Поруке примирја у Гази

Примирје у рату у Гази потрајало је неколико дана а Израел и палестински покрет Хамас су саопштавали да су спремни да се и продужи. Ратна пауза је искоришћена и за размену талаца и заробљеника.

Али, никада до сада ни једно примирје у том делу света није успело. То је само прилика да се рат настави. Само примирје не решава проблем, и не значи ништа изузев за таоце и заробљене, a Израел већ најављује да се спрема за наставак рата. Примирје је, у ствари, "симулирање мира". Оно је обмана, мада је у интересу обе стране.

Наравно, неизвестан је даљи развој али актуелно примирје носи са собом значајне поруке. Хамас је први предложио примирје а Израел је одбијао али оно се ипак десило. Другим речима, Израел је признао слабост а Хамас је ојачао своје укупне позиције. Израел је, у ствари, изгубио моментум своје агресивности и иако најављује наставак ратних операција ипак је у ослабљеној позицији.

Иако Израел тврди да примирје користи и да је зато и прихваћено, да би се војне снаге прегруписале и формирале за нову офанзиву, ипак се поставља питање зашто су Израел и његове службе безбедности то прихватиле. Поготово ако све иде "одлично" како тврди израелски gенералштаб и да "нема губитака" или скоро да их нема.

Може ли се, међутим, томе веровати? Утолико пре што путем медија и званичних саопштења има много лажи и то великих лажи почев од оне да је Хамас побио учеснике на омладинском фестивалу а испоставило да су побијени паљбом из израелских хеликоптера што је Израел и званично потврдио. Још једном се показало да пропаганда и лажи могу да обману јавност, и то пре свега сопствену, али не могу да промене стање на терену, не могу да промене реалност.

Паклени план

Али, које су стварне израелске жртве? Од 27. октобра када је почела копнена офанзива на Газу па за наредних 26 дана, како је јавно објављено, процене су да је погинуло најмање око 700 израелских војника, а на војном гробљу где су сахрањени може да се сахрани 750 људи. А има и других војних гробаља. Број погинулих је изгледа много већи. Те процене израелских жртава одговарају и природи уличних борби у Гази а и релативно неуспешној копненој операцији израелске војске. Велика концентрација оклопних возила на релативно малом урбаном простору у Газа ситију створила је прилику Хамасу за наношење губитака. Великим бројем и без јасног циља су затворили сопствени ватрени простор и смањили маневарске могућности оклопних возила и тенкова. У ствари, била је то доста неефикасна израелска копнена операција. Израелски генерали су очигледно схватили да таква ситуација може да доведе у питање створену перцепцију о моћи израелске војске.

Изузев масовног страдања цивила израелска војна операција није била успешна. Процене су да је живот изгубило скоро 16.000 Палестинаца а страдало је и 67 новинара као и 111 службеника Уједињених нација, што је највећи губитак светске организације у историји.

Али, шта све то значи из угла проглашених амбиција израелске владе да уништи Хамас? И да трајно отклони могућност стварања палестинске државе. До сада, како изгледа, борбене формације Хамаса нису имале велике губитке јер су у тунелима у земљи. Хамас, дакле, није уништен али и да јесте или ће да буде, остаје проблем са 2,3 милиона Палестинаца који живе у Гази. Шта је решење за њих? Израелска влада планира да их све исели, то је изгледа израелско виђење тог решења. И у томе, по свему судећи, Израел тренутно има подршку и Америке и њених савезника у Европској унији.

Тако се сазнало да је председница Европске комисије, у име Колективног запада, Урсула фон дер Лајен током недавне посете Египту понудила мито, Египту 10 милијарди и Јордану пет милијарди долара да прихвате Палестинце које би по линији израелске политике "етничког чишћења" иселили из Газе. Објављено је да је Египат одбио ту понуду, али никад се не зна. У израелској политичкој елити се не крије како су потребне земље које ће по квотама прихватити Палестинце јер Израелу је потребно да све Палестинце исели из Газе. И то се сматра "решењем" за Газу. Другим речима, "етничко чишћење" уз подршку и паре Америке и Европске уније. Израел нема новца.

Мало је, међутим, вероватно да било која арапска земља може да подржи тако нешто.

Америка јесте највећи заштитник Израела али је питање до када може да издржи јер подршка јавности опада. Уз то, израелски премијер Бенјамин Нетанијаху отворено доводи Америку пред искушења својим ратним плановима и "етничким чишћењем". И вешто јавно одбија притиске из Вашингтона а ако попусти онда кривицу сноси Вашингтон а не он. А Америка у овом тренутку и нема избора него да подржи Израел а сва другачија саопштења су само пропаганда и ублажавање негативне слике у јавности.

Симбол отпора и паклени план

Али, да ли је то довољно за победу? И шта дефинише актуелно стање? Прво, рат у Гази ће вероватно у разним облицима потрајати. Израел до сада није остварио већину својих планова изузев великог броја жртава и разарања. Друго, Хамас још држи под контролом Газу и довео је до озбиљних израелских губитака и жртава. И треће, нико нема јасну идеју ко би требало да буде власт у Гази. Већина житеља Газе не жели да прихвати компромитовану и корумпирану палестинску власт са Западне обале. А од почетка рата Хамас постаје све популарнији јер се види као симбол отпора.

Многи опет сматрају да би за геноцид и несрећу у Гази било погрешно оптуживати само Израел. Има ту и других заинтересованих који су и пре рата  правили такве планове. Британија је, на пример, једна од ретких земаља чији је парламент чак и гласао против примирја, као да оно зависи од Лондона. То су изгласали посланици у парламенту, они које је народ бирао. А у Лондону су недељама највећи протести у Европи против рата у Гази. Само у једном дану, 11. новембра, било је више од 600.000 људи. И кога онда британски посланици представљају?

И то се онда показало. Британска информативна мрежа Declassified UK открива да су се британске компаније Бритиш петрол (БП) и војна индустрија БАЕ системи (BAE Systems) одавно припремале за разарање Газе и Палестинаца. Скоро одмах после почетка рата и израелске инвазије, БП и италијанска компанија Ени су добиле лиценце за експлоатацију природног гаса у источном Медитерану а акције БАЕ система су порасле јер та фабрика прави кључне делове за авионе Ф35 које користи Израел у бомбардовању Газе.

И то се сматра довољним објашњењем зашто је британски парламент одбио предлог да подржи примирје у Гази. Компаније су заинтересоване за одржавање рата и разарање Газе а тесно су везане за британску владу.

Израел ратом планира да потпуно преузме контролу над гасним и нафтним резервама у мору које припадају Гази и Палестинцима. Израел и у својим територијалним водама експлоатише и гас и нафту али то није довољно и само прошле године увезао је нафте и гаса за 14,6 милијарди долара. Најближе налазиште гаса Палестинаца је на око 30 километара од обале Газе и процењује се да има капацитет од око хиљаду милијарди кубних метара гаса али се није развијало од 2000. јер је Израел то блокирао.

Британски оптимисти

И ту је улога британског БП-а, у чијој управи седи и бивши директот МИ6 Сер Џон Саверс који је још пре шест месеци започео преговоре, заједно са УАЕ компанијом ADNOC, о куповини 50 одсто власништва израелске енергетске компаније NewMed. Сер Џон је у октобру, када је рат у Гази увелико трајао и као да није био изненађен, рекао инвеститорима да је договор о тој куповини на снази и да је он "веома оптимиста". Али нејасна је и компликована ситуација са свим тим гасним базенима у источном Медитерану и на њих полажу право и Палестина, и Израел, Кипар, Турска, Либија и Сирија. БАЕ системи такође профитирају у овом рату. Међу његовима директорима је и Сер Марк Седвил који је од 2017. до 2020. био британски саветник за националну безбедност а ту је, у америчком делу компаније, и бивша директорка ЦИА Ђина Хаспел.

Водећи британски посланици кампање против примирја и прекида рата су и Дејвид Дагвид, Викторија Прентис, Дезмонд Свеин, Харијет Болдвин, Боб Блекман и Дијана Џонсон, који су надлежни и за контролу поштовања међународног хуманитарног права и продаје оружја, а који су и акционари БП-а. А посланици Џес Норман и Кристофер Чоп имају акције у БАЕ системима.

Британија је саучесник рата и на један други начин. У Израелу и региону су и специјалне британске снаге (САС) а британски саветодавни Комитет за одбрану и безбедност медија (ДСМА) је издао инструкције да се не објављује било шта о САС јединици у "осетљивим подручјима Западне Азије". Нејасна је улога САС-а који је пре годину дана, како тврде турски обавештајни извори, у Турској, где је сада и центар Муслиманске браће, обучавао и борце Хамаса. Затим, британска база Акротири на Кипру је постала западни центар за подршку бомбардовања Газе и снабдевање Израела оружјем. И није само Британија. У ту базу су стигли и специјалне снаге Немачке (КСК) и Холандије, као и борбени састав морнарице (КСМ) и специјалне јединице савезне полиције (ГСГ9).

Преведно на разумљив језик, рат у Израелу и Гази је још на почетку.