Све боје оставке Бориса Џонсона

До недавно најпопуларнији политичар у Великој Британији и бивши премијер Борис Џонсон је поднео оставку и на место посланика у Парламенту. Било је тужно гледати Џонсона како оптужује све друге за његов политички суноврат а да притом не изговори нити једну реч о сопственој одговорности. Његова оставка је тако осветлила и све политичке боје савремене Британије.

Џонсон је оптужен да је, док је био премијер, у време оштрих мера током пандемије корона вируса и закључавања земље, у својој резиденцији у Даунинг стриту организовао, тада за друге забрањено, дружење, весеље и пијанку. Та афера је позната као "партигејт".

У Парламенту је рекао да више није посланик јер је током парламентарне истраге "проглашен кривим". И не само то, а он то није рекао, истрага се бави и тиме што је на почетку, када је све откривено, лагао и Парламент у својој изјави о том скандалу. Истрагу је, подносећи оставку, прогласио "кангару судом" који је и имао намеру да га отера из Парламента. Такође је рекао да је то био "лов на вештице" а са циљем да се поништи брегзит. Оптужио је и премијера и лидера владајуће Конзервативне партије Ришија Сунака да је напустио принципе Конзервативаца.

Оставка препуна обмана

Оставка је била изненађење и препуна Џонсонових обмана, па је било тужно гледати Бориса, коме су грађани Велике Британије у децембру 2019. поклонили велико поверење, како се понашао као дете којем су одузели играчку или као остављена жена.

А онда је рекао да одлази из Парламента "за сада". То се протумачило као да има намеру да се врати у Парламент само се не зна како. 

Позадина оставке је, међутим, далеко озбиљнија. Има много боја.

Његовом оставком се настоје спречити даља открића о озбиљним обманама током епидемије корона вируса и потпуно непотребним закључавањем Британије као и грешкама током лечења од којих је страдало много људи. Било је много лажи. Није само Борис одговоран, сви су лагали. И до сада нико није одговарао за било шта. Та открића руше комплетан концепт корона вируса, а Борис је као тадашњи премијер све то предводио. Он сам је априла 2020. оболео од короне па је онда створена велика драма у Британији како се бори за живот. Медији су били пуни драматичних прича, из минута у минут. Али, у политичким круговима је сада јавна тајна да Џонсон уопште није био у болници него у резиденцији британских премијера у Чекерсу, изван Лондона. То је вероватно једна од највећих обмана која је имала за циљ мотивисање људи да се вакцинишу и да спречи постављање питања.

Лични разлози

У Британији се већ извесно време откривају многи други детаљи "нејасноћа" из времена пандемије корона вируса па је мало вероватно да ће Борисова оставка зауставити тај процес.

У позадини су и неки лични разлози. Избори су наредне године а Џонсон већ сада има проблем да ли ће бити поново изабран за посланика. А пораз би му дефинитивно затворио политичка врата. У његовој досадашњој изборној јединици у Аксбриџу, у западном Лондону, већ је изгубио подршку. Онда је желео да се кандидује у његовој бившој изборној јединици Хенли, северно од Лондона, али они су саопштили да га не желе. И онда је за њега боље да направи драму него да доживи пораз.

Политички суноврат Бориса Џонсона је почео још док је био премијер. У Даунинг стриту је постало хаотично а онда се испоставило да британску владу уместо премијера води његова нова супруга Кати. У јавности је избило велико незадовољство јер грађани гласају за премијера а не за његову супругу. На све то дошло је и откриће о "партигејту" и да би избегао суочавање са непријатном реалношћу, Џонсон је поднео оставку на место премијера и лидера Конзервативне партије.

Необичан пут

Необичан је Џонсонов политички пут. Популарност у јавности је стекао као новинар који се упорно борио против ратних авантура Запада и модела друштва. Био је и против НАТО бомбардовања Југославије. Иако и сам припадник више класе Британије био је против естаблишмента и водећих кругова. На тој основи је добио и два мандата за градоначелника Лондона и био је заиста добар градоначелник. Потом је предводио кампању Брегзита и на том таласу расположења јавности донео је убедљиву победу Конзервативцима на ванредним изборима децембра 2019. године. Али, тада је све пошло на горе.

Џонсон је врло брзо отпустио, отерао је, своје најближе сараднике који су му креирали и политику док је био градоначелник и током Брегзита и победе на изборима. Џонсон је пробудио наду Британији и мало ко је имао такву подршку. Без најближих сарадника остао је без политике. У јавности је владало уверење да их је отерала његова супруга. Верује се да је она део америчке Дубоке државе, већ дуго ради за амерички "Блумберг".

Британски естаблишмент је одувек био против Џонсона али њега је подржао народ. А онда је он као премијер издао тај народ и окренуо се естаблишменту. Постао је амерички слуга и шампион глобалистичке линије Запада против које су претходно борио. На тој линији је избио у прве редове ратних хушкача против Русије и предводник западне уплетености у рат у Украјини. Он је Британију практично увео у рат против Русије.

После одласка из Даунинг стрита Џонсон се задржао у јавности као водећи адвокат рата у Украјини и држао је такозване говоре после вечере на пословним скуповима и у америчким дебатним клубовима. За један говор од пола сата добијао је и по две годишње плате британског премијера. Недавно је убеђивао и Доналда Трампа да у предизборној кампањи подржи Украјину.

Краљ драме

Угледни британски политички хроничар Том Бауер оцењује да је Џонсон у ствари коцкар и без јасних политичких уверења. Он иде оном линијом која му доноси корист и он је део културе да ништа није довољно важно. 

Упадљиво је да је Џонсон у својој посланичкој оставци оптужио и премијера Сунака што сугерише да постоје и неки други циљеви. Такође, пре Џонсона оставку на место посланика је поднела и његова савезница Надин Дорис а потом и Најџел Адамс. Оставке је најавило и још десетак посланика Борисових савезника. То значи и ванредне изборе за сва та посланичка места што би могло да буде погубно за Ришија Сунака. Личи на оркестрирану кампању против Сунака а он је и постао премијер управо Џонсоновим манипулацијама у Парламенту после његове оставке на место премијера.

Џонсонова политичка судбина је у много чему и симбол садашње генерације британске политичке класе. То су људи без јасних политичких ставова, без визије и спремни су да жртвују судбину своје земље зарад својих личних и интереса центара моћи који их потом дебело награђују. Они су у ствари лобисти а не представници народа. То је савремена политичка Британија.

Многи верују да је Џонсонова политичка игра на тој линији. Направио је драму а у ствари жели да се ослободи обавеза како би правио новац, као и Тони Блер. Џонсон има деветоро деце, четири из другог брака, двоје са две љубавнице и троје са садашњом трећом женом. Све то кошта а он воли угодан и живот на високој нози.

Џонсон је подносећи посланичку оставку наговестио да ће да се врати у Парламент. То исто је рекао када је подносио оставку на место премијера. Али, није се вратио у Даунинг стрит па није јасно како мисли да се врати и као посланик. Џонсону се више не верује, ни у његовој Конзервативној партији а ни у јавности. Он јесте доказани "краљ драме", студирао је Шекспира, али је овога пута у изгледу ипак грчка драма коју је такође изучавао. Можда се, додуше, појави у неком другом парламенту. Рецимо у Украјини, то му може обезбедити његов пријатељ Владимир Зеленски. Толико је барем Џонсон заслужио.

Народ каже да "можеш колико хоћеш али не можеш докле хоћеш". Тако би и Џонсонова политичка судбина могла да постане и судбином целе његове политичке генерације.