Интервју: Данијел Безсонов и Александар Сладков о Владлену Татарском

Од војног извештача и новинара Максима Фомина, познатијег као Владлен Татарски, који је убијен у Санкт Петербургу, опростили су се и државни и црквени врх Русије, и Донбас и Ростов. Уводне речи његове култне емисије "Вечерњи Владлен" (алузија на ТВ шоу Ивана Урганта, комичара либералне орјентације који је са почетком СВО напустио земљу): "Здраво свима, ово је Владлен увече, главна војна представа земље. Непријатељ ће бити побеђен, победа ће бити наша. Све најбоље", освануле су на билбордима и стадионима широм Русије.

Од Татарског су се опростиле и његове бројне колеге. 

Данијел Безсонов је војни експерт, бивши заменик министра информисања ДНР, учесник у првом таласу ополчења (народног устанка) и близак пријатељ убијеног ратног дописника Владлена Татарског. Безсонов нема дилеме: то убиство, које има одлике терористичког акта, дело је украјинских специјалних служби, односно Главне обавештајне управе (ГУР) Министарства одбране Украјине.

Име Татарсковог колеге - Александра Сладкова неодвојиво је од Донбаса, иако у богатој новинарској каријери овог ратног извештача, добродушног изгледа али реске критике и оштрог запажања, стоје борбени извештаји са готово свих горућих тачака, од Авганистана и Србије до Чеченије и Абхазије. На вест о убиству Татарског, Сладков је рекао: "Губимо идеолошке борце. Идеолошким борцима није неопходна плата и топла канцеларија, довољан је ров. Идеолошки борац се не може надмашити, не може натерати. Он ће попут јунака приче Џека Лондона 'Мексиканац', увек ће наћи начин и метод да победи".

Зашто је Владлен изабран за мету?

Безсонов: Владлен је ове године постао идеолог СВО, он је дао смисао и нашем друштву и нашим војницима, дао је смисао, подстицај, мотивацију да се одупремо, боримо и победимо непријатеља. Такође, уживао је велику популарност и био вољен како код наших бораца, тако и и у ширем јавном дискурсу.

Убиство Владлена Татарског у Петербургу, далеко од фронта, је рушење свих конвенција рата. Ко стоји иза уклањања симбола руске борбе за Донбас?

Сладков: Прво, за почетак треба сазнати да ли је Украјина убила Владлена Татарског. За почетак је неопходно  сачекати макар те прве резултате истраге. Мој утисак је да овде могу бити умешани и други учесници. Треба сачекати...

На шта је било срачунто ово убиство, коме је упућена порука?

Безсонов: То убиство није порука упућена на неку адресу, ствар је прилично прагматична, и по мом мишљењу, спада у сет мера. Односно, наш непријатељ су Украјина и НАТО-у који је позадинска база, полеђина Украјине, а у суштини њен господар. Заправо, може се рећи да су Украјина и украјинска војска НАТО пешадија у овом рату. Огромне наде се полажу у предстојећу велику офанзиву украјинске војске. Наравно, истовремено они рачунају на успех офанзиве украјинске армије, али и на дестабилизацију унутар Русије. Односно, идеја је да се покрене талас незадовољства који би резултирао покушајем државног удара. Дакле, убиство Максима Фомина, званог Владлен Татарски било је срачунато да негативно узбурка друштво, да га шокира, зар не?

Јавност га није прећутала...

Безсонов: С обзиром на реакцију коју сада имамо широм земље, није. У многим градовима ничу спомен-обележја у част Максима, постављају се билборди у знак сећања, наши војници иду у борбу са његовим именом, његово име је исписано на гранатама. Друштво је заиста шокирано. И ова ситуација је била болна. А сада, ако не дај Боже, непријатељ покаже успех на фронту, онда ће друштво после оваквих терористичких напада, а у случају успешне офанзиве украјинске војске, бити, како размишља непријатељ, довољно загрејано да га је могуће употребити у сврхе антивладиних протеста. Мислим да је то првенствено засновано на тој идеји.

На гранатама јединица које се боре у Донбасу исписано је Владленово име. Да ли је освета цена коју ће терористи платити за ово убиство?

Сладков: О пројектилима пишу, и о Ростову пишу, али овде није циљ осветити се, него учврстити се у идеји коју прате сви борци, у идеји победе...

Да ли је намера била да се овим атентатом, као и оним на Дарју Дугин, поколеба и застраши патриотски блок у Русији, и не само Русији?

Сладков: Поруку, коју су послали људи који су организовали и извршили убиство, можемо да тумачимо када буде прецизирано ко су ти људи, а тек потом могу се анализирати циљеви и задаци. То може бити зарада, задатак специјалних служби или нека лична нетрпељивост. То може бити и мржња према свему што је повезано са Русијом, свему што је повезано са Донбасом... Због тога, када дефинишемо циљеве убица, можемо да покушамо да дефинишемо и поруку...

Рекли сте да је Владлен пре свега био идејни борац. Каква је улога у овом рату намењена људима попут њега?

Сладков: Много људи који верују у идеју ратују, има их и међу командирима и међу борцима. Идејни човек пројављује иницијативу, он не тражи оправдање у немогућности деловања, него тражи излаз. Такви људи по правилу чине подвиге, они по правилу теже развоју ситуације, примењују одређене иновације у рату, нове методе у обавештајној борби, у одређивању циљева, па самим тим и у одређивању циља који је пожељно уништити... Значи, идејни људи гурају рат напред, као и професионалци ангажовани у рату. Они су професионалци у војној области и зато могу испунити постављене задатке.

Познавали сте Макса, били блиски са њим. Какав је он био иза камере?

Безсонов: Владлена сам добро знао. Он је био човек са сјајним смислом за хумор, увек позитиван, увек весео. Волео је да се шали, волео је да се смеје, увек је имао своје мишљење о свему... али што је најважније, био је прави војник и истински патриота Русије. Не једном, говорио је да је спреман да положи живот за нашу борбу, за нашу победу. Он је био такав човек. После његовог убиства више смо мотивисани да победимо и учинићемо све да непријатељ добије по заслугама.

Готово да познајете све ратне извештаче из Донбаса. Шта је њима заједничко, можемо ли говорити о феномену ратног извештавања?

Безсонов: Свим ратним дописницима са којима сам се сретао, пре свега заједничка је љубав према професији. Сви ратни дописници буквално живе, изгарају у својој професији. Посао је опасан, али их ризици не плаше и радо одлазе на најврелије делове фронта, како би снимили прави снимке. Овај посао у њима изазива задовољство и узбуђење. Такмиче се ко ће снимити јединствен кадар, при чему он не мора да буде најбољи. Важно је да покаже целу суштину онога што се дешава и право лице рата. 

Шта је на вас, извештавајући из Донбаса, оставило најдубљи утисак?

Сладков: Најснажнији утисак су свакако убијена деца. То је злочин за који убице морају бити кажњене.

Kако објаснити чињеницу да Дарју Трепову, која се оптужена за убиство Владлана, брани исти адвокат који заступа америчког новинара осумњиченог за шпијунажу?

Сладков: Дарју брани адвокат који штити интересе америчког новинара оптуженог за шпијунажу. Не знам како то дефинисати, али некаква веза постоји. Нисам склон брзим закључцима који се доносе на лицу места, након прве изјаве званичних лица. Траба да сачекамо да изађе човек кога је одредила држава, да се накашље, поправи на себи фирмирани сако или парадну униформу и официјелно изјави то, то, то и то... Знам да је Дарја почела да сведочи и даје изјаве, то су моји подаци, не официјелни. Она је направила додатан посао нашим специјалним службама, људима одговорним за безбедност друштва. Због тога се надам да ће ускоро све остало бити познато нашем друштву, нама, мени и вама...