Година расплета

Трамп је одустао од огромних улагања са неизвесним исходом у стварање агентура и смене режима широм света. Ранија америчка политика била је заправо историјски наставак западноевропске (пре свега британске) колонијалне политике. За то је имала приљежне сараднике у Британији и Западној Европи.

Уместо тога, Трамп настоји да америчку супремацију потхрањује директно – војним и царинским претњама свима (па чак и савезницима). Наравно, он не планира нови Вијетнам или Авганистан, али трговачки рачуна да ће многе мале и средње земље пристати на уступке, како би избегле да буду "мало бомбардоване" или да им неко киднапује председника.

Ово, наравно, не може бити трајна стратегија, имајући у виду економски и војни потенцијал пре свега Русије и Кине, али и свих земаља Светске већине. Међутим, ни Русија и Кина, ни Светска већина, нису још створиле ни доктрину, ни ефикасне механизме супротстављања америчком безакоњу. Наравно, створиће их ако буду морале. А у међувремену, мисле у САД – зграби на препад све што можеш, како би створио што повољније стартне позиције за период када гангстеризам у свету више неће бити могућ.

Епстинови фајлови нису само потврда најцрњих "теорија завере". Они су доказ да је Запад антицивилизација, у најширем смислу. Он је, наравно, у првом реду антихришћански, а самим тим је противник читавог човечанства.

БРИКС је консензус цивилизација, Светска већина, а Запад – негација свега тога. Да ли свет треба да функционише на добробит свих људи или да буде потчињен банди бескрупулозних, похлепних и крволочних чудовишта?

За нас то питање не постоји – оно је решено Великом победом над фашизмом у Другом светском рату и стварањем система УН. Али, на потезу је БРИКС – имамо све разлоге да створимо обавезујућу морално-политичку доктрину Новог света, која ће заувек онемогућити нова повампирења фашизма (после оних у Југославији и Украјини), који увек креира иста олигархија – управо она коју у пуном светлу гледамо у Епстиновим фајловима.

Већ много деценија, наш медијски простор је под доминацијом западних медија. Свет нам се приказује из западног угла. Ван Запада, видимо само оне догађаје, за које Запад има интерес. Не видимо бројна збивања у Азији, Африци, па чак ни главне догађаје код наших суседа. Треба нам више истине и правде, а мање Запада. ЕУ и Запад су постали клоака, а ми смо весник Новог света, који буја и са којим већ каснимо да се спојимо.

Сада нас западни медији плаше Трамповим полублефовима широм глобуса и решеношћу Стармера, Макрона и Мерца да ратују са Русијом?!

И шта (да) ради Србија? Још од Светог Саве и Косовског завета, она пожртвовано чини велике подвиге. Велики подвизи се и не могу чинити другачије. Исто чини и Русија. И баш зато је од свих земаља највише заслужила придев "Велика". И кроз те велике подвиге Србија је више, чвршће и дубље сачувала своје братске везе са Русијом, него било која друга словенска или православна земља.

Имало је увек, у великим искушењима кроз која смо пролазили, много и оних који су мислили да је мудрије живети без жртава, од страних инвестиција. И ако ћемо демократски, таквих је више! Једини је проблем што они нису више Срби. А зову се различито: Турци, Бошњаци, Хрвати – и даље да не набрајам, а знамо, има их још. Они који су се нарочито истакли, већ су грађани ЕУ, а остали само што нису.

Три пута у ХХ веку западне силе су покушавале да нас униште. И ако нам то није довољно, погледајмо гротескне бирократе из Епстинових фајлова на челу ЕУ како помраченог ума, на рачун својих народа (и нашег), подржавају криминалце и неофашисте у Приштини и Кијеву против Србије и Русије?

Србија је чак и за време санкција 90-их имала висок ниво социјалне правде, здравства и образовања. Од последица колонизације започете 5. октобра 2000, још не успевамо да се опоравимо. Све негативне појаве у нашем друштву потичу са Запада. Силеџијска реторика и безумни поступци западних лидера нас увлаче у све већу зависност од Запада управо сада када би требало да је се што пре ослободимо.

Зар ћемо ли у савез са убицама наше деце? И то управо сада када је Русија моћна, савез са њом је могућ и она је спремна да нам помогне? Питање непостојања заједничке границе у ери високих технологија, а посебно кад је у питању суперсила, готово је безначајно.

Део некреативних умова у српској елити је и данас фасциниран Титовом спољном политиком у тој мери да по сваку цену покушава да је механички настави, иако се све на свету променило, а управо су нас та политика и тај период најдужег и најтемељнијег удаљавања од Русије у нашој историји, оставили на крају на милост и немилост Западу.

У години која је пред нама, мора се утрти пут политичком заокрету ка коначном ослобођењу и независности од Запада и уласку у вековима жељени братски савез са Русијом и Белорусијом, ка коме је први реални корак учинила у априлу 1999. Савезна Република Југославија на челу са Слободаном Милошевићем, у чијем су саставу биле слободна Србија и слободна Црна Гора.

Наставак тог пута сада, значиће за нас ослобођење и уједињење, слободу и правду, напредак и развој, али и светлу будућност за Балкан и Европу.