Доба одбране демократије, наслов је развијеног есеја у Форин полисију, са поднасловом: Данас више није питање да ли се демократија може ширити, него да ли уопште може опстати.
То је део блока у броју, којим се уреднички тим опрашта од демократије какву су они волели.
ПАД ДЕМОКРАТИЈЕ: Констатује се да је "до средине 1990-их, отприлике 60 процената држава света било изборне демократије". Међународни поредак, који је креирала Америка и називала га либерални "несумњиво је радио у корист демократских режима".
"Демократија" и људска права су убачени и у Повељу УН. "Паралелно са тим, бретонвудске финансијске институције (Светска банка, ММФ) одражавале су дубоко укорењено уверење да се либерална демократија и капитализам међусобно појачавају, чиме су те преференце уграђене у структуру послератног поретка."
На томе је Америка могла да развија заштиту "људских права, владавину права, политичке и економске слободе – које су могле бити инструментализоване за поткопавање ривалских држава. Тако је настао свет безбедан за демократије. То више није случај".
Прошло је више од три деценије од пада Берлинског зида и, по мерама Запада, данас "скоро три од четири особе живе у аутократским системима, што је највећи проценат од 1978. Број демократских земаља пао је на најнижи ниво од 1996, а њихов удео у глобалној економији је најмањи у дуже од 50 година". Талас опадања изгледа незаустављив.
"Демократска земља" у овом контексту значи да народ неке земље "бира" своје власти тако да прво брину од америчком националном интересу, па онда имају право да се окрену свом националном интересу. Избори, по мерилима Фридом хауса, нису "демократски" ако не испуне тај резултат.
Са Доналдом Трампом се појавила нова димензија – нема више демократије ни у Америци. И какво год да је објашњење, јасно је да тону и стубови – западне демократије.
Слобода штампе, на пример.
РАСПАД МЕДИЈА: Магазин Економист, дуговечни (основан 1843) неслужбени орган либералног "слободног новинарства", објављује истраживање Репортера без граница (и ту НВО назива "надзорно тело") где се налази да је "глобални резултат од 2014. године пао са 67 од 100 (где се Америка данас налази) на испод 55 у 2025. години (лоше као и у Србији). 'По први пут у историји Индекса, услови за бављење новинарством су 'тешки' или 'веома озбиљни' у више од половине земаља света, а задовољавајући у мање у једној од четири'". То је, нажалост, тачно, с које год да сте стране онога што је било успостављено као стандард.
С друге стране, то уопште није изненађење.
Кад је демократија пала на тако ниске гране, то значи да је слобода мишљења – на којој је она теоријски успостављена – мислена именица. И Економист се у својој приповести враћа на стара добра времена кад се говорило да је"слобода говора темељна слобода од које зависе друге слободе". Па нас даље подсећа да је "критичко новинарство суштинска контрола државне моћи. Ако моћни знају да то злоупотребе неће бити ни разоткривени, вероватно ће их починити још зала".
Као у дечјим бајкама, Ротшилдов Економист је анализирао чињенице из око 180 земаља за протеклих 80 година, а које је обрадио шведски истраживачки пројекат v –dem – и утврдио законитост између ућуткивања медија и раста корупције.
КОРУПЦИЈА ЦВЕТА: Лепо описују и како то функционише: "Политичари који желе да опљачкају народно добро имају подстицај да ућуткају штампу. Што више ућуткају јавност, то је лакше красти. Кад политичари акумулирају више опасних тајни, то је већи њихов подстицај да угуше будуће критичко извештавање. Наши прорачуни сугеришу да ако слобода штампе падне са 'добра као у Канади' на 'лоша као у Индонезији', то је добар показатељ да ће корупција расти са 'чисте као у Ирској' на 'прљаву као у Летонији'."
Корупција јесте канцер сваког друштва, а посебно демократског. Она убија осећај и чини недостижном потребу за праведношћу у човеку. А слобода и правда су оно што људе води кроз историју.
И логично бива "да како се слобода медија смањује, елите су мање склоне да понуде разумна оправдања за своје политике".
Настаје стање у којем медији служе "да обични људи чују много хвалоспева владајуће странке и само повремене назнаке неслагања. Циљ је да се моћни одрже на власти и смањи контрола над начином на који је злоупотребљавају". Шта је овим либералима? Па ово је као закључак марксистичке левице о експлоататорској класи.
Али, Економист иде даље у демонтажи тог система који је деведесетих после пада Берлинског зида и распадања СССР себе поистовећивао са насловом књиге пост-пророка Френсиса Фукујаме – Крај историје. Прохујало с вихором почетка XXI века. У помињаном броју Форин полисија признаје се и да је контрапункт Фукујами – Сукоб цивилизација Самјуела Хантингтона – био реалан поглед на будућност светског поретка.
Чак се и амерички државни секретар Марко Рубио сетио (Минхенска безбедоносна конференција, фебруар 2026) да их је идеологија угурана у "Крај историје" Фукујаме, "довела до опасне заблуде. Ушли смо у 'крај историје', да би свака нација сада била либерална демократија... да бисмо сада живели у свету без граница где би свако постао грађанин света. То је била глупа идеја која је игнорисала и људску природу и лекције 5.000 година забележене људске историје".
ТЕХНИКЕ КОНТРОЛЕ: А Економист описује стање слободе штампе у свету сумрака демократије: "Ниједна вест није погодна за штампање. Највећи пад се не дешава у диктатурама, где је озбиљно новинарство било готово немогуће, већ на местима која се и даље представљају као демократска... усвајају се многе техника које смо традиционално виђали у ауторитарним режимима."
У "слободном друштву" где владају "закони тржишта" те тако, како се приповедало, побеђују најбољи – то иде овако: "Владини огласи иду подобним медијима. А велики приватни оглашивачи избегавају критичке медије, из страха да ће узнемирити политичаре."
Али новац не кочи све недисциплиноване. Ту се онда укључују закони, судије и судови "као трећи стуб демократије". "У скоро свакој демократији, слобода изражавања је загарантована законом. Зато би владама требало да буде тешко да користе кривично право као батину против новинара." Али решење је пронађено. Идемо у грађанско право – приватне парнице: знате оно "душевна бол", угрожавање посла, итд. Тако моћни гуше слабе, а при том имају и јавно задовољење.
"Последњих година у Европи је дошло до пораста броја злонамерних тужби плутократа, чији је циљ банкрот проблематичних новинара или ометање медијских кућа. Извештај из 2023. набројао је више од 800 тужби, додајући да је ово само 'загребало површину проблема'". А с оне стране Атлантика, Трамп бриљира: тужи Еј-Би-Си, Би-Би-Си, Си-Ен-Ен, Њујорк тајмс и друге, захтевајући и милијарде долара одштете.
У штампу/медије тако уобручену све се мање верује. Нпр. "поверење Американаца у медије је на најнижем нивоу икада, према подацима Галупа. Само 8 одсто републиканаца у Америци верује да ће они извештавати фер или тачно, што је пад у односу на 33 посто у 2007. години, када је представљен Ајфон, што је увело доба мамаца за бес".
ПРИЗНАЊЕ ФРИДОМ ХАУСА: Интернет који је у једном трену запретио слободом – да свако може да говори шта хоће – издувао се. Фридом Хаус, амерички тинк-тенк, јавља да "слобода интернета опада широм света већ 15 година заредом".
И мора да призна Фридом Хаус, оно што никад није признавао: "Ово није само случај аутократа који искључују интернет током протеста (као у Ирану у јануару) или око избора (као у Уганди истог месеца). У прошлој години, такав приступ је очигледан код половине од 18 земаља које су раније означене као дигитално 'слободне' (од 72 оцењене). Глобално, најдоследније погоршање у последњих 15 година било је око чињенице 'да влада или други моћни актери манипулишу онлајн изворима информација'. Многи користе вештачку интелигенцију да би креирали лажне провладине приче на лажним сајтовима који изгледају као познати новински медији."
И кад помислите, ето суочавања са реалним чињеницама и на Западу, одједном искаче жал што је Трамп "замрзнуо финансирање" тзв. слободних европа и слободних азија, медија који нису одмицали ни мрву од голе западне пропаганде. Јер, закључује брижни Економист "Америка је раније финансирала стотине независних медијских група у земљама са крхким грађанским слободама...залагала се за слободу штампе широм света, а више то не чини".
ТРАМПОВЕ ШТЕТЕ И КОРИСТИ: Какви независни медији које финансира Америка? Је л' ово тест интелигенције? Којом се то логиком долази да нешто што су западне владе саме некад дефинисале као пропаганду и нису дозвољавале да се то емитује и објављује у њиховим земљама – може бити подлога за слободно мишљење. Локалним играчима или самој Америци.
Каоу оним вицевима о лудницама и њиховим становницима – обрт је комичан. Ако се Запад свео на медије који су генератори корупције, лажирања, манипулисања народом и прогоном неистомишљеника, у чему је проблем што је Доналд Трамп обуставио извоз тог артикла?
Увек је тај извоз био антидемократски, пропагандна операција, али се бар из позиције моћи могао натурати као неки прогрес. Шта је данас објашњење: да би рецимо било добро да Руси пусте западне медије да по Русији воде беспризорне кампање против њих а за демократску Украјину? Или Кинези да предају информативни фронт тумачења шта је Тајван?
Трамп је укинуо субвенције за државне програме "попут Радија слободна Азија, који је емитовао програм Тибетанцима и Севернокорејцима којима су недостајале вести. Штавише, господин Трамп је јасно ставио до знања да неће вршити притисак на стране владе због слободе говора – осим ако се не ради о 'просвећеним' Европљанима".
Може се Трампу много тога приговарати у односу Америке према свету, али ово не. Шта је некој земљи нормалније – да слуша вести које брину о америчком националном интересу или да се бави сама собом? Ваљда ово друго. Уосталом, због одсуства тога се и распада садашњи светски поредак. Pax Americana је отишла. Али, наравно, да не можемо од Ротшилда очекивати да их овакве промене радују.