Слике са улица главних градова Немачке за Нову годину, када су мигранти ушли у готово улични рат са полицијом, делују као остварење најцрњих слутњи.
Шта се дешавало у новогодишњој ноћи, о чему сведоче полицијске статистике, колико војно способних Украјинаца ужива статус повлашћених избеглица, те колико је помоћ Украјини коштала обичног Немца... - о свему томе разговарамо с послаником Алтернативе за Немачку (АфД) у Парламенту Доње Саксоније Омидом Најафием.
Да ли је сукоб миграната са полицијом у ноћи прославе Нове године увод у нека још драматичнија дешавања?
Само у Берлину, у новогодишњој ноћи, регистровано је готово 400 хапшења, док је на дужности било око 5.000 полицајаца. Гори сценарио може бити спречен само масовним присуством полиције широм земље. Преступници су увек исти: млади мушкарци, мигранти. Не би требало да чуди што се жене више не осећају безбедно на немачким улицама ноћу, као ни резултати истраживања ИНСА-е који говоре да половина грађана осећа зебњу и забринутост поводом мигрантског питања у 2024. години.
Игнорисање ових чињеница угрожава добробит нашег друштва.
Подаци о 7.000 жртава сексуалног насиља које су починили мигранти у периоду од 2015. Немачку кандидују за земљу високог безбедносног ризика. Како се према овим статистикама односи власт, како опозиција, а како народ Немачке?
Немачка има озбиљан проблем са перцепцијом, па само експонирање ових бројки у јавности носи са собом ризик од оптужби за расизам.
Чињеница је да око 15 посто људи у Немачкој не поседује немачко држављанство, док статистика полицијских криминолошких служби говори да је од укупног броја људи, који су починили кривично дело, удео странаца 37,4 одсто, док када је реч о убиству и убиству из нехата тај проценат је чак 47 посто.
То што полицијске снаге нису подржане и опремљене савременом опремом како би се одлучно супротставиле овом разорном процесу представља својеврсни нонсенс.
Да ли је корекција програма ЦДУ који се односи на мигранте, као и замена политичког става Ангеле Меркел да "ислам припада Немачкој" формулацијом да су "добродошли (само они) муслимани који деле немачке вредности", закаснели покушај ограђивања од поразних резултата досадашње мигрантске политике?
ЦДУ покушава да добије гласове али не постоје озбиљне намере да коригују политику.
Истовремено, лево-зелено лудило у размерама 1:1 узима маха, али гаранције да ће се представници ових политичких струја после избора сећати свега реченог су заиста мале.
Сам партијски програм је прожет општим формулацијама. У Немачкој постоје само две странке које су мање-више радикално укорењене у својим идеологијама – Зелени, и ми, АфД.
Рецесија је била кључна реч у свођењу економског биланса на крају 2023. Са којим све проблемима Немци улазе у нову годину?
Буџет за 2024. на савезном нивоу у овом тренутку не постоји и то је алармантан податак.
Разговара се на тему, или су већ спроведена повећања следећих трошкова: повећање пореза на угљен-диоксид, повећање путарине за угљен-диоксид, повећање ПДВ-а за грејање и угоститељство, пољопривредни дизел се више не субвенционише и цена се повећава за око 21 цент по литру, уводи се порез на возила и осигурање за пољопривредна возила, такође у току је опорезивање бродског дизела, пореза на пластику...
Ова 2024. биће мрачна година, посебно за средњу класу, а одговорност је на старим партијама које својом неекономском и ненаучном "зеленом транзицијом" омаловажавају сопствене грађане.
Упркос економском суноврату Олаф Шолц најављује нову помоћ Украјини из редовног буџета. Колико је ово сврставање уз једну страну у сукобу "коштало" грађане Немачке и какав је став већине о овом питању?
Према подацима Савезне владе, Немачка је Украјини до сада дала око 28 милијарди евра. Упркос буџетском јазу, план је да се ове године помоћ удвостручи са четири на осам милијарди.
Тешко је разумети да се, док наша земља пушта низ воду сопствене грађане, немачки новац од пореза раздаје по белом свету. Резултати анкета говоре да грађани нису спремни да даље толеришу такво располагање њиховим новцем. На почетку рата говорило се да Путин напада Европу и жели да обнови Совјетски Савез, али скоро две године касније видимо колико су таква упозорења била (не)оправдана.
Колико у овом тренутку војно способних Украјинаца живи у Немачкој и користи помоћ државе за избегла лица?
У Немачкој око 220.000 украјинских мушкараца ужива бенефиције, односно не плаћа кирију, трошкове грејања, здравствено осигурање и добија додатних око 560 евра. Сви остали тражиоци азила добијају бенефиције за азил које су 100 до 200 евра мање. Украјинским избеглицама се даје предност. Овај неједнак третман заснован је на националном кључу и назива се расизам.
Како објашњавате чињеницу да истовремено док прете гашењем и забраном АфД-а, поједини посланици владајуће коалиције у Немачкој спочитавају званичном Београду низ изборних нерегуларности и најављују захлађење односа са Србијом. Како је у вашим унутрашњим политичким дешавањима изостао тај "вишак" правичности и поштовања демократских начела?
Немачка више не ужива углед на међународној сцени. Док у сопственој кући гуши и клевеће сваког ко се усуди да слободно изрази своје мишљење, она истовремено врши мониторинг и процењује прихватљивост изборних резултата у другим земљама.
На новембарским локалним изборима у Републици Молдавији 8.000 локалних политичара, који су били критични према влади, није имало право гласа. Да ли је било негодовања? Није било чак ни извештаја у штампи. Како савезна влада може да оствари интеракцију са другим државама ако према њима не показује елементарно поштење и поштовање? Ово је неоколонијална бахатост!
Немачка због својих колонијалних аспирација није радо виђена ни у Републици Српској. Како би по вама требало решити питање институције високог представника?
Институцију високог представника требало би укинути и вратити суверенитет БиХ. Свака спољна интервенција је антидемократска и требало би је одбацити.
Сматрам да је наша дужност да се извинимо многим народима и државама широм света за пост- или неоколонијалну ароганцију савезне владе. Узајамно поштовање захтева узајамно прихватање.
Недавна истраживања јавног мњења показала су да је подршка АфД-у достигла 23 одсто, што је више од сваке од владајућих странака и мање само од ЦДУ-а. Да ли ће ова година бити пресудна за позиционирање АфД на политичкој сцени Немачке?
Питање одговорности владе је на столу. Ми из АфД-а ћемо подићи домаћу и економску политику и излечити наша партнерства широм света. Важни избори у три немачке савезне државе у 2024, као и европски избори 9. јуна, биће кључни за политички курс ЕУ. У сваком случају, надам се да је видљиво и ван наших граница да је 80 одсто грађана све, само не сагласно са политиком немачке владе.