Свет
Алгоритмократија: Да ли је могуће ''хаковати'' човека | Дан увече
Алгоритми обликују ставове појединца, од свакодневних навика, до политичких уверења. У чије име алгоритми управљају нашим животима?
Просечан човек данас проводи више од седам сати дневно на интернету.
Алгоритми нису само технички алат, већ су и невидљива инфраструктура света и средство глобалне моћи. Утичу на то шта ћемо обући, слушати или купити, али и како размишљамо, чега се плашимо, коме верујемо.
За то време, кроз персонализоване садржаје, алгоритми обликују ставове појединца, од свакодневних навика, до политичких уверења.
Администрација Доналда Трампа отворено је стала на страну технолошких гиганата, кроз регулаторне оквире који су им омогућили развој без озбиљних ограничења или одговорности.
На изборима у Румунији, утицај ТикТока је одиграо кључну улогу у политичкој мобилизацији. Победио је Калин Ђорђеску, који је готово искључиво изградио видљивост кроз алгоритамски појачан садржај.
Истим механизмима алгоритми могу да подстакну друштвене тензије, произведу политичке кризе и револуције, убрзају пад режима.
Интернет, некада симбол слободе говора, постао је простор контроле, а слобода постоји само унутар онога што је алгоритам дозволио да се види и чује.
Алгоритам није самосталан.
Иза њега стоје власници интернет платформи, технолошки тајкуни, интереси који далеко превазилазе дигитални свет.
Питање више није да ли алгоритми управљају нашим животима, већ у чије име то раде.
О томе су у емисији"Дан увече" на РТ Балкан говорили писац Слободан Владушић и публициста Слободан Стојићевић.
Владушић је истакао да податак да просечан човек проводи у просеку седам сати на интернету делује застрашујуће.
"Наиме, ако се сетимо оне поделе на осам сати сна, осам сати рада и осам сати одмора, онда где спада ових седам сати интернета", навео је гост РТ Балкан и додао да му се чини да је потребно да овај феномен провучемо кроз друге дискурсе и сфере које су важне, пре свега образовање.
Стојићевић је навео да друштвене мреже имају хипнотичко дејство и додао да има сијасет психолошких техника за игрице.
Казао је да више дечаци стреме видео игрицама, а девојчице друштвеним мрежама.
На питање да ли је могуће "хаковати" човека, Стојићевић је рекао да нам Запад сервира легализован сатанизам.
Амерички судски систем је патентирао власништво над неким облицима генетски модификованих организама, што је био први пут да је направљен патент на живи организам и навео је да се сутра може догодити да неко прави мале људе за неке потребе и да он буде власник тих људи.
На питање да ли постоји слобода на интернету, Владушић је рекао да се слобода говора у Хладном рату решавала цензуром, али се онда у време униполарног света, деведестих година прошлог века, дошло до другачије тактике, није се вест или информација ускраћивала, већ би се преплавила мноштвом других информација.
Оценио је да је идеја да дигиталном свету приступимо са идејом врло јасне самосвести шта нам је потребно, а од чега је потребно да се заштитимо.
Кључно питање је шта ми желимо од живота и то је питање наше организације образовања.
Ако постоји држава која жели да њени грађани буду слободни и да могу од овога да се бране, предузеће кораке. Кина је својим малолетницима забранила више од једног сата дневно играња игрица: то није укидање слободе, него битка за слободу.
Стојићевић је казао да није све осмишљено унапред, већ постоји циљана област, а вештачка интелигенција посредује у односу измеђе државе и појединца. Навео је да нико не може да контролише ИТ стручњаке и да се они појављују као одрођена класа у друштву.
Навео је да се алгоритам користи за духовну индоктринацију и додао да морамо да задржимо хуманизам.
Live
