За Руско-балкански савез у ХХI веку

Данас се јасно види да је западна олигархија системски противник, антипод православног света, али у херојском ХIХ веку, када су се наши балкански народи, уз помоћ Русије, ослобађали од османског ига и враћали на историјску сцену, то није увек било очигледно, па су наши напори и жртве, али и херојски подвизи, морали бити много већи.

И били су.

Због свих тих историјских поука и наше историјске зрелости, ми данас морамо да добијемо одлучујуће битке и објединимо два отргнута дела наше цивилизације, нашег православног света, Украјину и Балкан, са Русијом, односно Трећим Римом.

У случају Украјине, све је много јасније, иако је болније и теже. Али, битка је далеко одмакла и њен исход је известан.

У случају Балкана, све изгледа сложеније, а ни пут није очигледан. Али, значај те битке није мањи, јер је управо на Балкану колевка наше цивилизације.

Трећи Рим се родио из Другог, а у преношењу вере и знања, кључну улогу су одиграли балкански, посебно словенски народи.

Свети Сава Српски је превео и подарио Русима и свим Словенима Кормчују књигу, екстракт црквеног и државотворног римског права. Када се ослабљено Ромејско царство свело само на Град и околину, српски Цар Душан је направио први краткотрајни покушај стварања Трећег Рима, са престоницом у Призрену, на Косову.

Отприлике у исто време, када је убрзо потом, православни Балкан потонуо у османско море на више векова, Русија се најпре ослободила монголско-татарског ига, а затим, под Иваном IV Васиљевичем, Србином по женској линији, постала царство. А трансфузија вере и помоћи је кренула у обрнутом смеру.

ХIХ век је био време остварења снова.

Истина, после Француске револуције и Наполеонових ратова, нисмо више сви тежили да будемо део једног царства, него да сви братски народи стекну своје независне државе, које ће онда градити своје братске савезе. У томе велике доследности није било, јер су нам тумачења нудили западни учитељи, који ништа нису радили у нашу корист.

Први су устали Срби и Грци. Бугарима је било најтеже, јер су били најближи Цариграду. Када су западне силе, после Кримског рата, ускратиле Русији право да буде заштитник православног живља у Османској империји, Русија је то чинила преко Србије и њеног Кнеза Михаила, који је марљиво од полуслободних држава и ослободилачких покрета у оним неслободним, радио на стварању Балканског савеза, све док га нису убили у атентату 1868.

А Русија је, чим се ослободила кримских стега, заиграла активно, најпре шаљући неколико хиљада добровољаца, на челу са генералом Черњајевим, који је постао командант српске војске, у Српско-турски рат.

Затим, када то није било довољно, она је покренула Руско-турски рат, у коме је руска војска, на челу са генералом Гурком, ослободила Бугарску и обезбедила независност и слободу за све балканске државе. Тиме је Русија направила највећи историјски искорак за Балкан. Ипак, због отровног деловања западних сила, тај искорак није био ни коначан, ни без сенке.

Ипак, 3. март је у Бугарској и данас национални празник – Дан ослобођења Бугарске од османског ига. То је и прилика да честитамо браћи Бугарима тај велики и да се још једном замислимо над заједничком судбином.

Балкански савез је створен тек 1912, наравно уз руску подршку, као највећи духовни политички и војнички заједнички подвиг балканских народа свих времена. Полуострво је потпуно ослобођено од Турске, али су потпуни тријумф опет помутиле западне силе инсистирајући на повлачењу савезника из предграђа Цариграда и са албанске обале и стварајући два неисторијска, вештачка исламска ентитета на православном Балкану: "европски део Турске" и државу Албанију.

Али, највећи ударац и до данас незалечену рану, која је на његовом старту убила Балкански савез и више од 100 година му онемогућава да се обнови, утичући негативно и на ток светских ратова и на руско присуство на Балкану, учиниле су западне силе изазивајући својим интригама такозвани "Други балкански рат" између Србије и Бугарске око територије данашње Северне Македоније.

На Западу су добро знали, да ако Срби и Бугари, два по пореклу, језику и култури најближа балканска народа нису у савезу, онда нема ни Балканског савеза, ни повратка Русије на Балкан.

Данас су практично све балканске земље, осим Србије, утеране у тор звани НАТО/ЕУ. Србија је највећа жртва НАТО/ЕУ и то је држи изван ових антируских и неоколонијалних структура, али и њу присиљавају да им се приближава. Управо НАТО/ЕУ држи Балкан чврсто на европском зачељу и под сталном претњом обнове сукоба из 90-их година прошлог века или изазивања нових.

Пут спаса за Балкан је хитно стварање чврстог државног, политичког, војног и економског савеза Русије са Србијом, чиме би Србија стекла пуну слободу, ојачала и доживела просперитет, после чега би њеним путем кренула Бугарска, а затим и све остале балканске земље.

Тек када буде створен овај природни Руско-балкански савез, на европском тлу ће бити остварени трајни мир и стабилност.