Нада и(ли) стрепња: Шта чека свет у 2026. години? | Дан увече

После турбулентне 2025. године, коју су обележили наизменични периоди наде и безнађа у вези са низом сукоба у различитим деловима света, чини се да 2026. година носи барем подједнако разлога за оптимизам и стрепњу. Након низа одлучујућих победа на фронту и све већег броја ослобођених градова у Донбасу, Русија улази у нову годину поносно, док консолидација односа Москве са кључним партнерима на Истоку, пре свега са Кином, али и са Индијом, као што је потврђено раскошним дочеком Владимира Путина у Њу Делхију, охрабрује заговорнике истинске мултиполарности и потврђује значај БРИКС-а као кључног формата за нови свет.

С друге стране, чини се да Трампова мировна иницијатива почиње да даје назнаке резултата – у тој мери да је француски председник Емануел Макрон, који се претходно истакао као један од главних заговорника идеје слања европских НАТО трупа у Украјину, и који је још средином новембра уговарао продају до сто француских авиона "рафал", одједном почео да се залаже за идеју дијалога Европе и Русије.

Између самоизазваних економских потешкоћа, пада популарности кључних лидера, и ризика да испадне из токова историје, Европској унији не остаје превише простора за оптимизам, што најбоље указује то што су многи коментатори искористили божићно обраћање Ђорђе Мелони, додуше посвећено унутрашњој ситуацији у Италији, као лајтмотив за предстојећу годину.

О томе како се свет променио у 2025. и шта нас очекује у 2026. години, у емисији "Дан увече" на телевизији РТ Балкан, говорили су историчар Милош Ковић и новинар Небојша Малић.

Ковић је истакао да се односи у свету мењају и да то не мора да буде лоше за српски народ.

"То даје могућност и наду да буде слободан и господар своје судбине, да српски народ сам доноси своје одлуке. Време ради за нас", рекао је Ковић.

Говорећи о томе колико је значајан тренутак у ком се налазимо, Ковић објашњава да ово што сада живимо подсећа на 1812. и 1941. годину.

"Реч је о примицању непријатеља границама Русије, заузимању позиција. То је тако било и 1812. и тај непријатељ је мултинационалан. Историја се убрзава. За живота једне или две генерације су промене какве је мало ко могао да очекује", сматра Ковић.

Како наводи, Русија је у протеклој години показала велико стрпљење.

"Историјски САД и Русија су пријатељи, нису историјски непријатељи. На Аљасци и даље има руских манастира", указује Ковић коментаришући односе Русије и Америке.

Како каже, историја нема краја и не можемо да слутимо шта нас чека и не можемо да верује да је ЕУ вечита.

"Разлика између политичара и државника што државник препознаје тренутка, а ми можемо да кренемо у много праваца. Да ли ћемо ми бити спремни за тренутак", наводи Ковић.

Малић истиче да је битно да "не промашимо историјски тренутак".

"Сви трендови иду у прилог Истоку, а ниједан Западу. Ту има маневарског простора за нас као земљу", објашњава Малић.

Говорећи о Русији, Малић истиче да је захваљујући руском стрпљењу, избегнут трећи светски рат.

"То стрпљење се на Западу у круговима глобалиста се тумачило као слабост", објашњава Малић.

Он истиче и да је сада "америчка дубока држава измештена из Америке у ЕУ".

"Седиште глобализма је да данас у Бриселу, не у Вашингтону", истиче Малић.

Наводи да су се Руси и Американци сада разумели и да ће то разумевање да расте.

"Могу се неке ствари решити. Неразумевање Брисела и Вашингтона ће да расте, као и расцеп у НАТО пакту и расцеп у ЕУ. Ту се отвара маневарски простор и појединим земљама ЕУ који трпе зулум, али и нама", закључује Малић.