Србија и Балкан
Божићна радост: Празник који нас враћа једноставној, али заборављеној истини | Дан увече
Божић је празник радости, али не оне пролазне и бучне, већ тихе и дубоке радости која настаје у сусрету Бога и човека
Божић нас учи да Бог долази тихо, без силе и моћи, тамо где је човек слаб и уморан. Не у раскоши, већ у скромности.
Зато Божић није спољашња радост, већ сусрет који се догађа у срцу.
Божић је празник радости, али не оне пролазне и бучне, већ тихе и дубоке радости која настаје у сусрету Бога и човека. У свету у којем савремени човек често живи убрзано, оптерећено и растрзано, Божић нас враћа једноставној, али заборављеној истини. Бог не долази тамо где је све уређено и савршено, већ тамо где је човеку најпотребнији.
Христос се не рађа у палатама, већ у пећини.
Вест о Његовом рођењу не прима цар, већ пастири. Бог не долази са силом и моћи, већ као дете. У тој тишини и скромности крије се велика порука. Бог не тражи савршене људе, већ отворена срца. Не долази да осуди, већ да спаси.
Предање нам говори да је још на путу ка Египту, у сусрету са разбојником, наговештена та иста истина. Спасење није намењено само праведнима, већ свима онима који су способни за сажаљење, покајање и промену. Зато Божић не поставља питање колико поседујемо, већ колико умемо да се радујемо. Не пита колико смо јаки, већ колико смо спремни да признамо сопствену слабост. И не пита колико знамо о Богу, већ колико смо спремни да Га препознамо у другом човеку.
О овој теми су у "Дану увече" говорили теолог Небојша Лазић и теолог и психотерапеут Данило Михајловић.
Лазић се осврнуо на приче које се везују за Божић, а нису записане у Светом писму, рекавши да су оне важне као моменат васпитања и образовања, нагласивши да често носе јаке поруке и да служе томе да имамо наду.
"Ако посматрамо свет стварности и реалности која нас окружује бивамо јако песимистични. Наша вера је таква да је она често захтева од нас љубав, смирење, што нам изгледа чак и као апсурд у неком моменту", рекао је Лазић у емисији "Дан увече".
Он је рекао да свима недостаје нада, посебно у некој савременој и суровој реалности и сивилу које нас окружује.
"Нада на спасење, нада на вечност, јер вечност постаје та вертикала којој тежимо. Та једна духовна хоризонтала и животна вертикала и то имамо у облику крста, распећа. И опет крст и распеће посматрамо песимистично, али то је хришћанство када идемо из 'пораза' до коначне победе", истакао је он.
Говорећи о томе где се Христ заправо рађа, истиче да се он рађа овде и сада, за нас и за свакога од нас.
"То су универзалне јеванђељске поруке, као што су поруке љубави, поруке мира...То су универзалне поруке које надилазе те временске оквире, једноставно знамо да је Бог изнад времена и зато говоримо 'Христос се роди', јер сада се рађа, тренутно се рађа и то је однос Бога и човека", нагласио је он.
Говорећи о Пресветој Богородици Михајловић је рекао да се мало зна и говори о њеном животу баш зато што је то одраз њене истинске смирености и смиреноумља и да баш зато Господ, између осталог, и бира ону која је најсмиренија међу девојкама - Марију.
"Свакако да то смирење на први поглед некако не волимо, не волимо да будемо непризнати, невиђени и скрајнути, али то је и тајна Божје премудрости. Када се човек смири и када се повуче у своје срце и ту тражи Господа, а не тражи људску славу, онда баш он буде последњи кога Господ поставља за првог", истиче.
Михајловић каже да Господ долази прво најугроженијима и да мисли да су данас једни од најугроженијих они који се осећају усамљено. То је, како каже, велики парадокс - никад више људи у граду, а никада даље нисмо били једни од других.
"Велики проблем усамљености је тај што смо сами од себе отуђени, тачније што је свако сам у себи удаљен од Бога", оценио је Михајловић, додајући да зато имамо свету тајну исповести, која је предуслов истине, да будемо искрени са собом.
"Ако ћу се сусрести у тајни причешћа са Христом, који је пут истине и живот морам да будем искрен са собом, ако сам искрен са собом онда ћу видети доста ствари које ми се не свиђају код самог себе, али је то један почетак да могу да дођем, испод свих тих слојева и повреда које носим, до Христа у себи", рекао је Михајловић, додајући д када дође до тога онда почиње да види колико га Бог воли.
Јеромонах Игњатије Шестаков који се укључио у емисију из Русије, рекао је да нажалост савремен човек и савремени хришћани, људи који не знају Христа све мање говоре о његовом рођењу.
Истиче да се ђаво труди да ми што више заборавимо на то или да ми прослављамо Божић, а да заборавимо на Христа, да заборавимо на Бога и да то све буде нека фешта, нека прослава која можда чак ни нема везе са јеванђељским догађајима.
Наглашава да се ми, православни хришћани, трудимо да будемо извор праве информације о рођењу Христовом и да својим животом, молитвама и понашањем да сведочимо читавом свету о овом важном и кључном догађају у историји човечанства.
Live
