Уметник је дошао и биће представа, реченица је која се међу руским војницима користи као шифрована порука за неочекивани обрт током битке, довитљивост и неустрашивост. Иза ње се крију подвизи команданта јединице БАРС 13. Позивни знак "Уметник" (у оригиналу "Артист") каже да не зна ко је аутор ове фразе, али се сећа када је настала.
"То је било овако: Дошли смо са специјалцима као појачање јуришним јединицама да би и сами узели учешће у борбама, деминирању и чишћењу непријатељских положаја. Следи представа је алузија на наш нестандардни приступ решавању задатака. Неко је просто рекао: Артист је на нашем правцу, значи, биће представа.
Смисао је: Да, добро је, можемо бити мирни, он ће све решити. Касније, ова реченица је наставила да живи међу момцима."
Још увек сте на делу фронта у близини Бахмута? Каква је тренутно ситуација? Да ли се воде борбе?
Да, још увек се налазимо на бахмутском правцу. Ситуација је таква да сада све полако прелази у позициону борбу, уз артиљеријске дуеле. И једна и друга страна, уз подршку артиљерије, наступа у малим групама. И они и ми користимо борбено извиђање уз помоћ дронова. На неким местима покушавамо да потиснемо противника, да га "испипамо" (његову одбрану – прим. аут). Када га лоцирамо, "ради" или артиљерија, или дронови.
Диверзантске и извиђачке групе непријатеља такође активно раде у различитим правцима. Њихов циљ су ратни заробљеници преко којих мисле да дођу у посед оперативних података везаних за ситуацију на одређеним тачкама, стање људства и морала у нашим редовима.
Борбе су у току и воде се без прекида, 24 сата дневно, седам дана у недељи. Реч је углавном о артиљерији. Веома интензивно пуцају и гранатирају пошумљена подручја (где се обично крију позиције војника – прим. аут). Сада више и нема шума, остала су само стабла.
Како би потиснули наше момке са положаја, делује најпре артиљерија а затим група напредује уз подршку борбених возила пешадије, тенкова или оклопних транспортера. С друге стране, "комшије" (суседне војне јединице – прим. аут) и ми активно радимо на минирању њихових напуштених положаја. Они онда користе касетне бомбе како би деминирали неке делове, а јуче су користили и муницију са фосфором...
Не заустављају се ни пред чим како би повратили Бахмут.
Како процењујете стратешку вредност ове тачке која је "појела" на хиљаде украјинских војника?
Опкољавање и заузимање Артјомовска/Бахмута нема велику стратешку вредност, јер град је уништен и тешко је утврдити се у њему. Они ово савршено разумеју. Донекле има смисла успостављање ватрене контроле код доминантних висина чиме би остварили контролу пута преко кога иде снабдевање украјинских јединица у северном делу, источном делу Бахмута и даље.
Но, све у свему, покушај заузимања Бахмута требало би тумачити са политичког аспекта. Зеленски је у неколико наврата тврдио да ће заузети Бахмут. Он се готово обавезао на тако нешто. То објашњава безумне губитке са њихове стране, толико топовског меса жртвованог за јурише осуђене на пропаст.
Реч је само о украјинским војницима?
Не само о њима. У њиховим редовима се налазе и страни плаћеници. Наишли смо на Пољаке, грузијску легију, националистичке батаљоне...
Ти људи улазе у борбу под озбиљним дејством опијата. Приликом заузимања њихових положаја проналазили смо разне врсте стимуланса који смањују умор, осећај страха практично доводе до нуле, а самим тим и ефекат бола. Чак и периодично узимање ових лекова човека претвара у робота. Управо они представљају ударну снагу јуришних одреда.
Прошли сте Кремену и друге горуће тачке фронта. Да ли су Оружане снаге Украјине кориговале војну стратегију од почетка сукоба?
Ако говоримо о стратегији украјинских војних снага требало би најпре рећи да је она каљена у војним јединицама НАТО-а. Међутим, стварност демантује њихову обученост, напросто, напори нису били крунисани успехом.
Зато се сада престројавају. Стандардни рад било које НАТО јединице изгледа овако: прво ради артиљерија, затим авијација и тешка авијација, а онда следи улазак на територију. То овде не пролази.
Једноставно, НАТО последњих година није спроводио велике операције са озбиљним непријатељем и њихова "успешна" тактика се овде показала погрешном.
Какав је ваш доживљај овог рата – које вредности брани Русија?
Ево неколико запажања. Украјинци беспоштедно гранатирају градове. То оставља простор за упитаност да ли су њима уопште потребни градови насељени становништвом, или нису. Логика испраних украјинских мозгова је, закључујем, следећа – што мање људи остане, индоктринација ће тећи лакше и брже.
Понекад се дешава да на ослобођеним територијама људе говоре: Шта ви Руси овде радите? Очито су заборавили да је корен исти, да су се наши дедови и прадедови од 1941. до 1945. борили против истог тог нацисте против којег се и ми данас боримо.
Прекројиш историју, испереш мозак и добијеш људе који су заборавили цену победе над нацизмом у Великом отаџбинском рату.
Наравно, плодове убирају западни политичари и стратези. Приход иде тим зверима. Волео бих да могу све да их свучем у ров или натерам да оду и виде беживотна тела деце, жена и стараца. Копилад. Извињавам се на изразу, али једноставно не могу да пронађем адекватнију реч за ове људе.
Какав је историјат настанка јединице БАРС 13? И пре почетка СВО, ваши борци су имали искуство ратовања у Донбасу...
БАРС 13 је формиран у мају 2022. Први командант батаљона био је Сергеј Фомченко – Фомич који је од 2014. активно учествовао у борбама против Оружаних снага Украјине. Такође, неки од момака који су у саставу БАРС 13, такође су прошли Донбас.
БАРС 13 је превасходно добровољачка јединица. Многи су овде дошли са озбиљним борбеним искуством: неки су учествовали у Авганистану, неки у Чеченији.
Искуство које момци стичу борећи се овде је ипак непроцењиво. Све оно са чиме су се раније сусретали, учествујући у другим сукобима, драстично се разликује од онога са чим се овде суочавају. Ово је још један рат. Овде је све другачије.
Колико је за успех БАРС 13 пресудна била чињеница да су се овој јединици придружили људи са озбиљним искуством рада у безбедносним структурама?
Некако се десило да је код нас веома много бивших официра – припадника безбедносних и војних структура из Оружаних снага Руске Федерације, Министарства унутрашњих послова, граничне службе... Њихово искуство јесте драгоцено.
Како изгледа један дан команданта на фронту?
Дан? Не бих то назвао даном већ циклусом од 24 сата у оквиру којег добијате информације о тренутној ситуацији, проверавате их са суседним јединицама, спроводите извиђање, координишете активности везане за ваздушно извиђање, рад артиљерије, материјално техничко обезбеђење, а такође и снабдевање позадине.
Дан и ноћ те неко цима па последично и ти цимаш свакога како би био сигуран да ће твоја јединица преживети. Значи, дан као категорија не постоји, само будно стање 24 сата дневно.