Зашто на Западу не успевају ни лажи

Ево једне студије случаја на ономе што се у сарајевском Ослобођењу, 29. децембра, појавило као колумна а потписано је са Pаscal Avot. “Зашто руски режим стално лаже“, пита се Француз, представљен као саветник у независним комуникационим стратегијама, експерт за јавност, Пи-Ар, познавалац интерних и кризних комуникације.

Ништа од ових знања не обавезује га да се држи чињеница к’о пијан плота. Нити, и формално, има везе са новинарском етиком. Али то није битно, јер ми живимо са атмосфером коју је амерички блогер Лари Џонсон сажео у питање: Зашто САД тако лудачки мрзе Путина? Сав Запад, претворен у гомилу, слива се у ту буку и бес.

Иначе, мисје Aво се легитимише као сарадник либералног интернет магазина Contrepoints (Контрапункти). У либералном свету liberta се данас с лакоћом промеће, у све што она није по изворном значењу, па и у мржњу. А лаж се у том свету увећава геометријском прогресијом.

Истина о Потемкиновим селима

Сам наслов Авоoвог текста, с обзиром на садржај – благ је. Јер, не ради се у тексту о томе да „лаже руски режим“ – ту Русија каква год да је – увек лаже. Сваки режим, сваки владар. Лагао је цар, лагао је Лењин и по природи ствари лаже Путин...

Доказ из текста: "Царска Русија је лагала. Чувена Потемкинова села постала су школски пример етатистичког илузионизма", започиње Авоов рафал.

"Чувена Потемкинова села" су, ако већ неко хоће да историјским чињеницама убија у савременом рату – ћорак. Широко прихваћена лаж која се цитира као – надистина. Француски политички писац Владимир Волков, аутор књиге Дезинформација – од Тројанског коња до интернета, лепо је показао да је кнез Потемкин, миљеник царице Катарине Велике, послан да насели Крим, територију преотету од отоманских Турака, и да је заиста подигао градове и села и она су била, нова, чиста и офарбана кад је владарка 1787. долазила у обилазак.

И: „Већ кнез Лињ, очевидац који је пратио царицу, разоткрива и жигоше ту легедну чији је извор познат. Један немачки монденски новинар по имену G.A.W. von Helbig, нека врста дипломате клеветника, који је често посећивао двор у Санкт Петербургу, увређен што није био позван на Крим одлучио је да свим средствима исмеје то путовање и објави репортажу о селима направљеним од картона у хамбуршкој ревији по имену Минерва под насловом  'Потемкин тавридски'. Ова смешна, измишљена прича допала се свима и, упркос деманитијима кнеза Лиња, поново је објављена на немачком (1804), на холандском (1806), два пута на енглеском (1812. и 1813) и чак на руском (1811)." (Волков)

Волтер Липман и Лењин

А Лењин, који је у Русију донео западну идеологију комунизма, био би добар да га Русија није покварила. И пошто је знао одакле долази, Владимир Иљич се није либио да се дезинформацијама рве са Западом, али о западној истини о Октобарској револуцији изузетно добро показује чувени Тест вести (A Test of the News), који је Волтер Липман радио с Чарлсом Мерцом. Липман је једно од највећих имена америчког новинарства, саветник председника, писац култне књиге Јавно мњење.

Помињани Тест вести је усмерен на "Њујорк тајмсово" праћење „великог догађаја у скорој историји света. То је Руска револуција од марта 1917. До марта 1920... регистровано је између три и четири хиљаде прилога“.

Наведено је пет разлога зашто баш "Њујорк тајмс": "Прво, зато што је 'Тајмс' велик као било који други лист у Америци  а далеко већи од већине, у обезбеђивању вести, друго, што је састав вести у 'Тајмсу' формално изврстан, треће, зато што је 'Тајмсов' индекс изузетно пријемчив за оне које занима изучавање савремене историје, четврто, зато што су ти комплети лако доступни и пето, зато што је 'Тајмс' један од највећих листова на свету."

Резултат: вести "Њујорк тајмса" из Русије претежно су садржавале дезинформације које би требало да утичу на успешност операција против бољшевика – Керенског, Корнилова, Колчака, Јуденича, Деникина.

Стално се понављало питање: Могу ли Совјети опстати? "Тајмс" је одмах заузео став да је "рушење бољшевика сасвим предвидиво" (13. новембар 1917) и сваки час налазио руске експерате који су знали да "то не може победити... да су Лењин и Троцки изузетно непопуларни" и јављао да ће Савезници "признати сваку владу која је против бољшевика".

До новембра 1920. се "не мање него 91 пута тврдило да су Совјети сасвим близу пропасти, или да су заиста готови... тридесет пута је совјетска власт описивана као на измаку. Двадесет пута су се појавиле вести о озбиљним контрареволуционарним угрожавањима. Пет пута је експлицитно тврђено да режим колабира. И четрнаест пута је јављано како колапс само што није. Три пута је јављено да је све готово. Пет пута су се Совјети 'тетурали'. Три пута је пад био 'неизбежан'... Два пута се Лењин повукао; једном је био убијен; и три пута је бацан у тамницу."

Ако вам се чини да данашње извештавање "Њујорк тајмса" и осталих западних медија упорно следи – велики пример, немате разлога да мислите да нисте у праву.

Каменовање Путина нема алтернативу

Ево, враћамо се нашем Паскалу Авоу: "У Лењиновој метафизичкој визији истина, онако како је ми појмимо данас, не постоји", филозофира стручњак за Пи-Ар, те проналази да је то донело : "Оно што је један дан истина може се сутра показати лажним и прекосутра поновно постати истина." И све тако са акцентом на знању да, док је Русије, бољег вође бити неће: исто је и Хрушчов, и Горбачов и – Путин.

Е, Путин је, у том опасном низу изузетан, јер је "одгојен у Брежњевљевим менгелама...  Затим, врло приљежни ученик школе КГБ научио је све совјетске технике уметности дезинформисања. Он је много више од вектора лажи: научио је инкарнирати претварање, које му је уписано под кожу, у његов его. Лажни идентитети су обликовали његов modus vivendi. Коначно, окружен је спин докторима који су открића западне психологије и маркетинга уградили у предавања и практичне радове КГБ-а. Резултат је творница лажи чудотворне учинковитости."

Шта рећи после овога?

Само једно: тај ко се не придружи гомили која каменује Путина не заслужује да постоји! А зашто? Јер, прочитаћете у истом тексту да, упркос томе што "најлуцидније Французи имају тенденцију да своје земљаке ,обожаватеље Путина, сматрају имбецилима или патентираним издајницима" – види чуда! – "милиони Европљана гледају Владимира Великог као мудраца, мислиоца, славног освајача"!

Боже, да не поверујеш! Либерална Европа, а тако имбецилна и самопоништавајућа! Клечи пред неким Русом. Није лако луцидном Авоу.

Католици се моле за Путина

А откуд је настала та страшна мука „најлуциднијих Француза“?

Од тога што је "за 22 године откако је на власти, Путин успоставио кампању политичког комуницирања у димензијама континента, која је изванредно успешна". И  сада традиционални католички кругови (ту ни језуита Франциско није могао ништа), "сузних очију" "бацају ловорове венце" на Путина. "Свиђало се то вама или не, неки се надају да ће их он 'спасити'. Они више и не виде да урањају у идолопоклонство које рига њихов Господар."

Примера ради, јавља Паскал Аво, "фундаменталистички" (каже он), а реално знани и утицајни - католички сајт Le Salon beige објављује: „'Нека Бог благослови Владимира Путина и испрати га на његовом путу преобраћења. Нека нам Бог пошаље човека његовог калибра овамо, у либерални пакао.' А други одговара: 'Нека Бог преобрати Путиново срце и ојача његову руку! Ура!' На истом сајту говори се о 'мудром Путину', који 'с поносом преузима одговорност свог наслеђа хришћанске првотности, у својим говорима прожетим духовношћу, јер не жели наше сатанске обичаје'. Укратко: 'Човек провиђења за своју земљу, за свет и за хришћанство, иако га декадентни и отпаднички Запад не разуме!'"

Сав овај каламбур, од ауторових ставова и сударања с чињеницама, треба да буде апсолутни доказ да – „oд избијања рата против Украјине, Москва шаље бескрајну бујицу лажирања, дезинформација и неистина, до те мере да изгледа неспособна признати да су два и два четири!?" Ко је овде луд?

Русе треба закључати

Ако кахвениште на Баш-чаршији и читате ову Французову колумну, па укључите мозак на секунду, не можете да дођете до таквог закључка. Једино уколико се слажете са министром иностраних послова Украјине Димитрија Кулебе који дипломатски језиком, какав либерали на Западу обожавају, јавља да „партнери Украјине морају да схвате да се суштина Русије неће променити без обзира на власт“, те остаје само једно: „Русе треба гурнути у њихове границе и закључати.“ А још боље, отети им то иза тих граница, а њих... Једино се то данашњи либерал не усуђује да гласно каже.

Да, то је стање духа. Запад се читаво време понаша као да Русија без њега не може. И наглас брине како ће Русија да преживи без западних тржишта и западних партнера, западних колумниста? При том је то замишљено као средство за уцењивање. И сваки пут кад им из Москве јаве да ће Русија моћи без тих „доброчинстава“ и да одбија кретенске фер-понуде (као дириговану цену нафте, нпр), они се изненаде. Да л' је могуће?

Стање је, то су санкције показале, овакво: Русија ће некако моћи без њих, али они без Русије... У сваком случају, њима ће бити теже. То што су Руси добијали са Запада може да се замени, то што је Запад узимао из Русије не може, а без тога да цена замена не буде пуцање себи у колено (Орбан).

При том Западњаци не могу ни да израчунају колико ће им бити теже, па се на сваком циклусу санкција (девети се уводи) клате као страшило на ветру.

Јер, да су прве санкције биле убитачне, они не би били страшило.

ЕУ-квадратура круга

На Путина су сви пропагандни ћорци испаљени: да је тешко болестан, да је потпуно необавештен, да ће да га сместе у Хаг, да га мрзи цели свет... Како дани пролазе, пропагандни револвераши бацају празне чауре и све неуверљивије испаљају рафале, а који се све више гледају као бенгалске ватре.

 И пошто им је проблем да признају – колико лажу сами себе – они се радије питају „Зашто руски режим стално лаже“.

Тако се свакодневно наставља решавање ЕУ-квадратуре круга. И ЕУ се свом силом баца у играрије око тог, још античког, математичког проблема на који је „током људске историје потрошено више интелектуалног напора него за слање човека на Месец“.

Само, старим Грцима је то била занимација, а Европској унији питање опстанка.