Британски министар одбране Бен Волас је поднео оставку. То је први велики шок за владу Ришија Сунака и владајућу Конзервативну партију али и знак дубоких подела у британском политичком естаблишменту у ратној политици у Украјини и вазалском статусу према Америци. Волас је прва озбиљна политичка жртва украјинске политике на Западу и знак сумњи у оданост Вашингтону.
Ако је по досадашњој традицији да је Британија весник кретања у западном свету онда би се оставке могле очекивати и у другим европским земљама.
Верује се да је непосредан повод оставке понижавајуће америчко блокирање његове кандидатуре за генералног секретара НАТО пакта, али могло би ипак бити да цела ствар има далеко шири контекст и значај. Она је и део британског заоштравања односа са Америком, званично најближим савезником. Зато је оставка важан политички догађај не само за Британију него и цели Запад.
Део ширег политичког маневра
По правилу, оставке министара у Британији, поготово тако важних, нису баш само лични чин незадовољства или протеста. Увек је то део ширег политичког маневра, неко важан охрабри ту личност да предузме такав корак. Волас је близак Пентагону што би могло да значи да и у Пентагону постоји неслагање.
Има, међутим и другачијих тумачења оставке. Опозициони недељник "Обзервер" оцењује да све личи на оно да "пацови напуштају брод који тоне".
Волас је спроводећи политику своје владе и целог Колективног Запада био шампион ратне политике и на неки начин њен симбол. Али, очигледно је да се унутар западног блока нешто мења, постао је велики критичар политике према рату у Украјини. Први је јавно рекао да од слања авиона Ф16 Украјини у ствари нема ништа. Британија, рекао је, неће да шаље своје авионе јер "не жели да их изгуби". А његова примедба на бесконачно украјинско тражење оружја да Запад "није Амазон", највећа мрежа доставе наручене робе.
Најдуговечнији министар модерних Конзервативаца
Он је посланик Конзервативаца од 2005. а пре тога је један мандат био у парламенту родне Шкотске. Пре политике био је официр у Британској армији. То је такође део традиције да многи официри постају политичари. У Британском парламенту међу посланицима су нешто мање од трећине бивши официри. Волас је један од најпопуларнијих људи у Конзервативној партији и његова оставка би могла да има и озбиљне последице за Конзервативце. Утолико пре што је он најавио и да се на наредним изборима, идуће године, неће кандидовати на и за посланика.
Министар одбране је био од 2019. и задржао се најдуже на том месту од свих досадашњих министара из Конзервативне странке. На то место га је именовао тадашњи премијер Борис Џонсон и Волас слови као још увек близак Џонсонов савезник иако Џонсон није више у политици.
Неговање митова и одржавање привида
Оставка је разоткрила и оно што се одавно прикрива од јавности да су некада моћне британске оружане снаге у доста лошем стању на шта је упозорио Волас у опроштајном интервјуу "Сандеј тајмсу". Британија је још од Првог заливског рата, раних деведесетих година, непрестано у неким ратовима а ту њену ратну политику је, међутим, пратило стално урушавање њених оружаних снага. Уједињено Краљевство сада има најмањи број активних војника у последњих две стотине година. Верује се да Британија нема више капацитет да самостално води ратове на дужи рок. Додуше, још увек има елите специјалне снаге, САС и СБС као и маринце, али то су снаге за специјалне операције, углавном диверзије и терористичке нападе и оне не могу да ратују. То је реалност а све друго је неговање митова и одржавање привида.
Оружје је у односу на друге војне силе застарело или није баш британско. Једно од бољих, пројектили "сторм шедоу" су британско-француски пројекат а не само британски. Велика Британија је званично нуклеарна сила али те нуклеарне бомбе нису њене, то су америчке и ако жели да их употреби мора да тражи дозволу од Америке. Има и необичних ствари, пре неколико година је изграђен нови носач авиона али Британија нема авионе.
После серије ратова у којима је учествовала Британија открило се и колико је тежак положај професионалних војника и какве све они последице носе од тих ратова. На улицама Лондона, према неким проценама, око 3.500 бескућника су бивши војници а скоро исто толико њих је у затворима због кривичних дела. Било би их и више али због заслуга у ратовима многи су поштеђени затворских казни.
То је и слика урушене политике одбране или и шире укупне културе одбране. Томе су допринели и за Британију бесмислени ратови и одбрамбене структуре су постепено губиле ауторитет у британском друштву.
Необично је и то што је Краљевска кућа најавила да принц Џорџ, унук краља Чарлса и будући краљ, вероватно неће ићи на службу у оружаним снагама. То би онда био крај традиције и практично легитимитета монархије и краљевске куће. Према традицији сви будући краљеви и њихови најближи проведу неко време у војсци и официри су јер они су и симбол одбране Краљевства.
Будући ратови
Воласова оставка се види и у том светлу, као знак протеста што су британске владе већ дуго времена запуштале питање одбране и оружаних снага и Британија је данас у веома неповољном положају. То је, како је упозорио Волас у интервјуу "Сандеј тајмсу", веома непријатна ситуација јер ће се Британија најдаље до 2030. наћи или у хладном или директном рату и биће јој тешко. Занимљиво је да Волас говори и о будућим ратовима и то много ширим и тежим од украјинског. То је очигледно процена и британског Министарства одбране и британске елите.
Волас ће формално напустити место министра одбране у септембру када ће бити и неке друге промене у Сунаковој влади. Већ сада се, међутим, калкулише ко би могао да га наследи. Углавном се говори о још једном ратном хушкачу, Тому Тагендхату који је водећи "јастреб" у Парламенту политике против Кине и Русије и гласао је против изласка Британије из Европске уније. Важи за "америчког човека". И он је био официр додуше у резервној Територијалној армији.
Међу кандидатима је и Пени Мордонт, која потиче из официрске породице, мада је то мало вероватно јер је она некада била у изборном штабу Џорџа Буша па садашња администрација у Вашингтону није склона онима који су блиски Републиканцима.
Али, ако је утицај Америке био пресудан да Волас поднесе оставку онда ће Вашингтон вероватно бити пресудан и за избор новог министра и ту највише шанси има Тагендхат.
Слуганство према Америци
Упркос нарастајућим проблемима у односима са Америком мало је вероватно да ће се нешто променити. Али, Воласова оставка ипак значи да се један део британске политичке елите, одбрамбеног, војног естаблишмента свакако, не слаже са актуелном политиком рата у Украјини и слуганством према Америци. Мада, они за које се претпоставља да ће да га замене сугеришу да је про-америчка струја за сада ипак јача.
А истовремено и у Британији и на Колективном западу је све присутније сазнање да су и Украјина и Запад "суочени са разорним поразом". И јавност на Западу је упркос невиђено агресивној и упорној пропаганди уморна о рата и губи интерес, а идуће године долазе председнички избори у Америци али и парламентарно гласање у Британији. И јединство западних савезника је само привид и под силом Америке и како сведочи и Воласова оставка стварна или већинска подршка рату у Украјини више не постоји.
И упркос том очигледном поразу садашњи Колективни запад једноставно не може да напусти Украјину и ратничку политику иако је његова моћ све слабија. За илустрацију, само је половина оружја стигла у Украјину од онога што је почетком ове године обећано Кијеву. И не одустаје се упркос томе што је све јасно. Садашњи политички Запад једноставно не може да одустане јер је своју и судбину НАТО пак везао за Украјину.