Бити и националан и рационалан

Мој прошли текст у коме сам апеловао на разум у временима хаоса и повишене температуре, различито је коментарисан. Но, највише ми се допао коментар сталног колумнисте листа Данас, који ми је "поручио јасно и гласно – посерем вам се на све ваше дипломе, докторате, књиге и беседе!"

Наравно да је ову љубазну поруку одмах, сав срећан, пренео и Грухоњићев портал Аутономија инфо.

Оваква врста комуникације – коју очигледно подржава редакција листа Данас – недвосмислено показује жељу не само да се ућутка другачије мишљење, већ и да се његов носилац дехуманизује и искључи из јавности.   

То баш неће ићи тако лако, јер намеравам да наставим да радим оно што је и дужност сваког јавног интелектуалца – објашњавати и упозоравати.

А свако ко хоће да ућутка глас који позива на већу употребу памети и трезвености, тај заправо хоће очи да нам ископа, а народу слепачки штап у руке да стави.

Такав народ завршава као робље или гробље. То никако не може да буде.

Температура се пак диже инсистирањем на манихејској дихотомији "студенти" или "Вучић". И свако ко одмах и безрезервно не каже "студенти" проглашава се Вучићевим скутоношом, или се пак затрпава фекалијама (као мене Данас).

Али, то је неразумно чак и са становишта "добро схваћеног интереса" опозиције. Рецимо, зато што одмах није рекла "студенти", на луксембуршким медијима сатанизује се Црква. То није ништа ново за атлантистичку пропагандну машинерију. Али, у овом часу – какав аутогол.

Тако на Н1 иде емисија која је најављена овако: "Гости Н1: упозорење СПЦ уместо подршке студентима, патријарх се крије иза скута власти". У емисију су позвани осведочени непријатељи и мрзитељи Цркве, да је руже и клевећу како, ето, не подржава студенте, јер се СПЦ "продала" Вучићу.

Гости су свесно бирани баш тако да се добије само овај одговор и ниједан други. Јер, један од учесника ове одвратне емисије већ се раније био прославио истим дискурсом. Наслов у Радару: "Слободан Саџаков: СПЦ жели да задржи привилегије, зато ћути". О, зашто ја немам овакву памет?

А сада размислите – ако збиља желите промену, ону коју и народ хоће, да ли треба да имате Цркву за себе, или као непријатеља? И ко је скинуо Мила после 30 година – опозиционе странке и опозициони медији, или Црква?

Заправо, докле год да пљујете Цркву нема промене. Или бар не онакве какву народ жели – да се сруши корупција и да се нормализује политички живот. Али, можда то и није она промена коју хоће Н1, Данас, Радар и остали транзистори атлантистичке пропаганде...

Управо је о томе, изгледа, овде реч. Њима не треба демократска промена већ улично обарање режима, хаос у коме ће политиком завладати они из опозиције који су најорганизованији и с најбогатијим ресурсима – а то су НАТО актери. Зато дискредитују и ућуткују сваког ко се позива на разум и мирно разрешење кризе.

А Црква управо то ради. Погледајте Божићну посланицу Патријарха: "Црква не осуђује, не дели, не прави разлику међу браћом, него (...) све позива на мир и заједницу љубави. Не заборавимо да мноштво несрећа, сукоба и ратова започиње дехуманизацијом ближњег, потирањем људскости другог људског бића. (...) Одустанимо од агресије и насиља као начина решавања проблемâ и несугласицâ! По сваку цену градимо мостове разумевања, љубави и мира – иако добро знамо да градитељи мостова неретко бивају каменовани са обе обале."

Не, они неће мир – зато и каменују Цркву – они хоће да Србију гурну у грозницу, у ватру, у помамни плес (veitstanz), када више не одлучује разум већ заслепљеност, не памет већ страст и мржња.

У једном од програмских докумената НСДАП стоји: "Духовна узрујаност треба да се попне до те мере да човек постане способан за све" (овде 84).

Ти ловци у мутном, протуве и лактароши, управо то желе – да раздраже народ, да распале ирационалност и да врате друштво у прашумско стање.

Али, мислим да је паметнији део народа, из искуства 5. октобра, схватио да се улична револуција не завршава аутоматским успостављањем мира. Мир наступа тек с изнуреношћу и потрошеношћу, после мноштва грађанских сукоба и почињених грешака са дугорочним економским и политичким последицама.

Погледајте само, молим вас, те сомнабулне идеје које се јављају нашим НАТО-револуционарима. Јешић најављује чистку Новосадског универзитета:

"У овом тренутку се прави база наставника новосадског Универзитета (...) Ја сам рекао, људи, хајде да направимо ексел табелу, имамо оне зелене и црвене. Шта је ту лоше? Имамо базу наставника и сарадника које Покрајина плаћа. И сад ови зелени подржавају студенте, а црвени не. Само оно 'дилит' ове црвене – и довиђења! Немамо времена за губљење. Ми смо толико година изгубили, морамо брзо и ефикасно деловати." (овде 43:49 и даље)

Човек заиста хоће да отпусти све професоре који су на његовом списку да "не подржавају студенте". Јер, "студенти су ти због којих наставници имају посао" (45:18), те зато професори који их не подржавају: "само дилит, па иди ради у привреди – зашто мораш радити у образовању?" (45:30).

Питам се да ли тако треба тумачити и изјаву моје бивше ректорке, Иванке Поповић: "Професори који не разумеју важност солидарности и подршке студентима нису достојни свог звања"? Да неће можда Јешићев рецепт – "дилит" – да се примењује и на "професоре недостојне звања" на Београдском универзитету?

Да не помињем наслов из Данаса: "Забранила бих људима преко 65 година да гласају", или пак "шаљиву" продају карата, на Твитеру, за јахање напредњака, након револуције, од Славије до Теразија (уз аплауз Биљане Лукић): "Мартиновић 470 динара, Ана Брнабић 250 динара, Јована Јеремић 20 динара, Карлеуша џабе, а за јахање Аздејковића добијате 1.000 динара..."

Неки људи се наравно шале, али НАТО револуционари су озбиљни...

И на крају, да одговорим само на једну примедбу која је дошла из патриотског табора. (Јер, безрезервна подршка студентском покрету/или не, постала је још једна тема око које се српски националисти гложе; а све након што смо се до истраге посвађали око: 1. досељавања; 2. вакцина; 3. три прста – састављена или растављена; 4. српски или србски; 5. ћирилица као једино, или као примарно писмо; 6. Карађорђевићи или Обреновићи, Тито или Дража...).

Мој некадашњи студент, уз све поштовање, примећује да је моја опрезност према бланко давању подршке антинапредњачкој револуцији погрешна, јер "након Вучића би могла да дође само нека коалициона влада састављена од про-ЕУ странака и неких националистичких странака које су опозиција садашњем режиму (...), само нека влада састављена од широке и идеолошки хетерогене коалиције – то значи да би то била влада компромиса".

Међутим, проблем је управо однос снага у тој (прелазној?) "влади компромиса". Суверенистички део опозиције тако је систематски раздробљен и са тако мало медијског утицаја да, уколико ствари оставимо такве какве јесу, он тешко да може бити више од пуког украса у таквој влади.

Коштуница је био победник над Милошевићем, обављао је функцију председника СРЈ, а његова странка је била популарнија од свих других странака узетих заједно (в. овде 92) – па ипак, он је с највећом муком успевао да обузда лудовања петооктобарских револуционара.   

Млађи људи се тога не сећају, али рецимо, "Милошевићеви новинари" не само да су тучени по улицама, већ је председник Суда части НУНС-а саставио читав списак новинара за које је рекао: "Када бих се ја питао, већина поменутих завршила би у затвору, или на вешалима, или би била стрељана" (Национал, 15. март 2002; нав. овде 129).

Зато је данас потпуно неразумно давати бланко чек било којем покрету, надајући се да ће се све ипак лепо завршити "владом компромиса" – поготово покрету који непрекидно настоји да преузму моћне атлантистичке снаге.

Као што сам већ објаснио на другом месту, најразумније решење садашње кризе јесте промена изборног система и организовање слободних и поштених избора. А то би могла да уради прелазна влада (са стриктно изборним мандатом), састављена из свих парламентарних странака, или пак од нестраначких стручњака.

Исидора Секулић је говорила (1913): "Има само један начин да се буде националан, а то је да се буде увек националан" (овде 39). Ја бих у овој јавки променио само једно слово: "Има само један начин да се буде националан, а то је да се буде увек рационалан".