Свет
Шта чека светску економију у 2026? | Дан увече
Према истраживању економиста и аналитичара Дојче банке, 57 одсто инвеститора сматра "хлађење" инвеститора око вештачке интелигенције највећим ризиком за стабилност тржишта у 2026. години
Док је америчка војна агресија на Венецуелу већ на почетку године показала да свет улази у 2026. уз много непредвидивих фактора, ситуација није ништа мање јаснија ни на економском плану.
Америчка берза закључила је претходну годину близу рекордно високих вредности, а референтни берзански индекс Ес енд Пи забележио је пораст од готово 17 одсто током 2025. године.
Највећи удео у овом расту, међутим, имало је неколицина технолошких компанија која је имала највише користи од необузданог раста вештачке интелигенције, те је стога могућност пуцања такозваног Еј-Ај балона једна од највећих бојазни са којом инвеститори улазе у нову годину.
Према истраживању економиста и аналитичара Дојче банке, 57 одсто инвеститора сматра "хлађење" инвеститора око вештачке интелигенције највећим ризиком за стабилност тржишта у 2026. години.
Са друге стране, за Краљевску банку Канаде највећи ризик представља могућност "стагфлације" – односно стагнације и инфлације – у Сједињеним Америчким Државама.
Док се чини да се Трампов план за избегавање овог сценарија делимично заснива на поспешивању раста америчке привреде изнудом страних инвестиција и повећаном државном потрошњом, потоња је довела до тога да је амерички дуг премашио 38 билиона долара у претходној години, а, према проценама канцеларије за буџет Конгреса САД с почетка 2025. године, амерички државни дефицит прети да премаши 21 билион долара у наредној деценији.
За разлику од америчке берзе, долар је током 2025. забележио најгоре резултате од 2003. године, услед трговинских тензија, очекивања даљег снижења каматних стопа, геополитичке неизвесности и промена у монетарној политици.
Са друге стране Атлантика, привреда Европске уније, лишене руских енергената и оптерећене финансирањем Украјине, наставља да грца. Према подацима Ес енд Пи глобал, индустријска активност у еврозони опала је у децембру први пут у десет месеци, док је индекс менаџера набавке у производњи, иначе кључни индикатор стања у сектору, пао на 48,8 у децембру са 49,6 у новембру, односно испод границе од 50 поена, која раздваја раст од контракције.
Немачка, највећа економија блока, забележила је најслабије резултате, док су Италија, Шпанија и Аустрија такође забележиле контракцију.
Шта чека светску економију у 2026. години у емисији "Дан увече" говорили су проф. др Иван Арнаутовић, економиста, и Михаило Савић, политички економиста.
Арнаутовић каже да је Америка увек имала способност да своје економске проблеме прелије на друге.
"То је једина економија која је из Другог светског рата изашла јача. Они су формирали све светске институције – ММФ, Светска банка... Поставили су темеље како њима одговара. Ми увек говоримо да ли ће Америка пропасти? Па неће. Они јесу пролазили кроз кризе, али су то све преливали на друге", рекао је Арнаутовић.
Додао је да данас на задуживање гледамо као на нешто лоше, али да су у светским економијама најзадуженије заправо најмоћније земље. Сматра да је данас проблем што више нема јефтиног новца.
Говорећи о једном од циљева Трампове администрације да се производња врати у САД, оцењује да је то данас практично немогуће.
"Ајфонове највеће компаније су у Кини. Вратити производњу у САД је немогуће, јер би то подразумевало много већи степен инфлације. Наћи баланс у свему томе је тешко. Они имају енергетску стабилност, ресурсе, а и војну моћ која им даје другу сигурност", навео је Арнаутовић.
Да се америчка политика заснива на отимању, како каже, најбоље сведочи пример Венецуеле.
"Они кажу 'у Венецуели, наша нафта', јер – може им се. Наводно су нафтне компаније у Венецуели изгубиле. То је прича за политику која се темељи на отимању", каже гост телевизије РТ Балкан.
И Савић сматра да економија САД има дубоке проблеме и да се они виде на тржишту капитала.
"Америчка економија базира се на томе да тржиште акција расте. Међутим, бенефит од тога има мали број људи. Трамп се хвалио како је видео да је за празнике потрошено више пара. Међутим, видимо да је мање ствари купљено за тај новац", навео је он.
Додаје и да су огромни лични дугови појединаца, да се данас многи Американци задужују да плате доставу хране – чизбургер из ресторана брзе хране.
Како у америчком систему живи обичан човек најбоље говори податак о куповини прве куће.
"Статистика из 2000. године је показала да је просечан број година купца прве куће био 29 година, док је данас просечан број година купца прве куће 39 година", навео је он.
Додаје да тај податак говори да је просечан Американац пре 25 година могао себи да приушти прву некретнину одмах, на почетку радног века, док данас некретнину купују у просеку са 39 година, када је већ дуго у послу, већ има породицу за коју је плаћао изнајмљене, скупе станове.
Сматра да је велики амерички проблем и то што раст економије заснива на индустрији вештачке интелигенцији, која се на тржишту није доказала као стабилна.
Live
