О антируској политици у "Дану увече": Лондон у првим редовима кад треба да се зада ударац Москви

Више од два века Велика Британија гледа на Русију као на противника. Британски прсти се увек нађу тамо где се пише "крвава историја". Зашто Лондон не одустаје од антируске политике док британске обавештајне службе шире приче о руској претњи. Лондон не може да прихвати мултиполарни свет у коме Русија има велику улогу. Данас немају колоније, али имају пропагандну. Свет који не могу да контролишу, зову претњом. 

О овим темама у емисији "Дан увече" на телевизији РТ Балкан, говорили су историчар Милош Ковић и професор са Кембриџа Небојша Радић.

Британија је хиперактивна и по правилу је у првим редовима кад треба покушати да се зада неки ударац Русији, истиче Ковић.

"Ту је и Макрон који покушава да поврати кључну позицију Француској да буде авангарда напада на Русију, Немачка која је препуна сентиментима из два светска рата. САД су тренутно прикочиле. У тој подели карата, Британија има специфичну улогу, није чланица ЕУ, али и нама издају упутства како да постанемо чланица", објашњава Ковић.

Како истиче, русофобија је најзначајнији мотив у британској спољној политици.

"Британија има низ унутрашњих проблема, врше неке врсту унутрашње кохезије, покушавају да поврате јединство изгубљено, да нађу спољног непријатеља и проглашавају Русију агресором", наводи Ковић.

Он указује на то да Британија има меку моћ и да је успела да се наметне као модел захваљујући квалитету универзитета, да наметну оно што су њихове вредности.

"Људи долазе у Британију да се школују, улазе у тај систем вредности. Они купују елиту. Кључ је средња класа која је увек прозападна, која жели да има добар материјални статус", објашњава историчар.

Да одувек није било тако подсећа Ковић, наводећи да су Британци и Руси савезници, од 16. до 19. века, зато што су имали заједничкој непријатеља: Француску.

"Кад Руси и Енглези имају заједничког непријатеља, они добро функционишу. Када су успели да победе Наполеона, они схватају ко је највећа сила. Један од аксиома британске политике је равнотежа снага у Европи. Чим једна сила ојача, они праве коалицију против ње, а то је сад Русија", наводи Ковић.

Кад је реч о односима Британаца према Србима, Ковић истиче да Британци у Србима виде руско спољно политичко оруђе.

"Ми смо православни, па смо још Словени. Виде нас као мале Русе. Увек цитирам Милорада Екмечића да је србофобија - рукавац русофобије. Они виде да је наша црква извор руског утицаја. Они знају шта је Руска православна црква за руски, шта СПЦ за српски народ, само срце. Српска црква је главно упориште српског народа тамо где су најугроженији", наводи историчар.

Указује на то да постоји екстремна толеранција према исламу, будизму, али не и према Русији и православљу.

"Видите једно чудно стање у коме се Велика Британија налази", наводи он.

Професор на Кембриџу Небојша Радића истиче да се природна богатства Русије процењују на 75 трилиона фунти и да свако ко погледа мапу света, види да је Европа мала, а Русија огромна.

"Она је привлачна за Европу која нема никаква природна богатства, а има дугове. Пропаганда та ради одавно. Кир Стармер је рекао да су ове године Британци послали Украјини 10.000 дронова, а да ће следеће године послати 100.000 дронова, а истовремено, заговарају наоружавање. Пројекција је да граде нове подморнице, да праве дугометне ракете, инвестиције у ратну индустрију. У једном тренутку после те производње, то све мора да се потроши. Пут Британије је такав да се назиру контуре тог плана", закључује проф. Радић.