Кажу да је милисекунда време које протекне од тренутка када се укључи зелено светло на семафору, до часа кад затруби возач иза вас.
А наносекунда је, да додамо, време које прође од тренутка када се у Србији деси неко зло, до открића да је главни кривац за то – српски национализам.
У школи Мике Алексића откривена су сексуална злостављања... Кривац?
"Он није био само учитељ већ је тамо била присутна и вера, и ехо клеронационализма." (Ратко Божовић)
"Чудимо се што је патријархалан и ауторитаран модел завршио у силовању. Као друштво морамо да проговоримо и о једном генерално патријархалном, конзервативном, националистичком и клеронационалистичком моделу." (Кишјухас)
"Постоји ипак повезница између злостављача (...), а то је, најкраће речено – патријархат. (...) Патријархално стање друштва у екстремним ситуацијама доводи до рата, поготово ако се храни великосрпским националистичким сновима." (Томислав Марковић)
Или да узмемо други случај: ученик-манијак побије ђаке у Рибникару. Кривац?
"Не говори се о нормализованом национализму, шовинизму, клерикализму, ратним злочинима и слављењу ратних злочинаца. Не спомињу се и не доводе у питање амбиције потпуно политизоване цркве." (Павле Радић)
"Наша деца обитавају у медијској култури и друштвеном миљеу који су агресивни, насилни, патријархални, мачистички и милитаризовани... наше језиво лице у огледалу изјутра, крваво од тупог бријача и мамурно од (ч)етничког национализма." (Кишјухас)
"Ово друштво је фрустрирано јер не можеш заборавити оно што се дешавало у Босни, не можеш заборавити четворогодишњу опсаду Сарајева, геноцид у Сребреници (...) цвеће на тенкове који су ишли на Вуковар." (Јудита Поповић)
Истина, као главног кривца за "Рибникар" и Младеновац револуционарна фракција с ФДУ прогласила је патријарха СПЦ – главом и брадом. Али, и то ваљда спада у српски национализам:
"Није Америка дала Пинку фреквенцију, него Порфирије лично који је тада био члан РРА – РЕМ-а, тела које је једногласно одлучило шта ће убица из Младеновца да може да обожава, имитира док гледа." (Биљана Србљановић)
"Често занемарујемо да је насиље основна одлика овог друштва (...), до омнипрезентне СПЦ која увек пронађе начин да све то аминује, закључно са овим срамним иступом Патријарха Порфирија." (Иван Меденица)
Чак и за загађени ваздух кривац је, наравно, био српски национализам. Јер, "смог какав данас удишу Београд, Нови Сад и Ниш, Ваљево, Бор и Панчево", настао је зато што смо "косовојесрбијашили, спаљујући амбасаде са три посољена прста", "молебански чували светиње", "турали труло лишће на бранике аутомобила", "јаросно гранатирали Дубровник и Сарајево" – "и сада смо напрасно запањени откуд то, дођавола, удишемо отровни ваздух?" (Кишјухас)
Тако се и сада брзо нашао главни кривац за обрушавање надстрешнице у Новом Саду. То су "и власт и држава или друштво који су, захваљујући јефтином национализму, постали дубоко запуштени, издашно опљачкани, глобално заостали". "Сви смо под бруталном шатром оне националистичке, четничке и шатро реконструисане надстрешнице 'Србија' која нас и данас – убија." (Кишјухас)
Што рече премудри Драган Бурсаћ: "Нови Саде моје саучешће, Србија убија! До сљедеће трагедије, до сљедеће масовне смрти грађана који су криви што су живи и што су рођени у Србији."
Добро, одавно смо научили да је "великосрпски национализам отац свих наших проблема" (Грухоњић), "овде је национализам корен сваког нашег проблема" (Наташа Мићић), "из тог нелеченог малигнитета проистичу сви други проблеми" (Павле Радић), и да "док не уперимо прст у национализам као корен свих проблема, нема правог искорака" (Дубравка Стојановић).
Српски национализам је, по тој пропагандној матрици, "апсолутно зло, зло по себи, што онда не захтева даље објашњење: он је крајњи експлананс". У овом случају, надстрешница је пала због корупције, а корупцију је донео српски национализам, будући да власт бираче замајава национализмом, иза ког онда шверцује тешку корупцију.
Како рече Динко Грухоњић: "Нису корупција и криминал главни проблем Србије; исходиште свега тога је – национализам" (исто и овде). Да Срби нису толики националисти, не би се Југа распала, нити би се надстрешница срушила...
Међутим, ако искључимо пропаганду а укључимо мозак, видећемо да уколико се трагедија и десила због корупције, тада њу у структуралном смислу није произвео "српски национализам", већ – компрадорски неоколонијализам. Наиме, забележени су случајеви национализма без корупције, али нема случаја неоколонијализма без корумптивне ренте – јер, компрадорство јесте корупција.
Што рече Зоран Дракулић, председник удружења српских капиталиста: "У једном трену, 90 одсто субвенција код нас одлазило је страним привредницима. 'Замислите, купите хотел за три милиона, а онда вам држава да десет. Иза тога мора да има нека корупција. Страни инвеститори прошле године однели су из Србије милијарду и 400 милиона евра'."
Корупција је управо главни начин на који странци купују компрадоре. Не само стога да би им неоколонијална управа давала уносне послове и јефтино испоручивала ресурсе и радну снагу, већ и да би компрадорска интелигенција нормализовала колонијалну ситуацију.
Нормално је да Србија субвенционише ваљевско "Горење" од 6.000‒10.000 евра по раднику, а да српски радник прима 200 евра, док словеначки за исти посао добија 1.600 евра.
Прича ми пријатељица запослена у филијали француске фирме у Београду: "Наши шефови били су Французи и имали су шест пута већу плату од нас. После три године они су отишли, а ми смо постављени на њихова места. Но, плате су нам повећане само 20 одсто. Када смо питали зашто је то тако, из централе је стигао одговор: 'Француске плате су за Французе, а ваше плате су према локалним приликама'."
Колонизатор увек има већу плату од колонизованог. А колонизовани, заузврат, то сматра нормалним. Ту "нормализацију" колонијалне ситуације у свести домаћег становништва извршила је компрадорска интелигенција, својим мантрама о "европском путу", "европским стандардима", "европској перспективи", "отварању пакета"...
Управо за то је добила део колонијалне ренте, као начин системског корумпирања произвођача јавног мњења и друштвене свести.
Ако су "српски националисти" у неком имагинарном смислу некако и криви за пад надстрешнице, реално су сто пута кривљи овдашњи атлантистички пропагатори ЕУ–НАТО раја, који нам деценијама испирају мозак с тиме како ништа не знамо, ништа не умемо и како једино странци могу да нам донесу бољитак.
Што рече Зоран Ћирјаковић: "Друга Србија је од свог утемељења аутоколонијална. Темељно схватање Друге Србије је да српски народ не сме да влада Србијом."
Стога, ко хоће да ишчупа корене системске корупције у Србији он најпре мора да се обрачуна с неоколонијализмом – не би ли се колико-толико повратило нешто од наше суверености. Само тако ће се обновити самопоуздање у сопствену памет, вратити вера у властиту снагу и ојачати љубав за заједницу.
У том смислу могло би се рећи: надстрешица је пала не зато што је било много српског национализма; она је пала јер га је било премало.