Национални суверенитет и социјална правда
Што пре Србија смогне снаге да се прикључи Новом свету, поносно и без остатка настави да развија своје братске односе са Русијом и ослободи се наведених окова и заблуда, корист за српски народ ће бити већа
Два појма у наслову представљају гесло Међународног комитета "Слободан Милошевић", као основни принципи делатности Слободана Милошевића, односно Србије у његово време.
Зашто је Србија деведесетих била главна мета и жртва западне агресије? Зато што су хтели да униште хуманистичке духовно-моралне принципе слободног света и – њихове носиоце. Стога су им се на путу нашле, и зато су покренули рат, најпре против историјске Србије, односно Југославије, а затим против историјске Русије, односно СССР. И да поновимо: Србија рат није изгубила, а Русија ће да победи.
Угледајући се на Србију и храбро бранећи своје духовно-моралне вредности, а у политичком смислу принципе националног суверенитета и социјалне правде, Русија и Кина су створиле Нови свет који карактеришу нови појмови и нови односи: правeдни мултиполарни систем, заједничка будућност човечанства, светска већина, БРИКС, ШОС, Велика Евроазија...
Слободан Милошевић је срушен са власти огромном координираном хибридном офанзивом западног новца, западних тајних служби, западних медија и западне пете колоне, која се сручила на земљу исцрпљену десетогодишњим отпором колективном Западу. Разбијању земље, пљачкашкој приватизацији и колонизацији, Србија је, на челу са Слободаном, пружила отпор, тиме охрабрила Русију и Кину, али и многе земље светске већине и тиме заслужила истакнуто место у Новом свету.
Хибридна офанзива Запада била је праћена и агресијом на свест људи, агресивним испирањем мозгова и уценама. Милошевић је оптуживан за комунизам, аутократију, екстремни српски национализам, издају српских националних интереса, корупцију, кочење тржишних реформи, одустајање од социјализма – практично за све што су се западни пропагандисти могли надати да ће изазвати било чије незадовољство, не обазирући се на то да су оптужбе биле лажне, неправедне, па чак и контрадикторне. А подршка Русије и Кине у то време била је преслаба да спречи "обојену револуцију" и колонизацију земље.
Данас Србија све сигурније корача ка обнови свог суверенитета, стазом развоја и напретка, сигурно ослоњена на своју традицију и стратешко партнерство са Русијом и Кином. Ипак, "црни Видовдан" 2001. – противуставно изручење Слободана Милошевића НАТО трибуналу у Хагу и његово убиство у хашком казамату 11. марта 2006. опомињу нашу савест, али и осветљавају пут слободе, јасно показујући којих све окова и заблуда морамо да се ослободимо на путу слободе и националног процвата:
1. Социјална правда је исконска људска тежња, оснажена Христовим заповестима и цивилизацијско достигнуће најмоћнијих земаља, какве су данас Русија и Кина. Пећински антикомунизам и антисоцијализам, употребљени за колонизацију Источне Европе и рушење Слободана, показали су се као полуга апсурда и лажи у рукама најбескрупулознијих очајника на челу западне олигархије.
2. Хашки трибунал је највећа западна злоупотреба УН, политички антисрпски квазисуд основан кршењем Повеље УН. Слобода и суверенитет Србије су неспојиви са прихватањем злочиначких "пресуда" ове институције. Србија мора од СБ УН да захтева поништавање свих пресуда трибунала и кажњавање одговорних за његове злочине.
3. Западна агресија је разбила историјску Србију (Југославију), скривила мноштво ратних злочина и злочина против човечности, створила огромну ратну штету и фактички држи под окупацијом Босну и Херцеговину и Косово и Метохију уз кршење Резолуција 1031 и 1244. Не може бити ни "пријатељских односа", па ни нормалне сарадње са државама које су учествовале у тим злочинима, бар док не осуде своје антисрпске поступке и политику и не прихвате да сносе њихове последице. Поводом 25 година од НАТО агресије Русија је обзнанила да је решавање српског питања један од услова за нормализацију односа са западним силама на глобалном нивоу. Злочин агресије је најтежи од свих злочина и нико нема право да га "опрости".
4. Хероји и ветерани борбе за слободу, браниоци Отаџбине са оружјем у рукама или без, а посебно они који су пали у тој борби, на челу са Слободаном, који је био председник и врховни командант, морају уживати све почасти које једна слободна и поносна држава може да им пружи. Мора се укинути и заувек променити пракса марионетских власти које су хероје и ветеране одстраниле од друштвеног утицаја, пензионисале или отпуштале, маргинализовале, па чак и прогониле. Пример и искуство бораца за слободу мора да васпитава и надахњује омладину, снажи народ и државу.
У Новом свету, који предводе Русија и Кина, а чији је иницијатор била Србија, стварају се услови за равноправност и историјску правду за све народе. У Новом свету неће бити агресије и ратова, испирања мозга и уцена, субверзије и тероризма, политичких трибунала... Што пре Србија смогне снаге да се прикључи Новом свету, поносно и без остатка настави да развија своје братске односе са Русијом и ослободи се наведених окова и заблуда, корист за српски народ ће бити већа, али ће и историјска правда у свету бити снажније и потпуније успостављена.
