Британску политичку сцену карактерише владавина једне од две главне парламентарне партије. Од 1922. до данас, изузев једног периодa коалиционих влада под вођством (ипак) Конзервативне партије (1931–1945) све су британске владе биле или лабуристичке или конзервативне.
Ове две партије се, дакле, смењују на врху политичке пирамиде већ стотињак година – феномен који се на енглеском зове duopoly (двојац), власт две партије. Неки посматрачи ових политичких дешавања примећују, међутим, да и једну и другу партију воде исти финансијски и корпоративни интереси те да је разлика између њихових политичких програма и праксе занемарљиво мала. Или, ако је разлике и било пре сто или пре педесет година данас је готово и нема, свеједно је ко је од њих формално на власти.
Опште незадовољство овим партијама је већ ноторно и последњих неколико премијера што конзервативних што лабуристичких заузимају сам врх најнепопуларнијих британских државника свих времена (Џонсон, Трас, Сунак и Стармер). Таква клима је отворила простор за нову партију, Реформ УК Најџела Фаража која се појавила 2021. године преименовањем Брекзит партије (настала 2018).
Реформ је на изборима 2024 године, и поред касног укључивања у предизборну кампању, освојила пет места у парламенту. Једно од тих пет места је освојио јавности непознати фармер из Норфолка, на истоку Енглеске – становити Руперт Лоу.
Реформ партија је врло брзо по свом оснивању себе промовисала као алтернативy главним политичким токовима, те запретила двојцу (са невидљивим кормиларом?), па и избила на чело трке што показују испитивања јавног мњења: Реформ 29 одсто, Лабуртисти и Конзервативци 19 посто, Зелени 15 одсто и Либералне демократе 13 посто подршке.
Партија Најџела Фаража је, дакле, била на сигурном путу да освоји, можда у коалицији, али да освоји изборе 2029. године и устоличи Фаража за премијера. Јавност је, међутим, све више разочарана ставовима ове партије који све мање разликују од ставова "двојца", али алтернативе једноставно нема. Или до сада није било.
Реформ су се чак толико осилили да су почели да примају јата прелетача из Конзервативне партије и да им додељују будућа министарска места.
И све би то лепо прошло, тај политички business as usual, да Најџел Фараж није начинио кардиналну грешку. Један од оних пет посланика Реформа је почео да диже глас и тражи да се партија заложи за репатријацију илегалних и непожељних имиграната. Нешто што, забога, Лабуристи, Конзервативци па и Реформ тврдоглаво одбијају да узму у обзир као могућност па чак о томе и да расправљају тако да је то у јавности сасвим забрањена тема.
Но, овај посланик је постао превише гласан и ваљало га је уклонити, како нам је пре неки дан и сам Најџел Фараж лепо објаснио: "Морали смо да га се отарасимо што пре."
То уклањање Лоуа је, међутим, испало врло смушено и накарадно. Оптужили су га за претње и недолично понашање, па му је полиција касно у ноћ упадала у кућу. Следиле су наизменице ружне сцене и оптужбе од којих се Лоу одбранио да би онда коначно започео своју истрагy о жртвама пакистанских банди за подвођење белих, енглеских девојака. То је активност којом се ове банде баве деценијама али је све то доспело до јавности тек протеклих година.
Зид ћутања је био подигнут, а један од зидара у том подухвату ћутања је и садашњи премијер Кир Стармер.
Руперт Лоу је, дакле, од својих пара и сакупљајући добротворне прилогe покренуо истрагу која још траје и која је обелоданила потресне и застрашујуће приче жртава ове опсежне мафијашке операције. Бело робље, проституција, наркотици, уцене... и све то наравно прате и финансијске малверзације. Треба те прљаве паре некако и опрати, зар не? А где боље, лакше и лепше него у лондонском Ситију, главној бази спонзора "двојца".
Да не говоримо сад у светлу Епстин скандала и свеприсутне и опаке сенке педофилије о томе да је можда и део политичке елите прошао кроз филтере и обреде иницијације тако што су били корисници услуга дотичних банди.
Зар нисмо колико прошле године били сведоци скандала око Кира Стармера коме су украјински младићи запалили стан и кола испред приватне резиденције. А ти младићи су познати полицији као мушке проститутке. Све врло замршено и занимљиво. На пример – како ови момци знају адресу британског премијера? Приватно возило? Осим ако нису они лично, и сами тамо долазили и тим истим колима се можда и возили.
Истрага Pуперта Лоуа се, дакле, наставља и доноси му велику популарност међу обичним светом. И још нешто, оно што су владајуће структуре еуфемистички звале Grooming gangs односно банде за "обрађивање", "припрему", истрага Руперта Лоуа зове другачијим, можда и прецизнијим и политички набијенијим именом, Rape gangs – Банде силоватеља. Битна разлика која додаје робинхудовску ауру новој звезди британског политичког (затамњеног, готово ноћног) неба.
Треба овде додати и то да је влада Кира Стармера реаговала на ову истрагу одлуком да се архиви са доказним материјалом у вези ових Банди силоватеља и њиховог тридесетогодишњег деловања – избришу! Толики је дакле јаз између нове партије и владајућих структура. Понор.
А да понор буде још већи и уочљив ваљда и из суседних галаксија, постарао се британски парламент чији је Доњи дом (House of Commons, углавном Лабуристи) гласао против предлога за покретање националне истраге о овим бандама. 364 против и 111 за. Сасвим убедљиво и речито. Сасвим су лепо и нехотице припремили терен за појаву партије попут Restore Britain (Рестор).
У петак 13. фебруара је покрет за Обнову Британије (Restore Britain) прерастао у политичку партију. Тог првог викенда је сакупио педесет хиљада чланова и њихов промотивни видео је имао око четрдесет милиона прегледа. До 20. фебруара партија је већ имала преко осамдесет хиљада чланова. Упоредбе ради, то је више чланова од Либерално демократске партије (60.000), а прети да ускоро достигне, па и претекне конзервативну партију (120.000) па можда и Зелене (200.000), Лабуристе (250.000) па и Реформ Најџела Фаража (270.000).
Да ли ће онда Рестор распарчати гласове деснице (Конзервативци и Реформ)?
Рано је да се о томе прича јер су избори тек 2029. године. Међутим, изгледне су две ствари. Прва да ће Обнови Британију привући гласове углавном десних партија, а друга је да је са последњих избора апстинирало око четрдесет посто грађана. Лабуристи су освојили огромну парламентарну већину освојивши тек 34 одсто гласова, једва десет милиона гласова у земљи од седамдесет милиона становника. Ако Обнови Британију успе да мотивише и покрене пола од тих 40 посто... ето нама Лоуа у Даунинг стриту.
Но, на дугом је то штапу.
Да видимо сада шта је програм Рестор партије. Шта је то што они нуде што их чини другачијим од конкуренције, где су то напипали, изгледа, пулс нације. Пре свега је то обећање масовних депортација и репатријације илегалних имиграната и оних са двојним држављанством који су се огрешили о закон.
Рестор обећава да ће спровести свеобухватни програм за идентификацију, хапшење и депортацију лица која се незаконито налазе у земљи. Статуси избеглица биће опозвани свима који су ушли у земљу илегално у последњих неколико година, и биће депортовани тамо одакле су дошли или у неку трећу земљу. Кажу да ће створити непријатељско окружење које ће учинити да илегалци сами оду. Објавиће транскрипте судских поступака да британски народ види размере злочина које илегалци чине над британским народом.
И даље: свака особа која незаконито живи у Британији биће депортована. Неће бити компромиса, извињења, повлачења а циљ је да у догледној будућности одласци бројно премаше доласке што ће резултирати негативним нето имиграционим билансом.
Да овде само на тренутак разјаснимо тај "нето имиграциони биланс". У последњих пет година је скоро шест милиона имиграната, углавном из муслиманских земаља, доспело у Британију. Шест милиона – скоро цела једна Србија. Земљу је напустило око три милиона становника. Значи нето прилив је око три милиона, међутим, чињеница остаје да је у земљи сада шест милиона новопристиглих који се културолошки, лингвистички, социјално па и политички (муслимани) битно разликују од домаће популације.
Да ли влада решава тај проблем? Не, влада Кита Стармера га заташкава цензуром и застрашивањем (12.000 ухапшених/приведених годишње због објава на друштвеним мрежама – "говор мржње").
Рестор даље обећава да ће спровести потпуну ревизију виза и да ће суспендовати или укинути оне визе које нису у складу са економским, друштвеним и безбедносним интересима Британије. Имиграциона политика ће бити заснована на доказима те ће узимати у обзир стопе криминалитета, прекорачење важења виза, економски допринос, интеграцију и питања националне безбедности. Визни режими за одређене земље ће бити потпуно затворени – Пакистан, Сомалија, Албанија, Авганистан ("Црвена листа") да поменемо само неке.
Драстично ће пооштрити услове останка за оне који већ живе у Британији, укључујући познавање енглеског језика и економску самодовољност – ако страни држављанин живи у нашој земљи а не говори енглески, отићи ће. Ако не може да се издржава и финансијски се ослања на британске пореске обвезнике, отићи ће.
Приступ јавним бенефицијама и субвенционисаном становању не сме да буде подстицај за миграцију. Страни држављани неће имати право на бенефиције нити на социјално становање. Ако зависе од те подршке, отићи ће. Ови системи постоје да подрже британске грађане.
Сви поверљиви владини подаци биће објављени – Рестор ће објавити преглед свих корисника социјалне помоћи, криминала, пореских доприноса и још много тога. Приоритет ће бити уклањање страних држављана који чине кривична дела или представљају претњу јавној или националној безбедности.
Страни исламисти ће бити депортовани – у хиљадама – овај процес почиње првог дана владе њихове владе. Двоструким држављанима који желе да убију британске грађане биће одузето држављанства. Оствариће робусне међународне и билатералне споразуме да би земље порекла спремно прихватиле своје депортоване грађане.
Рестор подржава строго контролисани систем миграције усмерен искључиво на британску националну корист. То укључује ограничен број ултра-квалитетних миграната чије присуство јасно јача британску економију. Они страни држављани који већ живе у Британији, вредно раде, плаћају своје рачуне, говоре језик, добро се интегришу и доприносе друштву – добродошли су. Ако то не раде – биће замољени да оду. Милиони морају да оду и Рестор нема намеру да се због тога било коме извињава.
Визни систем за супружнике биће олакшан за земље ван "Црвене листе", омогућавајући и подстичући британске грађане да граде живот са страним супружником у Британији. Биће то имиграциони систем који служи британском народу – и само британском народу. Вратићe контролу и правду на британске границе.
Треба овде додати да британска влада третира сваки став који у масовној имиграцији види претњу западној култури као израз неприхватљиве расистичке идеологије крајње деснице. Из те перспективе, Руперт Лоу је крајњи десничар кога треба елиминисати и на томе ће се сигурно и радити. С друге стране, нагли скок популарности ове политичке опције нам указује на празан политички простор који је у програму Обнови Британију нашао своју дуго очекивану артикулацију.
Поред имиграционе политике која се директно супротставља дугогодишњим настојањима "двојца" да промени структуру острвског становништва (то више није теорија завере, јасно је) има у програму и светоназору нове партије других занимљивих и до скора непожељних или готово "забрањених" елемената. Попут, на пример, објаве краја терору воук идеологије.
Руперт Лоу види воук идеологију као штетни отров или канцер, који мора бити агресивно искорењен да би се Британија вратила натраг у "здрав разум". Воук је за њега идеологија која је изгубила сваки контакт са стварношћу. И утолико, на пример, има само два рода: мушки и женски.
Пандемију вируса корона и мере које су проистекле (закључавање, маске, обавеза вакцинације) Лоу назива "највећим скандалом модерног времена", "најсрамнијим периодом у скоријој историји", "највећим нападом на грађанске слободе и економски просперитет у његовом животу" и "најмрачнијим временом у скоријој британској историји", где су слободе "згажене у име искривљене науке.
Што се тиче украјинске кризе, Лоу је децидирано против финансирања рата или ангажовања британске војске. "Па ми не можемо ни сопствене границе да сачувамо", коментарисао је.
Дакле, овде смо побројали четири од неколико најважнијих камена темељаца политике савремене британске и уопште глобалистичке идеологије. Назовимо то тако, јер француско и немачко вођство, на пример, немају битно другачије ставове од Кира Стармера по овим питањима. Финансијери лондонског Ситија пажљиво негују рат у Украјини и по том питању вуку европске конце, те неће сигурно седети скрштених руку и гледати како Обнови Британију преузима власт или бар коригује главне политичке токове.
Успех Рестор на острву би био подстрек за АфД у Немачкој, Марин ле Пен у Француској, а елита из Давоса и околине (Билденберг није превише далеко географски, а идеолошки се преклапа) има још пуно необављеног посла. Један од главних је свакако замена овог досадног, демократски настројеног европског грађанства, које познаје своја права и чак очекује да добије и пензију.
Илон Маск је јавно подржао Обнови Британију. Петнаестак одборника је већ прешло у Рестор, већина из Реформ УК, партије Најџела Фаража. Медији главног тока игноришу нову партију колико год је то могуће. Игнорисали су и скандал са бандама, што не би сада и истрагу Руперта Лоуа и нову партију. Када добију миг да крену у кампању денунцијације расизма, популизма па и нацизма, што да не, онда ће упалити своје заглушујуће моторе.
Сетиће се неко и говора од пре шездесет година проказаног Иноха Пауела , "Реке крви". "Као да сам неки стари Римљанин, чини ми да видим Тибар како се пенуша од крви", говорио је Пауел инспирисан Вергилијевом Енеидом. "За петнаест до двадесет година ће овде црни човек држати бич у руци подигнут изнад белог човека."
Био је то говор против имиграционе политике тадашње лабуристичке владе у ком је Пауел предвидео да ће у Британију у скорој будућности стићи око 3.5 милиона имиграната и да ће то довести до тензија и сукоба.
Инох Пауел је одмах по говору одстрањен из Конзервативне партије, а његово име је постало синоним за расизам и нетрпељивост. Но, дошло је време када се многи питају није ли Инох ипак био у праву. Ти што се питају сада приступају партији Обнови Британију. Хоће ли успети да освоје средишњи простор политичке дебате? Вероватно неће али зар је ти више и потребно?
Данашња политика западног света се темељи на идеолошким постулатима који се све више удаљавају од стварности. Где би уопште и био "простор" неке дебате кад као да нема више заједничких платформи. Стари Грци би сви стали на један омањи трг, агору да расправе битна политичка и социјална па и филозофска питања. Сад нам је та агора дигитализована и раштркана.
Можда ће баш овај Руперт Лоу који је у својој каријери радио у финансијама Ситија, био председник фудбалског клуба Саутемптон, био подузетник, а сада је пољопривредник, и посланик у парламенту који своју плату донира у добротворне сврхе, можда ће баш он да артикулише и понуди реал-политику будућности. Но, и ако буде успешан, тешко је претпоставити да би се милиони имиграната, мушкараца у пуној снази (многи) тек тако одрекли британских бенефиција и послушно и мирно се вратили у своје матичне земље.
Финансијска олигархија Британије и Западне Европе гура у рат. Унутарње тензије расту. Ко ће бити бржи? Унутарња или спољна експлозија? Или ће се десити обе истовремено да нас као талас покрију и одвуку назад за собом у глуве дубине.