Тумарања политичке Британије
Читава политичка елита Британије, а не само тренутна власт, упорно подгрева ратну атмосферу против Русије, упркос рупи у буџету од 22 милијарде фунти
После нешто више од два месеца од парламентарних избора и убедљиве победе лабуриста Велика Британија је суочена са синдромом "купчевог кајања". Уједињено Краљевство је већ дуго у политичкој и економској кризи а долазак нове, лабуристичке владе је уместо предизборних надања и обећања врло брзо донело разочарења и наговештаје продубљивања кризе. Већина која је гласала за лабуристе како би се политички осветили Конзервативној партији већ се покајала. Купац се покајао а политичка освета се никада не исплати.
Влада лабуриста уз подршку већине у Парламенту је, на пример, укинула зимску помоћ пензионерима за грејање, гас и струју. Око 10 милиона пензионера је остало без те помоћи, која је својевремено уведена због високих цена гаса и струје. Током зиме било је случајева да су старији људи умирали од хладноће у својим становима јер нису могли да плате грејање. Кабинет премијера и лидера лабуриста сер Кира Стармера тврди да није имао избора јер мора да попуни "рупу" у буџету од 22 милијарде фунти. Уместо рационалније потрошње и оживљавања економије влада се определила на казнене мере, од повећања пореза до кажњавања пензионера, оних који су најугроженији. То је једна од најмизернијих мера британске владе у новијој историји.
Истовремено, британска влада повећава војни буџет. Премијер Стармер обећао је да ће га са 54,2 милијарде фунти (64 милијарде евра), повећати на 57,1 милијарди. То повећање је директно везано за рат у Украјини а премијер Стармер обећава да ће Британија наставити војну и финансијску помоћ тој земљи. До сада је Британија дала Украјини војну и другу помоћ вредну 12,5 милијарди фунти (14,7 милијарди евра) а и обучавала је око 45.000 украјинских војника. Британија је, иначе, после Америке и Немачке највећи финансијер рата у Украјини.
Читава политичка елита Британије, а не само тренутна власт, упорно подгрева ратну атмосферу а бивши министар одбране и неуспешни кандидат за генералног секретара НАТО Бен Волас у бројним медијским наступима тврди да ће Русија напасти Европу, у преводу, и Велику Британију. И нови начелник Генералштаба генерал сер Роли Вокер тврди да би Велика Британија могла да се нађе у "пуном рату" против Русије током наредне три године.
Али, оно што се медијски крије од јавности, Британија је већ у рату са Русијом. Бивши директор обавештајне службе познате као МИ6 сер Ричард Дирлав је одавно изјавио да јавност уопште није свесна да је Британија у Украјини, како је рекао, у "сивом рату" против Русије. Британија се представља као водећи заговорник рата а њен бивши премијер Борис Џонсон као главни заговорник рата.
Британија је Украјини још раније испоручила ракете "сторм шедоу" а сада је иницијатор идеје да се Украјинцима дозволи да тим ракетама гађају и циљеве у самој Русији. И до сада су тим пројектилима управљали британски војници и официри а и нападима на Русију такође би управљали Британци. Другим речима, Британија је у стварном рату са Русијом.
Британски премијер Стармер је недавно тим поводом био у Вашингтону тражећи подршку идеји ширења рата тако да и Америка дозволи гађање циљева у Русији. Јавно се тврди да Америка за сада није вољна да прихвати ту идеју, али се у политичким круговима у Лондону увелико говори да је одлука већ донета и да се само чека повољан тренутак како би се амортизовала реакција јавности.
Пет бивших министара одбране и некадашњи премијер Борис Џонсон, сви из Конзервативне партије која је изгубила изборе, у листу "Тајмс" су позвали владу да дозволи да се ракетама гађају циљеви унутар Русије. Позив су потписали Грант Шапс, Бен Волас, Гевин Вилијамсон, Лијам Фокс, Пени Мордонт и Борис Џонсон. Али оно што ти ратни хушкачи прећуткују је да тим ракетним системима не управљају Украјинци, јер они то и не умеју, него војници Америке и Британије. Украјина, такође, нема способност сателитског навођења. а под изговором НАТО-а то раде британски и амерички стручњаци.
Али кључно је питање како би Британија могла да ратује против Русије. Оружане снаге Краљевства су у лошијем стању него пре 70 година а број војника и официра је најмањи у последњих 200 година.
Уз то постоји и економски и финансијски проблем. Уједињено Краљевство је, према подацима независног института Нешенел дебт клок (nationaldebtclock.co.uk) у 2023. години била дужна 4,8 билиона (хиљада милијарди) фунти а бруто друштвени производ је два билиона и 270 милијарди фунти (две хиљаде и 270 милијарди). Британија годишње само на камате на тај дуг плаћа 71 милијарду фунти, што је више од укупног војног буџета.
Једно старо искуство говори да, када једна земља даје више новца за камате на свој дуг него за оружане снаге и одбрану, онда она нити је сила, нити може да ратује. А поготово ако ускраћивањем помоћи и, практично, кажњавањем пензионера, покушава да финансира ратне походе.
Занимљиво је да су пре Стармеровог пута у Вашингтон директори британске обавештајне службе (МИ6) Ричард Мур и америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Вилијем Бернс у "Фајненшел тајмсу" објавили текст о скоро нераскидивом британско-америчком савезништву а повод том крајње неуобичајеном политичком оглашавању је "одлучност" у подршци рату у Украјини. Приметно је да се у ратној "одлучности" уопште не спомињу европски савезници, а онда Стармер отпутује у Вашингтон…
Ако се зна да већина европских ратних савезника, суочених са незадовољством јавности и економским тешкоћама, имају све мање ентузијазма за рат у Украјини и посебно за његово ширење на територију Русије, да ли би нова британско-америчка украјинска иницијатива могла да значи да се на Европљане више не рачуна? И да рат у Украјини а против Русије потпуно преузимају Лондон и Вашингтон. Другим речима, да ли је на помолу украјински распад западног савезништва?
И док се и Америка и Велика Британија практично удаљавају од Европе, необично је да британска влада истовремено настоји да се, упркос брегзиту, поново врати у Европу, па је недавно премијер Стармер посетио Немачку и склопио трговачки уговор.
Сам премијер и сви његови министри су упорни противници брегзита и чак јавно говоре како би Британија требало да се врати у Европску унију. У међувремену, следе политику и законске регулативе Брисела иако Краљевство више није у том европском блоку. Али, у политичким круговима се ипак указује да ће на крају бити онако како каже Вашингтон. Британија се после изласка из Европске уније потпуно "бацила у загрљај" Америке јер, за разлику од британских грађана који су изгласали брегзит, политичка елита није спремна за самостално вођење своје земље.
Створен је велики хаос и у том тумарању политичке Британије изабрани представници народа као да не воде рачуна шта мисле они који су их бирали. Скоро да никада у савременој демократској историји Велике Британије њени политички лидери нису били толико далеко од сопственог народа и да практично раде против интереса сопствене земље. Да ли, на пример, грађани Велике Британије желе да буду у рату са Русијом?
И зато је сер Кир Стармер тако брзо, после само два месеца, постао као ретко ко у британској историји веома непопуларан премијер. Утисак је да он баш и не брине, али "купчево кајање" грађана Британије ипак има своју цену.
