Рат на видику: Хоће ли Трамп напасти Иран? | Дан увече

Антирежимски протести у Ирану, који букте од краја прошле године, полако почињу да се смирују, али ситуација у једној водећих земаља Блиског истока остаје напета. Протести, који су избили услед тешке економске ситуације и високе инфлације у Ирану, убрзо су постали насилни, а према подацима које су изнеле власти у Техерану у њима је страдало више од 2.000 људи.

Иранске власти су оптужиле САД и Израел да стоје иза експлозије насиља, а премијер спољних послова Абас Арагчи је поручио да је циљ Вашингтона и Тел Авива да искористе протесте као изговор за војну интервенцију.

Иран упозорава: Ако САД нападну одговорићемо снажно

У међувремену, Турска је показа интересовање за приступање одбрамбеном савезу Саудијске Арабије и Пакистана, преноси "Блумберг". По том споразуму, напад на једну чланицу била третиран као напад на све, на сличан начин као у повељи НАТО-а. То је подгрејало гласине да би неколико водећих муслиманских земаља могло да формира неку врсту "исламског НАТО-а", који би бити усмерен против Израела.

О свему томе за "Дан увече" на ТВ РТ Балкан говоре правник и аналитичар Александар Ђекић и политиколог Алекса Добријевић.

Американци су упадом у Венецуелу покушали да застраше остатак света, али су им у Ирану војне опције ограничене, каже Ђекић. 

"Иран ипак није Венецуела… он је једна географска тврђава окружена високим планинама и пустињама", напоменуо је Ђекић.

Иако циљ САД и Израела јесте "промена режима" у Техерану, они улажу у протесте јер је то јефтинија опција од војне инвазије, додаје он.

Добријевић, међутим, сматра да је нека војна опција само питање времена, јер САД већ шаљу нови носач авиона у регион. Он подсећа да Американци воле симболику, а да од 1. фебруара почиње низ годишњица везаних за исламску револуцију 1979, од повратка ајатолаха Хамнеија у земљу до проглашења Исламске републике, и да би сваки од тих датума могао да буде прилика за напад са Запада.

С друге стране, Русија подржава Иран војно и обавештајно а Кина економски, куповином готово 90 одсто иранске нафте, напомиње Добријевић.

Оба саговорника сагласила су се да је Иран од огромног стратешког значаја, не само за Блиски исток већ и Евроазију. Добријевић је подсетио да су Велика Британија и СССР заједнички окупирали земљу током Другог светског рата да не би пришла Осовини.

"Иран је тачка прелома читаве Евроазије", сложио се Ђекић. Он је ту земљу описао као "кичму Појаса и пута" за Кину, чији пад би изазвао велике проблеме за Москву и Пекинг.

Иран ће да буде или "штит Евроазије" или мала врата за упад Запада, закључује Ђекић.

Добријевић сматра да ће садашња власт у Ирану опстати, али ће највероватније морати да прихвати неку врсту "ислама за 21. век" јер народ не жели да се сматра заосталим, док Ђекић не верује да је то могуће због саме природе система Исламске републике.

Што се тиче потенцијалног "исламског НАТО-а", и Ђекић и Добријевић у  партнерству Саудијске Арабије и Пакистана виде велику улогу Кине, која је својевремено посредовала у помирењу Ријада и Техерана. Обојица сматрају да је такав савез првенствено усмерен на неутрализацији осовине Израел-Индија.