Колумна
Могу ли САД са нама?
Србија не треба да прихвати сваки компромис који понуде САД, доживљавајући га као "божји дар" и максимум који се може постићи
Питање из наслова подразумева да смо ми на правом путу (са Русијом). Можда нисмо још сасвим, али имамо све услове да будемо. И баш зато на то питање треба одговорити.
Трампов покушај спасавања САД
У новембру 2016, у коментару под насловом "Крај зеленашке империје" написали смо:
"Данас је наступио крај једне геополитичке епохе.
Пре свега, то је крај светске диктатуре и глобалне пљачке коју је спроводила западна финансијска олигархија. Систем који им је дао невиђену моћ и богатство, али и беспримерну дрскост и суровост, био је најнехуманији, најкриминалнији и најлицемернији у људској историји. Тај систем се у основи темељио на закону џунгле и праву јачег. Била је то највећа диктатура свих времена, која се лицемерно скривала иза лажне фасаде демократије и људских права.
То је истовремено и историјски крај Британске империје, у њеном завршном, англоамеричком облику. Банкарска и пиратска олигархија је после много векова негирања основних хришћанских и хуманистичких вредности, била достигла свој идеал – приватну империју под формалном влашћу Лондона и Вашингтона.
Са обновом руске историјске моћи и са настанком БРИКС-а, зеленашка империја је дефинитивно исцрпела могућности свог опстанка. Постала је неодржива, неефикасна и неприхватљива. Победа Доналда Трампа означава покушај САД да опстану у новом, мултиполарном свету, ослањајући се на предузетничке, индустријске и слободарске стране своје традиције.
Крај империје значи и отварање могућности да се отклоне последице њених недела.
За Србију то значи да је последњи тренутак да најгласније испостави своје захтеве: поновно уједињење својих историјских делова, наплату ратне одштете од НАТО сила и обнову свог духовног, економског и војно-политичког суверенитета.
Србија мора бити поносна и на своју херојску одбрану од свих западних агресија и на чињеницу да је, Србија заједно са Русијом, међу утемељивачима цивилизације у коју читав свет, на овој историјској прекратници, гледа са највећом надом.
Евроатлантски концепт, у чију ЕУ неки и данас покушавају да нас угурају, данас је званично погинуо."
Већину тада написаног, могли бисмо рећи и данас. Чињеница да је олигархија пружила изузетно велики отпор, заправо само потврђује изречене оцене и даје им већу тежину.
Са једне стране, Трамп је био онемогућен да у свом првом мандату постигне америчком народу и свету потребне резултате. У Бајденовом мандату олигархија је до крајњих граница применила злокобни принцип divideetimpera и до ивице нуклеарног рата распирила сукобе у Украјини и на Блиском истоку, жртвујући за незнатне економске резултате, милионе људских живота и доводећи у питање опстанак америчких савезника у ЕУ и Израелу.
Са друге, светска већина је САД и Колективни запад почела да доживљава као непријатеља човечанства и почела да збија редове уз Русију и Кину, односно БРИКС, чије је морално, економско и војно-политичко вођство у новој геополитичкој епохи, по свеобухватности промена названој Нови свет, постало несумњиво.
Трамп је изборио нову шансу јер су се резултати покушаја олигархије да очува постојећи поредак, показали као катастрофални по западни свет. Трампов алтернативни пут је интелигентно смишљен и можда је једина шанса САД да опстану и у Новом свету као једна од највећих сила. Трамп не дира у религиозни концепт "америчке изузетности". Он само каже: имамо довољно потенцијала да то да смо најбољи доказујемо индустријском производњом и инвентивношћу (у чему су САД кроз историју заиста показале завидне резултате); нема потребе за злочинима и ратовима. Ако он у томе успе, његовој земљи нико неће правити препреке да уђе у Нови свет. Међутим, вишедеценијске наслаге и последице глобалних злочинстава САД толико су огромне да један председнички мандат неће бити довољан да их почисти и промени. Али ако успе да Америку трајно усмери ка катарзи и ка Новом свету, биће то велика ствар.
А шта ми да чинимо?
Русија
Русија има довољно капацитета да се суочи са новостима. За почетак, она не мора ништа да мења. Њен курс је успешан и победнички, док су САД, покушавајући да изолују Русију, саме доспеле у изолацију. Нема сумње да ће Русија бити у стању да адекватно одговори на сваки конструктиван гест са америчке стране, а пре свега на оне који се односе на рат у Украјини.
Србија
Србија, разуме се, такође треба да буде у стању да на евентуалне позитивне гестове од стране САД адекватно одговори. Друга Трампова администрација (а слично је било и са првом) ће свакако бити мање оптерећена императивом да не одступи од агресивне политике према Србији из деведесетих и њених последица. Али Србија не треба да прихвати сваки компромис који понуде САД, доживљавајући га као "божји дар" и максимум који се може постићи.
Ослобођење и уједињење морају остати главни циљеви српске политике.
Очекивано смањење антагонизма од стране САД, Србија нипошто не сме да доживи као разлог за успоравање свог приближавања Русији и БРИКС, него напротив. Улазак у БРИКС и јачање стратешког савезништва са Русијом (и Кином) остају најважнији и трајни гарант даљег јачања међународног положаја Србије и њеног развоја.
