Свет
Трампов поход на Гренланд, Иран и Венецуелу: Импулсивност или добро промишљена стратегија| Дан увече
О све агресивнијој политици америчке администрације у емисији "Дан увече" говорили су професорка Факултета политичких наука Драгана Митровић, каријерни дипломата Зоран Миливојевић дипломата и уредник РТ Балкан Андреј Млакар
Оно што Доналд Трамп ради последње три недеље, колико год некима на то личило, није низ импулсивних испада, већ добро промишљена стратегија. Гренланд, Иран, Нигерија и Венецуела налазе се у истој једначини, а решење те једначине нису само територије, већ и моћ и валута. Ове државе повезује чињеница да поседују енергенте и кључне сировине, али и то што представљају геополитичке тачке кроз које Кина и БРИКС шире свој економски утицај.
Гренланд као будуће чвориште Арктика. Нигерија као енергетска капија Африке. Венецуела као симбол отпора долару и држава која је годинама трговала мимо западног финансијског система. Иран као енергетско и саобраћајно чвориште Блиског истока, кључна карика у кинеском "Појасу и путу", земља која продаје нафту у јуанима, рубљама и кроз директну размену роба, поткопавајући долар као глобалну валуту.
Трамп зато покушава да силом политике и притиска заустави процес дедоларизације и да продужи живот поретку који се урушава.
О томе да ли је Трампова политика импулсивна или иза ње стоји стратегија, у емисији "Дан увече" на телевизији РТ Балкан говорили су професорка Факултета политичких наука Драгана Митровић, каријерни дипломата Зоран Миливојевић дипломата и уредник РТ Балкан Андреј Млакар.
Да Трампова тактика може бити и тактика застрашивања, стварања привида, хаоса и несигурности које олакшава спровођење стратегије, сматра професорка Митровић. Како истиче, сигурно да се на крају, иза тога следи одређена стратегија.
"Много је било коментара за нову националну стратегију САД. Она је хваљена у односу на оне раније, да не садржи лажне идеолошке флоскуле, да признаје величину и значај Руске Федерације, као и да је рационална. Међутим, стратегија не крије хегемонску опсесију САД, земље која тврди да жели да на једној страни буде доминантна, док показује приоритет доминацију у западној хемисфери, али не одустаје од тога да глуми глобалног хегемона", наводи Митровић.
На питање да ли је Иран кључна америчка тачка у обуздавању Истока, као и да ли ће се Трамп вратити ратном плану за Иран, проф. Митровић сматра да "САД већ дуго немају капацитет да воде рат против било које земље која је спремна да пружи отпор".
"Пусту територију као што је Гренланд, на терену могу да заузму и победе, али друге тешко", указује Митровић.
Истиче и други сегмент, да је Америци као поморској сили контрола поморских путева кључна, да би то и остала.
"Тамо куда пролази трговачка морнарица, може да служи и војним бродовима. Међутим, реалност је да тим путевима плове све велике трговачке флоте, па тако кроз северозападни пасаж, између Гренланда и европског континента плове руска пловила, а преко билатералног уговора, могу да га користе и Кинези. Америка дуго контролише супротну страну која иде између Канаде и Гренланда, али сада одједном јој је проблем што не контролише обе. Али, чињеница је да никада Америка не може имати већу контролу над Арктиком од Русије", напомиње Митровић.
Говорећи о ситуацији са Ираном, истиче да он земља да великим утицајем на одређене војне групације.
"Американци схватају да бомбардовање није дало резултате, да је Златна купола поново пробијена, да су угрожене базе, да би ирански народ устао у намери да брани земљу од спољног непријатеља, а да они снаге за копнену интервенцију немају", сматра проф. Митровић.
Миливојевић објашњава да, када велика сила губи позицију, онда користи сва средства да позицију сачува.
"Пошто не постоји могућност да се глобална хегемонија оствари меком моћи, идеологијом или неким другим средствима, онда на ред долази сила и интервенционизам. Трампово убрзање је резултат реал-политике. Трамп је дошао на власт у тренутку када је мултиполарни свет заживео. Постоје друге силе које су еквивалент америчкој моћи. Сила иде тамо где је најлакше да се употреби", оцењује Миливојевић и додаје да "Иран није Венецуела и да не може Хамнеи да се киднапује".
Он истиче да Америка не може да контролише иранску нафту ако не контролише режим.
"Многе земље одбијају да дозволе прелет америчких авиона. То се није скоро дешавало, а то показује реални утицај Америка. Једна интервенција би оживела Хезболах, Хамас, и то многе земље знају", сматра Миливојевић.
Коментаришући зашто је Трампу потребна Венецуела, Млакар истиче да то није само Венецуела, него и цела Латинска Америка.
"Ако узмемо Екватор, ту је земља најбржа. То је идеалан простор за лансирање сателита и интерконтиненталних балистичких ракета и Венецуела добија стратешки значај јер већина балистичких ракета САД и Русије користе чврсто гориво. Русија има незахвалну ситуацију да своје космодроме има на крајњем северу и то отежава брзину", објашњава Млакар.
Како каже, сва та стратегија око Гренланда и Венецуеле је Златне куполе.
"Трамп има визију стварања једног предодбрамбеног штита, кога чини и Гренланд, као и Венецуела. А било је раније предлога и с руске стране, да Русија инсталира балистичке ракете у Венецуели", објашњава Млакар.
Live
