Пети елемент" Лика Бесона. Већ годину дана касније, Мила Кунис добија своју прву велику улогу, и то у серији "Веселе седамдесете" где ће играти у чак 200 епизода.

Због своје лепоте, обе се појављују и у глобално популарним спотовима великих музичких селебритија: Мила Јововић код Ленија Кравица, Мила Кунис код групе "Аеросмит". Таленат Миле Јововић препознаће касније и један Вим Вендерс, рецимо ("Хотел од милион долара"), док ће таленат Миле Кунис препознати Дарен Аронофски ("Црни лабуд").

Пошто су обе рођене на територији Украјини, у Америци се од ових глумица очекивало да се очитују око рата у Украјини.

Још у фебруару прошле године, Мила Јововић се на друштвеним мрежама огласила овако: "Сломљеног сам срца и запањена покушавајући да обрадим овоседмичне догађаје у мом родном месту у Украјини. Моја земља и народ су бомбардовани (...) Подељена сам на два дела док гледам како се ужас одвија, земља се уништава, породице расељавају, цели њихов живот лежи у угљенисаним фрагментима око њих. (...) Сећам се рата у очевој домовини бившој Југославији и прича које моја породица прича о трауми и терору који су доживели".

Две недеље касније, слично је говорила и Мила Кунис: "Ово се догађа и не могу да изразим или објасним шта ме је снашло... Осећам се као да ми је део срца управо истргнут. То је јако чудан осећај (...) Дошла сам у Сједињене Државе 1991. са својом породицом. И ми смо били последњи из породице који су емигрирали (...) Дакле, кад смо дошли у Сједињене Државе, имала сам седам и по, осам година, и увек сам се осећала као Американка. Никада није постојао део мене за који би људи помислили да сам из источне Еуропе. Цели сам живот била типична особа из Лос Анђелеса. И онда се ово догоди".

Најславније Украјинке у глобалном шоубизнису

На различитим селебрити порталима у англосаксонском свету, Мила Јововић и Мила Кунис се редовно потенцирају као најславније Украјинке у глобалном шоубизнису. Међутим, ни једна од њих две нема везе са визијом Украјине какву гаје украјински националисти из "Слава Украјини" секте. Нити, наиме, етнички припадају некаквом "украјинству" нити говоре украјински језик.

Мила Јововић је, видели смо, направила паралелу између ратова за југословенско наслеђе и актуелног рата у Украјини. У последњих тридесетак година, број људи из прве и друге генерације југословенских избеглица који су на Западу остварили чудесне каријере од уметничких преко научних и предузетничких до политичких и спортских је огроман. Узмемо ли у обзир број избеглица из Украјине, није тешко наслутити да ћемо у скоријој будућности имати у Холивуду још покоју филмску звезду украјинског порекла.

И Јужни Славени пре тридесетак година и Источни Славени данас (јер, не заборавимо, има избеглица и из Русије) за Запад су углавном за асимилацију погоднија биомаса од миграната са Блиског и Далеког Истока. Образовани, бели, углавном јудео-хришћански васпитани, лакше се уклапају у западни симболички оквир и у тамошњу социјалну свакодневницу. То испада као још једна колатерална корист за део света који одавно кубури са демографијом и који се већ деценијама жали како му расте проценат тамнопутог и иноверног становништва.

То што су жене попут Миле Јововић и Миле Кунис још и лепе, само је додатни плус. Достојевски би рекао да ће лепота спасити свет, али Достојевски је свакако однедавно скоро па кeнселован.