Иако најмање медијски експонирани, руски волонтери који носе помоћ у ратну зону незаобилазан су део приче о СВО. По сведочењу војника, они су драгоцена веза између руског народа и руске војске, подсетник да фронт има челичну позадину која нигде не узмиче.
"Дух отаџбине" је једна од тих организација. На челу овог удружења је човек с позивним знаком "Војсковођа", с којим разговарамо о томе како изгледају одласци у ратну зону и која је веза између руског војника и руског народа.
Веза између народа Русије и фронта највидљивија је у раду хуманитарних организација. Да ли идеја да се формира "Дух отаџбине" настаје спонтано, и који подстицај је био пресудан?
Војска и руски патриотски народ су уједињени и није могуће о њима говорити као о различитим категоријама.
У таквом разумевању овог рата настао је и "Дух отаџбине" као велика, сложна и снажна породица која без резерве брине о свом народу и борцима. Помажемо нашим војницима финансијски, морално и духовно. Једноставно, није било могуће остати нем у околностима када авет нацизма опет лебди над нашим главама.
Како су грађани Брјанска дочекали вест о почетку СВО и у којој мери су и пре 24. фебруара били упућени у дешавања на Донбасу?
Дух отаџбине није организација која покрива само Брјанск већ у њеном раду учествују грађани целе Русије, народ који својим патриотским деловањем даје свој учинак у борби против нацизма.
Нацизам се запатио пре 24. фебруара, а СВО је била само природна и изнуђена реакција.
Да бисмо разумели безрезервну подршку фронту морамо знати да је руски народ широке, моћне и добре душе. Он не може да стоји по страни и посматра како се његова браћа и сестре гуше у невољама. А оно што се дешавало је било више од невоље – геноцид над руским народом. Ми, сви народи велике Русије, устали смо против нацизма.
"Дух отаџбине" негује нераскидиве везе са руским борцима. Како изгледају ваши одласци у ратну зону и који су најупечатљивији утисци које доносите са ових путовања?
"Дух отаџбине" одржава нераскидиве везе са руским војницима. Сваки одлазак у зону борбених дејстава подразумева експлозију емоција, како за чланове организације, тако и за наше војнике. Вреднија од сваког пакета коју волонтери носе у зону борбених дејстава је порука борцима да је народ уз њих, а са таквом позадином – победа је неминовна.
Пуно је снажних утисака и исечака из ратне стварности који само потврђују све оне легенде о руским војницима, о њиховим подвизима који се препричавају широм света и изазивају поштовање сународника, али и грађана других земаља. Али ми, Руси, са поносом и чашћу причамо о нашим ратницима.
Многи аналитичари се довијају да одгонетну тајну руских победа кроз историју. Да ли објашњење лежи у духу руског војника?
Мислим да се тајна руских победа крије у мистериозном борбеном духу руског војника. Способност одржавања јасноће ума у било којој критичној ситуацији је важна карактеристика руског ратника. Друго, руски ратник не паничи – на бојном пољу, међу погинулим и рањеним саборцима док се пробија кроз кишу непријатељских метака у стању је да брзо и концентрисано сабере мисли.
Солидарност и снага воље су још једна одлика руског ратника. Способност изналажења начина да се премосте тешкоће омогућава руском војнику да опстане у тешким ратним условима. Многи су били изложени мучењу и малтретирању од стране својих непријатеља, али нису поклекли нити издали своју отаџбину.
И коначно, руски ратник је способан да издржи неимаштину, истрпи глад, хладноћу, недостатак основних услова за живот, али никада се неће одрећи свог моћног, великог народа и своје државе.
Имате лично борбено искуство у Чеченији и на другим секторима. Да ли се ваш доживљај рата разликује од доживљаја оних који нису директно учествовали у дејствима?
Да. Ветеран сам војних операција у Чеченији. То је разлог зашто ни сада не остајем по страни. Иако овај пут нисам на самом фронту, са момцима сам свом душом. У томе нисам усамљен. Не постоји Рус који нема дубоки доживљај овог рата, јер ово што се дешава коснуло је цео народ. То је била тачка која нас је све сабрала и ујединила.