''Кад се војска на Косово врати'' или: О беди Беовизије

Радио телевизија Југославије, лажно названа РТС, схватила је песму Бресквице као субверзију и удар на своју суштину, па иако је песма апсолутно изгледала као фаворит (чак и по броју прегледа на Јутјубу видело се да је победница имала неколико стотина хиљада слушалаца мање од ''Гнезда орловог'') њен кукавички жири је понизио Анђелу и пресудио да Србију на Евровизији треба да представља други кандидат

Добро, знамо да је још педесетих покретање Евровизије било политички пројекат. Знамо да је и данас део политичке пропаганде ЕУ, односно њене ''меке моћи'' – од Кончите до украјинског Калуш оркестра ономад. Стално понављање тих закључака, које уочавамо ових дана у јавности, и није баш неко откривање рупе на саксији. Препознајући да је то тако, ваљда, и средња класа бира пре да недељом увече одгледа "Никад није касно" него финале светског музичког такмичења.  

Знамо и да је Бресквица (22-годишња Анђела Игњатовић) девојка – по наступу би се рекло и девојчица – која није етно извођач, није икона традиционалне Србије и није да није припадала екипи музичких тровача српске "зед генерације". Наравно и да је смешна помисао да ће нам Бресквица вратити Косово како се данас спрда српска Твитер заједница: та ваљда ће га враћати српска војска кад за то дође време. Поента је у нечему другом и изгледа да је Друга Србија (мало их је, ал' су добро распоређени) то боље разумела него национални пуританци.

Анђела је једна од поп икона нове генерације: у за нас неразумљивој мери вољена од основаца до студената. И то не само Србије и српских земаља, већ читавог екс-Ју простора, и шире. До овогодишње "Беовизије" није било ни за претпоставити да ће девојка са чудним тетоважама и не много патријархалним имиџом, уопште снимати песму са косовским мотивима, некмоли је кандидовати за Евровизију. За непуних годину дана прошла је путању од момента да је као морално проблематичну забрани градоначелник Бања Луке, до тога да је иконе попут Сајси Ем Си цензуришу на "Беовизији" као звучну слику великосрпске хегемоније која руши сва за њих задата правила битисања у свету шоу-бизниса.

"Ведро биће поново"

Да ли се ради о стварном преображају младе певачице остаје да видимо; у сваком случају не бисмо ваљда имали ништа против да нам се врати један "блудни син". И не бисмо ваљда да нам песме о Косову доносе само Даница Црногорчевић и мала Павлина са својим музичким жанром?

На страну то што су обе на свој начин сјајне, али косовски мотиви, показало се, изузетно пристају и један су од препознатљивих симбола БС-а и 357 који су већ постали институције, али и млађих извођача попут Руде или Марлона Брутала. Пожељно је да "нови косовски циклус" буде присутан и у другим жанровима, наравно уколико се не нарушава естетика српског завета и његових симбола.

Да ли је Анђела "Бресквица" нарушила ту естетику? Иако аутор овог текста није претерани обожавалац минулог рада њеног ауторског тима, поетика изнета у овој песми није за потцењивање. У кокетирању са етно-мотивима она не прелази у јефтин популизам, штавише чини се да је мелос остао прилагођен млађој популацији.

Увод у песму је лаган, као да се ради о бајци испуњеној метафорама о осунчаном и цветном пропланку, на ком доминира пркосна и нераскорењена јабука. Последња строфа у јачем ритму носи и јак утисак: "Тата каже малом орлу: 'Биће сине готово.' Отићи ће црне птице, ведро биће поново." Јасно је да је песма ангажована, и да алудира на повратак српских "орлова" у њихово исконско "гнездо", после "грмљавине" и протеривања "црне птице". Кад видимо колико се песма завртела и којом брзином се проширила (мреже ових дана горе од снимака мање или више талентованих девојчица, који уместо ранијих експлицитних стихова сада певају "ведро биће поново"), тек можемо да схватимо њен пуни домет и значај у времену опште клонулости и дефетизма. Обашка што су је медији у региону обноћ прогласили за геноцидну, а млада уметница прихватањем тог бремена свесно угрозила свој имиџ регионалне звезде.

Повратак у фокус

Радио телевизија Југославије, лажно названа РТС, схватила је овакву песму као субверзију и удар на своју суштину, па иако је песма апсолутно изгледала као фаворит (чак и по броју прегледа на Јутјубу видело се да је победница имала неколико стотина хиљада слушалаца мање од "Гнезда орловог") њен кукавички жири је понизио Анђелу и пресудио да Србију на Евровизији треба да представља други кандидат. Опет уз кокетирање са родољубивим мотивима, победничка "Рамонда" је политички коректна и неће изазвати никог у региону, а музички и дикцијом ("н-мам, н-мам ја") више подсећа на новокомпоноване МТВ хитове. Као и у претходним циклусима, фаворизоваће је до самог краја такмичења, а иако и сами не верују у те рецензије, тек кад "Рамонда" буде завршила на дну табеле доживеће свој хладан туш.

Наизглед, ствар је потпуно безначајна и још једна у низу јалових расправа које се преливају за српске славске и кафанске столове. Ипак, овакав исход такмичења на РТС-у негативно је одјекнуо, поготово изван Београда. Горчину је најбоље сажео и пренео најугледнији српски портал из Подриња "Деспотовина", са закључком: "Да ли сте заиста помислили да ова пјесма може побједити у земљи Србији?". Друго, повратак у фокус и држање Косова као централне теме и на пољу популарне културе, чини се у времену кризе као кључно.

Није ствар у томе да ли је и како "Бресквица" певала о српском Јерусалиму, већ да сада њену песму, као мејнстрим, једним гласом пева читава генерација деце рођене после окупације наших јужних крајева. Ко год да је то учинио, и на какав год начин да је учинио, треба му одати признање. Ако се ради о државном пројекту, то је сјајно, а ако су га самостално изнели Анђела и њени сарадници – онда нека им буде на част и понос.

Нова генерација

Све ово дешава се када је иста генерација читаву Србију исликала муралима тробојнице и поруком "Кад се војска на Косово врати". Иако су многи "жиристи" са друштвених мрежа и ову поруку окарактерисали као насилну и хушкачку, радило се о наставку популарне народне песме "Јечам жњела Косовка девојка", који је дописао покојни митрополит Црногорско-приморски СПЦ Амфилохије. Његове додате строфе почињале су стиховима (на тему жита): "Витешки га коњи позобали, врани коњи мајчице славне српске војске, кад се војска на Косово врати и пројезди до Газиместана..." Мотив је сличан као и код несуђене српске представнице на предстојећем такмичењу у Шведској, с тим да се из контекста дописаних строфа песме "Јечам жњела" увиђа литургијски смисао повратка на Косово: српска војска треба да допре искључиво до својих светиња, Газиместана, Дечана, Самодреже, Призрена, Грачанице...

Другим речима, како би недавно истакао владика Иларион, да повратак на Косово звучи испразно уколико не носи још једну допуну: "Догодине у Призрену на литургији".

Када долази време за повратак? У песми "Гнездо орлово" то је неодређено. "Грми, сева, пада град и руши гнездо орлово" – а после непогоде која је, рекло би се, библијских размера, долази и до расплета и разведравања за "младог орла", дакле неку нову генерацију. У наставку цитиране народне песме моменат преокрета је јасан и већ потцртан: кад се српска војска врати на Косово. И када после величанствене литургије у древним манастирима на Косову пољу буде свечано прослављен Видовдан.

Вероватно би се могли наћи још бољи примери и размишљања о повратку у "гнездо" из генерација стваралаца који су, у време робовања, одрастали на Косовском завету. Ипак, можда би тренутно најупечатљивији и за поређење најзахвалнији био стих једне мало познате албанске песме посвећене древном боју на Косову (и они су је памтили и преносили, дивећи се пре свега јунаштву Обилића), а коју је на почетку 20. века забележио и превео велики српски етнолог Веселин Чајкановић. Њено порекло је, дакле, повезано са периодом пропасти средњовековне српске државе и масовних збегова дубље у Србију и приказује, усред једног таквог збега, разговор мајке и кћери.

"Једна цура мајци је рекла:

Куда идемо, мори, мајко?

- Ми бежимо од Турчина, рекла јој је.

- А кад ћемо се вратити овамо, мори мајко?

- Онда кад се поквари Турчин као ми.

И кад буде Чичавица посечена

Као што је ми остављамо,

Тад ћемо ми Косово поново узети!"

У ову песму уведен је и мотив губљења царства услед духовне и моралне декаденције. То је иначе било често објашњење многих хришћанских хроника и извора, о узроцима пада и Византије и Србије под турску власт. Ако је већ то древна опорука, и ако опште васкрсење започиње повратком себи и исправљањем себе, онда у контексту свега написаног можда можемо да још једном искажемо задовољство због пробоја и слушаности песме "Гнездо орлово". И да их пожелимо још више, сличних или бољих, у свим музичким жанровима. А њеном извођачу наду да ће ово бити и њен лични искорак ка бољем, као симболични повратак нове генерације колевци и завету.

Хвала Бресквице, и добро нам дошла Анђела.