Удар на Венецуелу: Шта се заиста крије иза Трамповог напада? | Дан увече

Напад на Венецуелу је напад на Русију и обрнуто, истакли су гости РТ Балкан. Да ли је уопште битно ко је на челу САД и да ли је онај ко је говорио о миру, лагао?

Два дана након што су га амерички специјалци киднаповали у Каракасу, председник Венецуеле Николас Мадуро се 5. јануара, заједно са супругом Силијом Флорес, појавио се пред судом у Њујорку.

Представљајући се као председник Републике Венецуеле, Мадуро је одбацио све четири тачке оптужнице, укључујући наводе о нарко-тероризму, трговини кокаином и поседовању тешког наоружања.

У међувремену, амерички председник Доналд Трамп је у интервју за "Њујорк тајмс" поручио да ће "САД контролисати венецуеланске резерве нафте током вишегодишњег периода", не износећи детаље.

Он је додао и да су власти у Каракасу пристале да "испоруче све што Вашингтон сматра да је неопходно".

Амерички потпредседник Џеј Ди Венс је у интервјуу за Фокс њуз изјавио да ће Венецуела "моћи да продаје нафту само ако то буде у интересу Вашингтона", као и да Америка сада контролише природне ресурсе те земље.

Делси Родригез, доскорашња потпредседница Венецуеле коју је Врховни суд прогласио привременом председницом у одсуству Мадура, поручила је да Венецуела неће бити ничија колонија, али да ће наставити да тргује са Сједињеним Америчким Државама.

Трамп је раније запретио Родригезовој да ће "платити већу цену него Мадуро", ако буде одбила да сарађује са америчким властима.

У међувремену, америчка војска је у среду, седмог јануара, запленила танкер "Маринера", који је пловио под руском заставом. До инцидента је дошло у водама недалеко од Шкотске, а заплена је наишла на оштре реакције руског Министарства спољних послова, које је упозорило да би она могла да има далекосежне последице за читав евро-атлантски регион.

О овим темама у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су уредник портала "Принцип.инфо" Љубомир Пејчић и социолог Катарина Антонић

Антонић је истакла да је јасно да је напад на Венецуелу порука Русији у светлу једног сукоба који имамо, а у ком је с једне стране Русија, а са друге Колективни запад. Истакла је да је напад на Венецуелу, напад на Русију. 

"Цела прошла година је била у светлу разних напада на сувереност других држава. Онај ко говори о миру, лаже. Трамп је стално потенцирао како то није његов рат, него Бајденов, а све што се види и што ради на терену, јесу провокације Русије", казала је саговорница РТ Балкан. 

Указала је на то да је просперитет САД везан за то да периферија буде најбруталније нападнута. 

Пејчић је навео да је "Принцип.инфо" упозоравао на то да било која особа да дође на чело САД нема промене када је у питању спољна политика. Он је указао и на помоћ Британаца у америчким акцијама.

"Велика Британија је млађи брат Америке, има комплексе да је велика империјална сила, а тамо где и даље имају моћ је у обавештајном раду. У многим деловима света, та британска мрежа је одрађивала посао за САД. Видели смо колико је снажан њихов утицај био у Украјини", навео је Пејчић, коментаришући то што су Британци рекли да су повезани са запленом танкера који је пловио под руском заставом. 

Антонић је рекла да има око 20 држава, можда чак и мање, које имају неки утицај и да би се оне шириле на већински свет је једино могуће путем силе. 

Истакла је да још увек немамо јасне информације о Венецуели: нова председница је ту привремено док се не организују  избори, а симптоматично је што Трамп није нашао никога из опозиције, укључујући и добитницу Нобелове награде за мир Марију Корину Мачадо.

Указала је да је и Трампу јасно да опозиција у Венецуели нема легитимитет, подсећајући на масовне протесте подршке Мадуру. 

Пејчић је истакао да је успон Делси Родригез дошао са Мадуром, али да постоје разне сумње и информације да ли она има везе са овом отмицом. 

Антонић је оценила да ће се ствари дефинитивно заоштравати и да ово што је Трамп урадио треба да створи притисак на политички врх Венецуеле, а питање је да ли ће он бити кооперативан. 

Пејчић је рекао да је народ јако битан фактор и да је побуна вратила својевремено Чавеза на власт, додајући да пуно наде полаже у чавизам, јер је Уго Чавез успео да политички описмени масе. 

Оценио је да је амерички циљ био, пре свега, улазак њиховог капитала и отварање тржишта, као и да истисну Русију и Кину, тј. њихов утицај из ове земље. 

Антонић је, говорећи о томе шта је основни Трампов циљ, казала је да је више одговора, више ствари, које нас воде ка једној, а то је да Јужна Америка буде под контролом САД и да се истисне утицај Русије и Кине.