НИС је нова мета НАТО агресије

У Србији су у току две офанзиве против корупције. Једну је најавио председник Александар Вучић, а другу већ неко време воде групе студената, организоване по западним приручницима. Сви бисмо волели да офанзиве са таквим циљем буду успешне и да у Србији буде много мање корупције. Али то неће бити лако. Зашто? Зато што је занемарен главни извор корупције.

Корупција постоји у свим земљама и временима. И готово свуда, власти и друштвене снаге се против ње боре. Са мање или више успеха. Али само су групе земаља које предводе Вашингтон и Брисел ("евроатлантске интеграције") прогласиле корупцију за врхунски принцип својих друштава и – главни критеријум (своје лажне) демократије!

Наиме, Вашингтон и Брисел признају као демократске само оне земље које дозвољавају да њихова политика, економија, безбедност, медији, образовање, наука и култура, дакле све сфере друштвеног живота, буду корумпиране од стране Запада. И зато Закон о страним агентима може да постоји у САД од 1938, а ако неко други покуша да усвоји исти такав закон, или још горе, да забрани корупцију са Запада, добиће – обојену револуцију.

Ето тако поступају државе које су изазвале два светска рата, огроман број локалних и регионалних ратова и колонијалних поробљавања, и које су одговорне за 99 одсто свих убистава у историји света. И тај свој крвави пир настављају и данас, у Украјини и на Блиском истоку.

Милионе Срба су у два светска рата убили Немци и њихове слуге, али ни "западни савезници" према нама нису били бољи. После албанске голготе су нам помогли тек када је руски цар запретио да ће напустити рат ако нам не помогну. А у "савезничком" ускршњем бомбардовању Београда 1944. је погинуло више људи него 6. априла три године раније. Черчил и Труман су увукли Југославију у савезништво са НАТО, да би је затим тај НАТО са својим неонацистичким и терористичким трабантима годинама најсуровије разбијао и на крају на њу извршио отворену војну агресију, а АП Косово и Метохија до данас држи под окупацијом кршећи Резолуцију 1244 СБ УН.

Зар неко мисли да може постати пријатељ са убицом сопствене деце? Извор светског зла и системске корупције који вам је убио децу, никад вам неће веровати. Напротив, настојаће да вас уништи јер у вама види потенцијалну опасност, ма колико се ви трудили да га одобровољите.

Србија данас води према Западу политику балансирања и незамерања из три разлога: прво, она је окружена евроатлантским структурама, чије су нам чланице традиционално најјачи економски партнери и у њима имамо велику дијаспору, друго, садашња ситуација у нашем делу света је веома експлозивна, и треће – не најмање важно, већина грађана и политичких субјеката тежи таквој политици, како због искуства СФРЈ, тако и због вишедеценијске изложености западној пропаганди.

Политичке снаге које су победиле на изборима 2012. и са власти уклониле западне марионете инсталиране петооктобарским пучем – обојеном револуцијом, из наведених разлога су само делимично оствариле очекивања својих бирача. Склапањем стратешког партнерства са Русијом и Кином и успоном сарадње са њима у свим областима, упркос западним притисцима, као и учешћем на самиту БРИКС у Казању, Србија је направила велики искорак и створила чврсту основу за обнову свог суверенитета и за исправљање неправди створених НАТО агресијом и обојеном револуцијом.

Због свог конструктивног односа према НАТО партнеру који то не заслужује, Србија доживљава нове покушаје обојене револуције, а сада се на то надовезао и нови агресивни акт од стране Вашингтона – увођење санкција српској компанији НИС. Екипа Клинтон-Бајден до последњег даха пуца на Србију. Али ту муку треба решити мирно, у договору са Русијом, не осврћући се на захтеве америчких лажова. А оног дана када те нелегалне санкције буду уведене, треба замрзнути примену Споразума о стратешкој сарадњи у области енергетике, потписаног пре само три месеца у Вашингтону.

Овај чин агресије нам мора бити последња опомена да је истекло време покушаја да се конструктивним односом према агресору избегну ризици и развија сарадња. У односима са НАТО, САД и ЕУ се коначно морају повући црвене линије везане за Косово и Метохију, Републику Српску, извоз корумпиране демократије. Као минимум, Србија треба да прихвати статус државе-партнера БРИКС, да се ограничи на придружено чланство у ЕУ, да односе са НАТО сведе на обавезе из Дејтона и Резолуције 1244, и, што је најважније, да склопи обавезујући Споразум о пријатељству и сарадњи са Русијом, својим најважнијим историјским савезником.

Србија не треба да буде монета за поткусуривање тонуће Евро-Атлантиде, већ како је сва историја обавезује, важан слободни и демократски чинилац Новог, праведнијег света.

Изађимо паметнији и сложнији из овог, за свет драматичног периода. Памтимо, спомињимо и угледајмо се на оне који су своје животе уградили у слободну Србију. Нека нови велики народни покрет донесе и велику политику, онакву каква она једино може бити – засновану на великим принципима. Нека су нам срећни нова 2025. од рођења Христовог и Божић!

Христос се роди!