Колумне и интервјуи
Умрети од сећања на добра стара времена – BBC иде даље
Прилив пара Би-Би-Сију је за четири године опао за петину (21%) и то – "у тренутку када Кина и Русија улажу између 6 и 8 милијарди фунти годишње у глобалне медије, а и Доналд Трамп је одлучан да смањи јавно финансирање међународних медија које подржавају САД"
Британски парламент је као чардак ни на небу ни на земљи. Досећају се шта би требало, али разумевају да то не могу. И, као што је за парламенте карактеристично, бацају се у расправе које нигде не воде. Тако се овог месеца приповеда о Би-Би-Си Светском сервису.
Би-Би-Си тражи паре, а посланици знају да пара нема, односно све их је мање. Зато Међустраначки одбор за јавне рачуне јавља "да је дубоко забринут због растућег утицаја руских и кинеских државних медија". Јер све води ка великом разочарању "за проширење сервиса у време међународне нестабилности".
РУСИ И КИНЕЗИ: Прилив пара Би-Би-Сију је за четири године опао за петину (21%) и то – "у тренутку када Кина и Русија улажу између 6 и 8 милијарди фунти годишње у глобалне медије, а и Доналд Трамп је одлучан да смањи јавно финансирање међународних медија које подржавају САД".
Ако се разуме да се ради о медијима као оружју у светском сукобу, јасно је да се сад не помиње ни "д" од демократије, не узима се у уста "истинито и независно информисање" из земаља "слободног света".
Просто, на глобалном фронту "поверење у кинеског државног емитера порасло је са 62% на 70% од 2021. до 2025, са сличним повећањем за руског државног емитера са 59% на 71%". А тврди се да је "ниво поверења у Би-Би-Си остао стабилан на 78%". Чак и ако се узме да је ова самопроцена о 78% тачна, оне две претходне чињенице слуте на даље падање Би-Би-Сија.
Зато је расправа брутална – кад немате да уложите у "пропагандно оружје", онда министри ризикују да "отворе врата пропаганди непријатељских држава". Јесте, и даље је импресивно да Би-Би-Си-вести допиру до 313 милиона људи на 43 језика и да је то "кључни инструмент меке моћи за владу Велике Британије", али ту је "пад дигиталне публике од 11% од 2022. до прошле године".
Кад пара нестаје онда је нормалност и да се "изрази забринутост" да Би-Би-Си не износи јасне "разлоге за одлуке донете у оквиру програма штедње и да не може лако да докаже допринос за новац који добија". Ту се сад као црни облак надвија и тужба Доналда Трампа против Би-Би-Сија са захтевом од пет милијарди долара одштете.
ОРУЖЈЕ МЕКЕ МОЋИ: Председник Одбора парламента конзервативац Џефри Клифтон-Браун покушава да успостави еквилибријум - између чињенице да је Светска служба Би-Би-Си "драгуљ у круни напора Велике Британије да промовише меку моћи широм света" и притискања Би-Би-Сија јер "лоше управља и кратковидо доноси одлуке о финансирању". Политичари тако мисле и могу. Они се не суочавају с ширим чињеницама и комплекснијим мислима.
Портпарол Би-Би-Сија ће признавати да то може и боље и да му је драго што влада препознаје ризик "да се отворе врата пропаганди непријатељских држава попут Русије". Али магична реч Раша (Russia) толико се злораби, да више нема пара које би могле попунити ту несагледиву рупу на Западу.
А Би-Би-Си је и један од најактивнијих копача те рупе, а при том верује да није цинично тврдити да је "најпоузданији међународни добављач вести на глобалном нивоу".
Јесте, некад би оваква самохвала била у приличној мери основана, данас то ни на кога не оставља утисак. Би-Би-Си је просто британска крстарећа информативно-пропагандна ракета, али није суперсонична. Превазиђено. А други напредују, напредују.
Мека моћ која се овде помиње, иначе, до краја демистификује и досадашњу улогу Би-Би-Сија.
Soft Power је појам који је лансирао професор са Харварда Џозеф Нај у књизи из 1990. Bound to Lead: The Changing Nature of American Power. Дакле: "Када једна земља натера друге земље да желе оно што она жели, може се назвати кооптивном или меком моћи у супротности са чврстом или командном моћи наређивања другима да раде оно што она жели". Концепт је Нај развијао у књизи из 2004. Soft Power: The Means to Success in World Politics.
То, мека моћ, постиже се кроз популаризацију своје културе, политичких вредности, спољне политике. Мора се лагуцкати и то учинити масовно допадљивим. Тј. имате привлачну идеју, а онда средствима која су вам на располагању (наравно, пре свега је тврда моћ) радите да се она прихватају некритички и што више шире. Би-Би-Си (настао 1922. је био средство, а успевао да се представља као независни медиј) јесте правио јастуке на које су падали продукти либералних приповести Велике Британије и "слободног света". Успешно је то радио.
НЕМОЋ ДО БЕСМИСЛА: Узима се да је Pax Britanica потрајала у периоду 1814 – 1914. У том светском поретку доминирала је британска штампа. Нови медиј, електронски, British Broadcasting Corporation, BBC, Би-Би-Си, зналачки је утемељен. Иако се реална моћ селила преко океана, Британија је налазила простор за своју игру. Међутим, данас из Британије стижу вести и поруке чији је ниво допадљивости на светском плану крајње ограничен.
Кир Стармер никога не може подсетити на Черчила. Нема више ни духа Хајд-парка: данас слање распојасаних порука преко друштвених мрежа одводи неупоредиво више људи пред судије у "либералној Енглеској" него у Русији која је у директном рату са САД и свим западним сателитима.
Али то није најгоре. Пре три године британске власти су прогласиле кривим Адама Смита Конера (52), физиотерапеута и војног ветерана, "за гнусни злочин да је стајао 50 метара од клинике за абортусе и тихо се молио три минута, не ометајући никога". Кад га је британска полиција питали зашто се молио "Адам је једноставно одговорио: у име његовог нерођеног сина".
Осуђен је по новом закону о тампон-зонама, који криминализује и тихе молитве јер "могу утицати на одлуке особе у кругу од 200 метара од установе за абортусе".
Наравно, да никог не фасцинира земља у којој је смрт вредност која не сме да се оспорава – и, јасно је, да то не може привлачити свет под далеким меридијанима. Нема Би-Би-Сија који може од декаденције и колективне депресије да направи вредности за будућност светског поретка у настајању.
ПОКОП АДАМА СМИТА: Вредности на којима се подигла Велика Британија су поништене. И толико су исцрпљене да је њихова привлачна моћ испарила. И кад би Светском сервису Би-Би-Сија дали десет пута веће паре, његово опадање не би могло да се заустави. Само би се можда успорило.
Ових дана је обележавана 250-годишњица чувене књиге Богатство народа, тј. Истрага о природи и узроцима богаства народа, како је Адам Смит те 1776. насловио своје дело. То се узима као незаобилазно теоријско утемељење либералне економије која је основни ток економске мисли у западном свету, а под утицајем Запада и у светским размерама. Само се Капитал Карла Маркса може упоредити с овим Смитовим делом.
Поглед уназад лепо осликава како се либерална економија мењала и како је Адам Смит тумачен како је кад требало. Пре пола века Универзитет у Чикагу је издао "велико академско издање" и "зато је помало занимљиво погледати га", писао је Ноам Чомски, и - "видите да је он у свакој тачки дијаметрално супротан Смитовом тексту. Смит је познат по ономе што је написао о подели рада: он је наводно мислио да је подела рада велика ствар. Заправо није: он је мислио да је подела рада ужасна ствар – у ствари, он је рекао да би у сваком цивилизованом друштву влада морала интервенисати како би спречила да подела рада једноставно уништи људе. Погледајте сада индекс Универзитета у Чикагу (знате, детаљан академски индекс), под 'подела рада', нећете пронаћи никакву одредницу о том параграфу – он ту једноставно не постоји".
Као интелектуалац осамнаестог века Адам Смит је "мислио да људи треба да буду потпуно једнаки – потпуно једнаки – и то због тога што је као класични либерал веровао да фундаментална природа људи укључује појмове као што су саосећање, солидарност, право да контролише сопствени рад, и тако даље: све потпуно супротно од капитализма". (Чомски) Могло би се сликовито рећи да је Смита најбоље тумачио Чарли Чаплин у филму Модерна времена (1936).
У последњих пола века сам Смит је неупотребљив, али је масовно био "користан као симболична фигура за оживљавање идеја слободног тржишта".
БЕЗ СВЕЋЕ НА КРАЈУ ТУНЕЛА: Кад се сад после оваквих суочавања вратимо Би-Би-Сију јасно је да масовни медиј служи у актуелном тренутку, дакле - не да би чувао велике идеје и велике људе, нити био од стварне користи малом човеку, грађанину, већ да би их као естрадне појаве користио – неограничено. За заштиту интереса класе која влада друштвом.
За Чарлса Скота, власника "Гардијана" с почетка 20. века, веже се изрека да су "коментари слободни, а чињенице светиња". Данас су чињенице у западним медијима гелери који лете на све стране, а да би доказивале да само властодршци и глобалне компаније покушавају да то уведу ред.
Готово сваком је јасно да је глупо веровати да се пази да оне, чињенице, буду – што тачније. Обрнуто, једино се пази да оне буду тако пробране и интерпретиране да пропадање Запада представљају као проблемчић који ће бити превазиђен колико сутра. Живимо у светском систему дезинформисања. До неког часа кад ће новом светском поретку, ипак, затребати чињеница. Јер је живот у лажи и обманама неподношљив. И с лажима се не може изаћи из хаоса од чега је бежао и Адам.
Live
