Колумна
Колумне и интервјуи
Дијана ДеЦе-9
Дијана је расла међу пијаним гостима и научила да спава дању. Васпитавале су је конобарице. За други свет није знала. Није познавала децу
Мајка је оставила кад је имала пет година. Отишла је са неким трговачким путником. Отац официр рано је пензионисан. Отад је водио свуда са собом. Чечураве плаве косе и плавих бистрих очију којим је непогрешиво разликовала очеве пријатеље од непријатеља, обилазила је са њим београдске крчме. Расла је по кафанама и пила густе сокове. Отац је волео ноћне кафане са музиком у којима није морао много да прича.
Шапутало се да је, по Крцуновом наређењу, побио пет Хрвата оперативаца, шездесет и неке, у подруму Палате "Албанија" где је им је био смештен штаб и радио станица. Откуд је стигла та прича о њему није се сазнало. Дијана је расла међу пијаним гостима и научила да спава дању. Васпитавале су је конобарице. За други свет није знала. Није познавала децу.
"Дабогда ти од ње племе постануло", рекао је бркати Дурмиторац са којим су често седели и нудио је бомбонама које је увек за њу носио по џеповима. Она се увек смејала.
"Шта је то племе?"
"Да децу рађаш. Пуно деце."
Запамтила је то и допало јој се. Од пикавца јој је направио сечиво. Оштро. Њиме је расекла руку незнанцу што се стровалио за њихов сто и почео да псује војску и официре. Пред свитање долазила је до музике и почињала да игра.
Сви би полудели. Наплаћивала је одокативно. Играла целим телом предајући се музици и заборављала све око себе. Кад би музика престала скупљала је празне чаше са столова и носила за шанк. Кафана је била њен дом.
Газда кафане Мика је свирао на клавијатурама и гледао како расте. Како се већ са тринаест претвара у праву лепотицу. У четрнаестој јој је умро отац. Сутрадан се опет појавила у кафани. Сама.
Разболела се шанкерица и она је заузела њено место. Ложе су биле полупразне, али зато за шанком увек гужва. Те ноћи преноћила је код газда Мике, удовца и очевог пријатеља.
Мика је био добрица и истински је волео. Као уосталом цела кафана. Она је била њихова и није имала намеру никуд одатле да оде. Увела је и нови ценовник. Пољубац десет марака. И то у образ. Уз виски, бесплатан. Нигде се више вискија тих година пред рат није попило него за шанком Микине џумаре.
Занат је добро изучила. Како би ко ушао у кафану знала је колико новца у џепу има. Шта пије. Пила је и она. Прво чај из флаше од вискија, а онда суботом и недељом и виски. Са шеснаест је први пут остала трудна. Три дана је частио газда Мика који је одавно имао унучад.
Тако је почело. Месец дана после порођаја била је опет у кафани која је без ње таворила. После три месеца била је опет трудна.
"Чије ли је ово?" питала се кафана.
"Моје: оно што се у моју шталу отели је моје", бранио је Мика.
Дијана се није питала. Било јој је свеједно. За Микина живота родила је још двоје. Знао сам да пажљиво бира ко ће бити очеви њене деце.
"Како?", питао сам.
"По мирису. По чулу шеснаестом."
Биле су деведесете, сви су носили оружје, и није лако било радити у ноћној кафани.
Једном су упали неки добровољци и одвукли је у мрак. Излазили су један по један напољe и остали су док је у кафани било пића. А онда утекли преко Дрине.
"И то је у опису радног места" , рекла је касније. "Како можеш не дат' војсци кад им је то можда последњи метак? Можда ће сутрадан погинути."
А она је опет била трудна. Довела је две Молдавке да раде уместо ње, а она се само смејала. Имала је две рупице у образима. И никада је нико без осмеха није видео. Примила је на стан жену којој су у рату сви изгинули да се брине о деци, а она наставила по старом. Кажу да Бог жени за свако рођено дете да три године живота више. На њој се није видело да је уопште рађала.
Била је висока, у струку танка да је можеш прекинути, лице бело Сунце није гледало. И играла је у штиклама по кафани у Старом тржном центру све док је зној не облије.
Мучила ме је несаница. Устајао сам у четири ујутру и прву кафу пио са њом. Остајали смо док не сване. Волела је да слуша моје приче. И мене је волела. Није ми дала да платим кафу.
"То се овде не наплаћује!"
Колумна
Али нисам ја, празног новчаника, спадао у круг њених муштерија. А уз то ожењен. Била је то поштена жена. Никад није одлазила са ожењеним мушкарцима. Једном је прекршила то правило и растурила директору Црногорцу брак. И њему је дете родила. То себи није могла да опрости. Свратим, а гости ми кажу - опет трудна. Терала је до деветоро. Четири ћерке и пет синова.
"Доста је било", рекла је у четрдесетој.
И одлучила да се уда. Удала се за Купрешанина, девизног пензионера, који је имао велику кућу у Јајинцима. Чак отуд долазио је да је види. Пио је сваке ноћи десет вискија. Кад ју је запросио она му је збуњено рекла:
"Знаш ли ти колико ја имам деце?"
"Јеси деветоро деце родила, али изгледаш као авион. Дијана ДеЦе 9. Велика је кућа, имаће места и хлеба за све."
Муж јој је умро. Прима девизну пензију. И ноћу гледа филмове. Дању спава. У дворишту скакућу унучићи и кучићи.
