Крах Запада
Ових дана је срушен западни концепт који је неколико генерација америчких и европских, али и део српских политичара и интелектуалаца сматрало за неприкосновен. Малигни систем агресивног и коруптивног наметања америчког система и "америчке демократије" читавом свету, наравно у циљу неоколонијалне светске хегемоније по систему "завади па владај", развијао се од завршетка Другог светског рата, а метастазирао је после пада СССР-а. Једна од највећих жртава тог последњег периода били су српски народ и Југославија, односно Историјска Србија.
Трампово обустављање рада и раскринкавање прљавих послова организације Јуесејд (УСАИД), без обзира да ли ће се рад агенције касније наставити у измењеном облику, заједно са гашењем других неолибералних друштвених перверзија, за све разумне људе у свету значи дефинитивни крах Запада, тачније западне олигархије, као највећег историјског чудовишта и малигне израслине на телу човечанства. Америка темељно мења концепт. Она и даље жели да буде најјача, најбогатија и најутицајнија, али се одриче покушаја да управља целим светом и да свима намеће свој систем.
То се показало као немогуће и – сувише скупо.
Тиме су фактички поништени и темељи политике вођене последњих деценија према Србима, па самим тим отпадају сви разлози и изговори да се тој политици прилагођавамо, чак и у случају да Европска унија покуша да је настави.
Водећи принцип западне олигархије – "завади па владај", на тај пиједестал је уздигао Јулијан Апостат. Дакле, западна олигархија је вековима светом владала на принципима супротним хришћанству, а самим тим и хуманизму. Њена моћ и богатство били су засновани на злочину, ратовима, масовној злоупотреби и уништавању људи.
Крај Јуесејда и крах Запада нас обавезује да променимо своју спољну политику и почнемо да систематски искорењујемо утицај антицивилизације, који је деценијама усађиван у свест људи.
Нови свет
Нови свет, који предводе Русија и Кина, а који је иницирала Србија, темељи се на духовно-моралним вредностима православља и конфучијанства. То је свет у којем су људски живот, људско достојанство и људска заједница неприкосновени. Свет љубави, стваралаштва, правде, солидарности и милосрђа.
Тај свет, то се јасно види и у Русији и у Кини, има снажне, духовно утемељене и на историјском искуству засноване, димензије социјалне правде. Социјалистичка достигнућа Русије и Кине, која су у двадесетом веку била највеће надахнуће човечанства, тек данас у целом свету тријумфују, јер су ослобођена димензија насиља и друштвеног конфликта, које им је улио Запад. Економија заснована на социјалној хармонији и правди, показала се далеко продуктивнијом и ефикаснијом од западне, засноване на насиљу и злоупотреби човека.
Овај тријумф Русије и Кине природно се наставља на њихово раније највеће историјско достигнуће – Велику Победу над фашизмом и даје нову снагу на њој заснованом систему међународног права и међународних односа. НАТО није успео да победи Србију, а сада трпи пораз од Русије. БРИКС, ШОС и друге организације, као и уз њих трајно формирана светска већина представљају гаранта обнове и новог живота Организације Уједињених нација.
Апсолутно сви, без иједног изузетка – историјски, политички, економски, безбедносни, духовни, културни и морални разлози нас упућују на најтешње облике савезништва са Русијом и Кином и за укључење у рад БРИКС. То је и једини пут за исправљање историјских неправди које нам је нанео Запад, као и за стабилизацију, зближавање и просперитет на Балкану, а тиме и у читавој Европи.
Саборна демократија
Велика слабост западне демократије, која је и омогућила њене бројне злоупотребе и системску корумпираност, јесте њена конфликтна природа, која јој је усађена управо зато да би њоме иза кулиса стално владала олигархија.
Нашој духовности и традицији далеко је ближи саборни принцип, који подразумева усаглашавање ставова, интереса и потреба, на начин који ће свима гарантовати слободу, равноправност и братство.
Више нема потребе, а ни оправдања да своје интересе прилагођавамо туђим интересима и уценама, што угрожава и сам опстанак Србије. Нови свет је свет равноправних и у њему ћемо имати почасно место.
Саборни принцип је и данас близак и даје наду свима којима је Србија на првом месту, без обзира на којој се страни барикаде тренутно налазе.
Будућност Србије ће определити саборни покрет за Србију, а не сукобљене партије, похлепне групе и стране агенције.
Србија ће бити слободна и уједињена, у братству са Русијом, у заједничкој будућности са Кином, у чланству БРИКС и у сарадњи са свима.