Владимир, надимак "Алпиниста", пореклом Србин, стасао је у јединицама ВДВ да би од 2015. као добровољац, у редовима легендарне јединице "Призрак" (у преводу "Утвара") узео учешће у многим биткама. Данас је поље његове одговорности херсонски појас. Командант је артиљеријског вода батаљона који је добио име по Василију Маргелову, славном зачетнику ВДВ, елитних ваздушно-десантних јединица руске војске. Маргелов, који је командовао пешадијским пуком, титулу хероја Совјетског Савеза добио је управо за ослобођење Херсона.
Наш саговорниик верује да је пред њима немали задатак репризирања тог подвига...
Налазите се на левој обали Дњепра. Какав је пресек ситуације на Антоновском мосту, Потемкинском острву, Змајеву..?
Украјинска војска наступа у диверзантским групама, покушавају да препливају, да се учврсте на обали. Ситуација је напета.
Наше групе и екипе излазе и раде систематски зато што Оружане снаге Украјине буквално излазе из рупа, прелазе чамцима...
После експлозије Каховске хидроелектране формирала су се острва на којима покушавају да направе упоришта или поставе осматрачнице. Непријатељ шаље диверзантске групе како би нанео максималну штету цивилном становништву и инфраструктури. Наш задатак је да то спречимо.
Служили сте у саставу најелитнијих јединица руске војске, сада сте на месту команданта вода добровољачког батаљона под именом Василија Маргелова. Колико ова чињеница обавезује?
Речи Василија Филиповича Маргелова: "Оборен – бори се на коленима, не можеш да ходаш – напредуј лежећи", за сваког падобранца представљају дефиницију живота. Момци који су служили у овим јединицама остају верни том завету.
Нама је усађена идеја да штитимо слабе, обесправљене, а такође да не стојимо по страни, посматрајући неправду.
Када је све почело 2014, када су гранате и ракете летеле на беспомоћне људе, дуго сам се пресабирао. Одлука је сазрела 2015. када сам рекао породици да идем на војну вежбу резервиста у Тулу. Тек након што су почеле озбиљне борбе у нашој зони одговорности, рекао сам где се налазим. Јасно је да ме више није било могуће разуверити.
Како се рађа идеја о формирању овог батаљона Маргеловљевог имена?
Наш командант је такође припадник ВДВ, падобранац, па је одлучено да се батаљон назове у част Маргелова. Овај добровољачки батаљон је створен на бази специјалних снага Министарства унутрашњих послова "Гром", где сам пре тога служио. Његову окосницу смо формирали потписивањем уговора са Министарством одбране. Батаљон је требало да се састоји искључиво од добровољаца.
На Запорошком правцу постоји сличан батаљон који носи име Павла Судоплатова. Мислим да много зависи од команданта, формирање нашег батаљона је његова иницијатива, коју су подржали и Министарство одбране и губернатор Херсонске области.
Губернатор Херсонске области недавно је посетио јединицу и уручио награде најбољим борцима. За која дела су одликовани ваши момци?
Специфичност нашег батаљона је извиђање. Односно, радимо у извиђачким групама, и имамо своју малу артиљерију - минобацаче 82 мм. Имам част да служим као командир вода артиљерије.
Награде смо добили за заслуге херсонском народу и Херсонској области. Дајемо свој допринос да мир дође у херсонску земљу што је пре могуће и да она буде потпуно интегрисана у Руску Федерацију, односно да се непријатељ потисне до административне границе.
Како се народ Херсона односи према чињеници да је овај регион сада саставни део Руске Федерације?
Будући да сам у региону Херсон, видим шта Русија ради овде. То су бенефиције, стамбени сертификати, граде се путеви.
Па ипак, некима је толико испран мозак да појединци и даље гледају ка Украјини. Било је случајева када су људи користили сертификате како би купили стан у Краснодару, а затим би га продали и слали новац Оружаним снагама Украјине. Наравно, посебна тела су се бавила овим случајевима и они су откривени.
Практично, ратујете од 2015. Шта је све стало у ових осам година вашег живота на фронту?
Мој пут је био крајње једноставан. Гледајући неправду која се чини над народом Донбаса, рекао сам девојци да идем на војну вежбу резервиста у Тулу, а заправо сам отишао у Донбас, где сам био уписан у легендарну механизовану бригаду "Призрак" у ЛНР.
Пошто сам служио у Ваздушно-десантним снагама, био сам физички добро припремљен, више пута сам прошао специјалне обуке. Сада сам "Алпиниста", јер сам у специјалним јединицама предавао алпинизам. Осим тога сам артиљерац.
"Призрак" није једина бригада у којој сте ратовали, били сте, ако се не варам, и у редовима извиђачке службе 9. маринског пука?
До 2016. сам служио у 33. артиљеријској бригади Алексеја Мозговоја "Призрак". Радио сам на минобацачу 82 мм, 120 мм, као и на минобацачу "василек". Два дана по пријему у батаљон већ сам учествовао у акцији, у селу Доњецкое, где смо имали сукобе са непријатељем.
Након тога прихватио сам позив да служим у 9. маринском пуку у граду Новоазовску, у ДНР, у пуковској извиђачкој служби. Радо сам отишао и служио тамо до 2017. године.
Други врући правац било је Коминтерново, где је било сталних сукоба. Као извиђачи, увек смо држали најтеже позиције. Ситуација је 2017. била донекле замрзнута, а ја сам се вратио у Санкт Петербург.
И прошле зиме 2022. пријатељи су ме звали и питали да ли бих желео да се придружим. Позив који се не одбија. Прво смо били у Станици Луганској, затим код Харкова, где су се такође водиле тешке борбе са знатним губицима.
Ратовали сте за народ Донбаса и уз народ Донбаса. Какав је ваш доживљај ових људи који су за девет година показали невероватну истрајност и храброст?
За народ Донбаса могу да кажем да је реч о гвозденим људима. За толико година рата, апсолутно ништа их није сломило. Они настављају да живе, воле, удају се, жене, рађају децу, уче.
Веома су срећни што су коначно примљени у Руску Федерацију, а сада праве планове за свој будући живот у саставу Русије.
Практично нико не одлази, сви остају. Да, деци се помаже да се преселе да студирају у великим градовима, у Краснодару, Санкт Петербургу, Москви. Али углавном настоје да успоставе живот код куће. Они граде и колико год гелера да падне, они обнављају, све чинећи да створе услове за нормалан живот. И верују само у победу. А победа ће бити наша, то је сигурно.
По вашем виђењу, како ће се даље одвијати догађаји на фронту након неуспешне украјинске контраофанзиве? Да ли би пролеће 2024, како оцењују поједини аналитичари, могло да донесе крај ратних дејстава?
Каква су предвиђања? Овде, на овој плодној украјинској земљи, окупио се цео свет, сва светска ништавила. Самлећемо их, наравно, и они ће отићи свом Бандери. Након тога наступиће мир, сунце ће сијати и људи ће живети срећно. Све се завршава пре или касније. И овај рат ће се завршити.
Ви сте Србин пореклом, у редовима руске војске. Има ли од ове природније чињенице?
По националности сам Србин, имам српско презиме, а пре ступања у службу у Херсонској области имао сам позивни "Србин". Имам много пријатеља у Србији, дописујемо се. Имам доброг пријатеља Ивана, са којим блиско комуницирам.
Наравно, пишем преко преводиоца, јер нисам имао обичај да говорим српски, али када ми пишу на српском, све разумем и читам без проблема. Односно, нема језичке баријере.
Проучавам своју историју, схватам да смо некада били један народ, Срби и Руси. Отуда и тако дубоко разумевање за све што се десило у Србији када ју је НАТО бомбардовао. Такође, српски народ одлично разуме Русе. Срби и Руси су браћа заувек, шта да додам. Све је једноставно.
Пошто овде има много Срба, могу са сигурношћу да кажем да, ако се нешто деси у Србији, нећу оклевати да одем тамо као добровољац. Зато што смо ми један народ, једна нација, један дух, једна вера и ми морамо бити заједно. Колико има Руса и Срба? Па, 200 милиона. А колико је Срба без Руса? Мислим да Срби не пребројавају колико их је без Руса. Укључујући и мене.