Тирани и њихова истина
Самопроглашени слободарски и демократски англосаксонски свет доживљава озбиљну политичку и економску кризу чији су симптоми између осталих и укидање неких од најосновнијих грађанских права и слобода. Једно од свакако основних таквих права је право на слободу изражавања. Тешко да има кога писменoг у свету а да није чуо за чувени ћошак Хајд парка у Лондону где је смештена импровизована говорница и где свако може да говори. Тако се ћошак и зове, speakers’ corner. Или је тако бар некад било.
Ево се пре неки дан немачки доктор Хајко Шенинг жалио како је септембра 2020. године ухапшен на том ћошку Хајд парка док је окупљенима говорио о свом виђењу корона пандемије. Шта је немачки доктор говорио не знамо и није ни битно јер је то читава поента таквог слободног простора, да свако може да износе своје мишљење без страха од пандура и букагија.
Бивша премијерка Новог Зеланда, Џасинда Ардерн је остала упамћена по инсистирању на томе да грађани треба да буду љубазни (kind). И то у једној од земаља света где су становници заиста потпуно опуштени и љубазни. Исто се тако истакла упорним инсистирањем да грађани не верују лажним вестима већ да све информације проверавају на веб страници њене владе. Весела Џасинда ту као да је заговарала повратак сеоских викача и качење прогласа по бандерама.
Једна истина
Само једна истина и то моја, као да виче из све снаге. Ни Џорџ Орвел није сигурно помишљао да ће се његове најцрње романескне слутње остварити у земљи на далеком Пацифику где живи мање од пет милиона људи а више од шездесет милиона оваца. Можда таква стратегија једноумља прође код оваца. И то је неки успех.
У међувремену је Џасинда дала оставку на место премијера, изразила своја централистичка (комунистичка? фашистичка?) уверења са говорнице Уједињених нација па преузела леп послић у добротворној организацији британског принца Вилијама где ће да дели фондове којима је циљ спас планете. Можете мислити.
Штета само што је отишла са Новог Зеланда, баш је била на најбољем путу да створи, по сопственом признању, једно лепо класно друштво, апартхејд. Вакцинисани имају сва права а невакцинисани немају никаква. Било би ту онда две врсте оваца и једна врста људи. Тако нам математика каже.
Иста госпођа је током пандемије забранила Новозеланђанима који су се затекли у иностранству да се врате кући. Да не донесу... вирус? О људским и грађанским правима ћемо касније, мислила је Џасинда. Трице и кучине не могу бити препрека великим менаџерским подухватима. Лондонски "Телеграф" ју је можда најбоље оквалификовао – Корона тиранин и лицемер. А само је хтела да њена "истина" буде једина доступна, ништа више. Сасвим скромно за једног тиранина.
Ни слободе говора ни пара
Џасиндин колега из редова подмлатка Клауса Шваба и светског економског форума, Канађанин Џастин Трудо се успешно истакао у трци за тиранина године када је прошле године ставио протест камионџија ван закона и свима замрзнуо банковне рачуне. Значи, ако сте камионџија и легално протестујете, немате приступ сопственим парама. Ако сте неко ко је јавно изразио подршку истим тим камионџијама исто нема пара. Ни слободе говора ни пара. Ваших сопствених пара, да се разумемо. Значи створен је преседан, основно оруђе англосаксонског правног система – твоје паре нису твоје већ су у ствари државне и ми ти само понекад дозвољавамо да их ти користиш. Ако си добар. Ако ниси, заврћемо славину.
И то се све догађа у северној Америци, у земљи Канади у 21. веку. После су чак дошли и ови са програмом за еутаназију. Ако сте сиромашни, на пример, ево ми вам можемо помоћи да се убијете. Милосрђу никад краја, просто сузе да вам крену од милине и људске топлоте. Но, тако је сад у том обору млађанога Трудоа за кога се прича да је ванбрачни син Фидела Кастра. Како ствари стоје, то би му био једини плус у каријери. Значи, ствари не стоје баш сјајно.
Нешто јужније од земље јаворовог листа је земља заставе са звездама и пругицама, Сједињене Државе. Тамо су се новинари Мат Таиби и Мајкл Шеленбергер бавили оним чиме би иначе сви новинари требало да се баве, а то је истраживачко новинарство и критика власти.
Њихови Твитер фајлови су јасно показали спрегу између државних агенција и вођства ове моћне медијске компаније, "Твитера". Сетимо се само да је својевремено и председник Трамп склоњен са Твитера па су онда спречили ширење вести о чувеном лаптоп рачунару сина садашњег председника Бајдена, Хантера. Није било згодно да се о томе прича за време изборне кампање јер би онда Трамп могао чак и да победи.
Тако раде државне агенције. Против интереса демократије и народа. Ти су фајлови јасно показали методе којима се служе америчке државне агенције да анализирају и манипулирају садржаје на друштвеним платформама. Сећамо се још оних њихових потурених (сад се и то зна) прича о фармама руских ботова. Никад ми није било јасно где су Руси нашли толико младих људи са тако добрим знањем енглеског језика да би могли да загаде читав англосаксонски медијски екосистем! Ето нам одговора: нису.
Mајстори изговорене и писане речи
Но, како се сада селимо преко Атлантика прича постаје још веселија. Ирци важе за духовите и непосредне људе а једна од главних одлика ове (традиционално) келтске културе јесу, поред "гинис" пива, и песма, игра и поезија. Енглески језик има једну одличну реч за људе који производе поезију, прозу, чланке, говоре и предавања – wordsmith, ковач, творац речи. Blacksmith је, на пример, ковач, а само smith је мајстор.
Ови мајстори изговорене и писане речи су на језику освајача (енглески) и освојили четири Нобелове награде за књижевност и тиме су светски рекордери по глави становника. Ираца на том острву има скоро седам милиона, па рачунајмо. Британци су освојили осам награда на данашњих скоро седамдесет милиона становника. Ирска има једну награду на (рецимо) два милиона становника, а Британија на десет. Велика је то разлика.
Да би неко певао, свирао и писао потребна је и мотивација и друштвени услови. Мотивације и погонског горива Ирцима никада није фалило а њихово друштвено ткиво је било густо и канали којима је текла комуникација увелико проточни. Но, шта би било када би им неко забранио нешто што им својевремено ни краљица Викторија ни лорд Маунтбатен нису могли забранити. Када би им неко увео цензуру?
Шта би било када би Полу Малдуну неки врхунски административни ауторитет забранио да по трговима декламује политички некоректне песме попут "када је обогаљена девојка која је маштала да постане плесачица срела ожењеног мушкарца који је умирао од рака!" Међутим, каква нам времена долазе, приличи нам да послушамо глас Вилијама Батлера Јејтса: Окреће се и кружи у све ширим круговима – Соко више не чује глас соколара – Ствари се распадају и средиште више не може да их задржи – Анархија је пуштена да хара светом...
Парламент Републике Ирске је изгласао закон на основу кога ће бити противзаконито гледати/читати/слушати (мислити?) било какав садржај који не долази од главних, државно спонзорисаних медија (mainstream).
Ово морамо да поновимо јер претпостављам да се читалац, сасвим оправдано, пита да ли сам ово добро прочитао или прочитала. Ако видите нешто на Твитеру, Телеграму, Вајберу или уопште интернету и проследите пријатељу, можете законски да одговарате због ширења мржње. Ништа мање. Ширење мржње и за то се иде у затвор.
И да би све било још лепше и веселије, не треба полиција да доказује ништа, на вама је да докажете да ваш "материјал" не шири мржњу. Сећате ли се онога, невин док се не докаже супротно? То је застарело, сад ће да важи сасвим савремено – сви су стално криви за све док не успеју некако да се оправдају. Или не успеју, ко ће га знати. Шта ли би само сви они нобеловци на то рекли. Хоће ли оваква осакаћена, мутава и глува Ирска успети да изнедри неке нове нобеловце?
Транспарентност на делу
Пошто смо у овом путу око англосаксонског света прешли преко два океана, Пацифика и Атлантика, ред да сад прескочимо и Ирско море и да видимо шта се догађа у колевци империје и слободе говора - Британији.
Ту је весели Би-Би-Си решио да спроведе у дело иновативне идеје новозеландског тиранина Џасинде Ардерн. Биб је, наиме, пре пар година, а по узору на Америчке колеге из Си-Ен-Ена и Ен-Би-Сија, отворио радно место "стручњака за дезинформације и извештача са социјалних мрежа". Дотична Маријана Спринг је тако, већ од марта 2020. заводила ред по информативном простору уз паролу - истина може/мора бити само једна. Тако је, пре пар недеља, Маријанина служба добила просторије у главној згради Биба у Лондону (похвалила се) одакле је почео да нам ради и да нас увесељава њена служба која се зове – Verify, Провери!
Директорка Би-Би-Си канцеларије за вести Дебора Турнес нам објашњава да је "Verify транспарентност на делу – провера чињеница, видео записа, против-дезинформативни рад, анализа података и објашњење комплексних прича а све у служби истине". И даље нас обавештава да је овај тим састављен од истраживачких новинара, да је то информативна марка али исто тако и физичка локација у згради Биба одакле ће њихови стручњаци да се појављују на свим другим програмима ове куће.
Морамо да приметимо да су амбиције овде доста велике. Борба за, ништа мање, него за истину. Уз помоћ података и истраживања, кажу. Звучи добро. Обећава. Сама шефица службе, виспрена Маријана Спринг је рођена 1996. године. Једва да има 27 година. Стручњак за дезинформације и истине. Остатак стручњака су вероватно и млађи.
Којим ли су критеријумом бирани? Џулијан Асанж је у затвору, њега нису могли да запосле. А сигурно су хтели, ови велики борци за истину и информативни интегритет. Онда су можда кренули да запошљавају ове младе и послушне? Живот и каријера су пред њима, само треба да науче како се тај посао правилно ради. Стил - ћути и пливај.
Противник силама
Чувени енглески музичар још из времена групе "Пинк Флојд", Роџер Вотерс је познат по јасним политичким ставовима и отвореном, јавном изражавању по питању многих шкакљивих тема. Толико је стао на жуљ силама подземља и таме да су све британске новине и други информативни сервиси одједном, као по команди почели да се утркују да га што више омаловаже, извређају и што је, наравно, најважније, компромитују.
Те је антисемита, те подржава Путина те се појављује (ничим изазвана) жена Дејвида Гилмура (гитариста "Пинк Флојда") која нам преко страница свих могућих новина јавља да је Роџер Вотерс "сасвим антисемита, да подржава Путина, да је лажов и лопов, избегава да плати порез, мрзи жене, завидљивац, мегаломанијак..."”
Биб, Verify и Маријана Спринг се овде не јављају. Ситна је то за њих риба а и клинци немају појма шта је то "Пинк Флојд". Онда је ствар узео у своје руке сам Роџер Вотерс и снимио један леп видео где је народским речником изразио своје виђење политике, политичара и њихових слуга. Ви сте полуписмена, неморална стока која мене никада неће забранити! Тако је, отприлике, поручио чувени Роџер Вотерс.
Други један великан британске, овог пута, глумачке сцене, Роуан Аткинсон (Црна Гуја, Мистер Бин, Џони Инглиш) пре неколико година је одржао говор где је овако поређао људске вредности: прво је храна, онда слобода говора па кров над главом. Тим редоследом.
Сасвим је јасно дакле, да где постоји једна једина истина којој је потребан државни печат не може да постоји слобода изражавања и говора. Те две ствари су неспојиве. Без слободе говора нема ни демократије, тог вероватно најмање лошег друштвеног уређења.
А како се зове друштво без слободе? Видети горе чланак "Телеграфа" – тиранија!
