Лансирам кампању - Спасите децу, спасавањем родитеља

Родитељи су уплашени!

Плаше се да их деца неће волети, да ће децу истраумирати, да ће деца пропасти, да неће бити њихов понос и дика. Плаше се да неће бити идеални родитељи. Родитељи крију колико су без снаге, збуњени, без права, колико их деца исмевају, манипулишу, малтретирају. И не знају шта да раде, коме да се окрену за помоћ.

Траже кривца у школи, у брачним партнерима, у медијима, у страшном времену, у земљи у којој живе, у беспарици, у лошем друштву, у глупим психолозима, у нефункционалном правном систему.

Родитељи су постали смешне фигуре од растегљиве гуме, које нико не поштује, врећа за ударање и аутомат за испоручивање свих жеља које деца траже, притискајући еластично дугме звано:измучени родитељ.

Последњи је час да се родитељи уједине, погледају једни друге и  узвикну углас – нема више страха од деце! Ми смо их желели, родили, ми их одржавамо у животу, али и ми смо људи! И ми имамо своја људска права и достојанство!

Од свих "интересних група" која су добила разна права, родитељи су се обрели у ситуацији да су сва права изгубили. Уколико желимо да спасемо децу, морамо се борити за родитељска права, јер само родитељи имају органску, ћелијску, ДНК везу и обавезу да децу претворе у праве људе.

Како је све почело

Све је невино почело са чувеним др Споком, педијатром, који је из Америке шездесетих година заговарао "пермисивно" попустиљво васпитање. Књига је преко ноћи постала Библија за модерне родитеље, учитеље и законодавну политику. Бити попустљив је било лакше и модерно. Све то у САД. Десет генерација касније имамо катастрофу у Америци. Сведочила сам том суноврату са ужасом, док сам тамо живела и радила.

Кратак списак резултата: бебе које носе пелене до четврте године, деца једу огромне количине шећера и постају млади дијабетичари, немају основне развојне параметре постигнуте на време. Даље, функционална неписменост, потпуна интелектуална и морална закржљалост, непознавање правила лепог понашања, драстично смањење коефицијента интелигенције, више него оскудно знање о свету, изузетан пораст насиља међу вршњацима и према старијима, неспособност да се снађу у животним тешкоћама, зависност од шећера, компјутера, психијатријских лекова и дрога. Трећина популације је у затворима, почевши од пубертетлија. Вртоглави раст самоповређивања, самоубистава, убистава, депресије, анорексије, булимије. Пад физичке снаге и спремности, тако да војску не могу да попуне, нестанак стотине хиљада деце, очај младих који немају сврху и смисао живота, и који као такви постају плен сваке пошасти и манипулације која је пред њима.

Праве вредности

Добра вест је да смо ми заостали бар 20 година! Коначно и наше заостајање за Западом има неке предности. И нас је прекрила опасна радиоактивна прашина слабости, манипулације, ријалити програма, нових закона, заборава и конфузије. Деца су подивљала, родитељи на ивици нервног слома и без права, али ђаволу "прогреса" срећу квари!

Још има сећања на праве вредности, још има паметне и уљудне деце, још има чврстих родитеља, још има наде.

Родитељи исправите кичме, умијте се хладном водом и захвалите својим прецима што су вас поставили у овај забачени и никад сређени кутак планете, где још има шума и гора и ината, хајдучије и сећања на бабе и деде. Сада вам они помажу да се вратите "примитивним" коренима и да се од презрених јединки претворите у див јунаке и мајке вучице, и да поносно истакнете да никад нисте читали тај "сјајни бестселер" др Спока, него само јадне савете из медија.

Удружујте се у групице које ће вежбати снагу, самоспознају, покренути буну, и ослободите себе и своје потомке од пропасти! Храбре бунџије и они који им се из страха од деце и очаја придруже, могу променити свет!

Познате лекције

То је лекција која се вековима утврђивала на овим просторима. Нисте ви гори од ваших мајки и очева, баба и деда, све од искона.

Одбијам да поменем понуђене бројеве (родитељ 1, родитељ 2), који означавају та животворна бића. Ако се не побунимо, биће нам ускоро истетовирани бројеви у новим концентрационим логорима за заостале, за "природне" родитеље, док ће излазе чувати роботи и дронови. А ваш пород ће бити коришћен као "ресурс".

Нема страха, нема заборава, мора се допрети до сваког уплашеног родитеља који још не зна да помоћи има! Родитељи, они који су дали својој деци живот и све остало, су дужни светом обавезом, коју су преузели када је дете рођено, да их спасу.

План у четири тачке

Значи, план акције:

1. Сваки дан почните мантром (бар је то модерно): ја се не плашим свог детета, ја га не траумирам него васпитавам.  Знам да је презаштићивање траума, да је попустљивост пут у стварање несигурног човека. Ја ћу се борити за своја права, за своје потомство на животно позитиван начин. Ако поштујем и контролишем себе као особу, умећу да направим здраве границе и здраво дете! Понављајте ову мантру, заклетву, пред спавање.

2. Поделите или препричајте садржај ове кампање, рођацима, комшијама, наставницима који још нису дозволили да их деца пребију, уђите у школске савете, не да се борите против наставника, чак и ако имате купљене дипломе, него да са њима створите савез за повратак људских права родитеља и васпитача. Признајте себи, или ако сте верник својим пријатељима у цркви, о вашем греху попустљивости, поводљивости и биће вам опроштено, јер нисте сами.

3. Никада више, ни у мислима, камо ли гласно, не изговарајте отровну реченицу: ’’ако сам се ја мучио, не мора моје дете да се мучи.’’ То је уништило толико младих, то је довело до насиља и убистава родитеља од стране размекшале и заглупеле деце. Живот на овој планети је великим делом мука, труд, борба и она кали човека, његову душу и даје смисао животу. Мука и труд, ограничење обиља, рад, учење, припремају децу да буду снажна, отпорна на завођење и зависности, учи их самопоштовању и поштовању. Без муке нема науке, каже пословица. Али сада, када се наука купује, и сами осећате последице.

 4. Ако сте сами огрезли у пороке које не примећујете, ни у огледалу, ни у души, ако вас се сви боје јер сте насилни, ако верујете да новац "буши где бургија неће", не чудите се својој деци. У целом живом свету пород увек учи имитацијом. Чак и роботи тако "уче".

Али нисте ни ви без вредности за децу, можда само као лош пример. У ретким случајевима, променама ваших навика, деца ће научити да излаза има, да се човек може мењати на боље и да сваки живот има вредност. Да се и после пада у блато може устати и опрати лице.

Почетак промене

За крај овог текста, али почетак промене – само дишите дубоко и издишите напоље страх, збуњеност, ужас. Удишите снагу, храброст, светло и љубав према својој души и души своје деце. Исијавајте љубав за сву децу овог слуђеног света. Сваки ваш издах поноса, свака ваша несебична жеља за лепотом, миром и добротом, мења овај и све друге светове. Мења прво вас, а то је почетак промене која нам је потребна.

Спасавањем себе, спашавате своју децу, спашавате овај свет. 

Аутор је психолог, специјалиста за клиничку психологију и дечији развој